Naša vlast ima osobinu da svakim danom uporno i istrajno napreduje, evo već treću godinu. Razume se, u uspesima. Ponekad, kad mi to nedovoljno jasno vidimo, naša vlast nas na to napadno podseća, do samohvalisanja.
A šta je sa neuspesima?
E, za njih su odgovorni i krivi drugi.
Evo, na primer samo jednog slučaja – ovo ”divljanje” kursa” evra, odnosno sunovrat dinara. Dok je sadašnja vlast bila opozicija, njoj je za ”divljanje” kursa bila kriva vlast koja je to „radila u dosluhu s tajkunima“. Pošto sad nema opozicije da okrivi vlast, onda se vlast dosetila da okrivi – mešetare.
Tako se naša guvernerka jednog jutra probudila s uverenjem da treba sa sebe da skine svaku eventualnu odgovornost i brže-bolje – da je neko ne bi prozvao – retorikom ushićene trivijalnosti okrivila banke da su one ti špekulanti koji nekažnjeno vršljaju po finansijskom tržištu i obaraju kurs domaće valute.
Kakva su to nepočinstva činile banke-špekulanti da se bes guvernerke svali baš na njihova pleća?
Guvernerka nas je (za sada, a to traje već izvesno vreme) „poštedela“ dokaza, jer ih izgleda nema, a pošto ni mediji ni analitičari nisu imali hrabrosti da propitaju vrhovnu monetarnu vlast (guvernerku), reagovale su banke i objasnile da nisu radile ništa skriveno i nezakonito, odnosno da su se samo bavile legalnim poslom zbog koga postoje i da su to radile transparentno na legalnom tržištu – trgovale su valutama, to jest novcem, odnosno prodavale dinare u čiju vrednost sve manje veruju i kupovala evra i dolare u koje imaju više poverenja.
To bežanje investitora od našeg dinara jedan je od razloga što je dinar oslabio, ali on nije jedini; ima ih još nekoliko. Između ostalih, to se dogodilo zbog pada izvoza i rasta uvoza (energenata), zbog novog zaduživanja države do granice ”opasno po život” i rasta nepoverenja investitora u državu i retorička obećanja naše Vlade da će sprovoditi reforme.
Može naša Vlada da se hvali i ubeđuje nas građane kako su njeni uspesi nesumnjivi i veličanstveni. Možda joj pretežno lakoverni i uglavnom neinformisani građani i poveruju. Ali, investitori (do kojih je Srbiji mnogo stalo) su više nego dobro informisani i misle da naša Vlada ne radi dobro, da se olako i previše zadužuje i da dinar zato gubi na vrednosti. Vlada se sve više zadužuje, problem prezaduženosti postaje sve vidljiviji i opasniji, a budžetski deficit sve očigledniji.
Tako rastu strah i nepoverenje finansijskog tržišta i investitora u našu Vladu. Finansijska tržišta i investitori su svojevrsni barometar/seizmograf koji nepogrešivo beleži lošu poslovnu klimu i odsustvo tektonskih reformi koje treba da promene ambijent za investitore, preduzetnike i kompanije.
U poslednjih, najmanje godinu dana finansijska tržišta i investitori veoma pozitivno su reagovali na signale iz Beograda – londonski Siti i njujorški Vol strit tipovali su Srbiju kao poželjno mesto za ulaganje, a kao argument isticali obećanja Vlade u Beogradu da će sprovesti reforme, usvojiti mere štednje i rebalansirati budžet. Prošla jesen, a naročito ovogodišnji maj, juni pa i juli su period kad je Srbija bila stock market star.
Ali, stvari su se promenile, a završio se i medeni mesec s finansijskim investitorima. Može naša Vlada da se hvali da je najlepša, najbolja i najpametnija. Nije, međutim, važno šta ona misli o sebi, nego (što bi rekao Karl Marks) šta drugi misle o njoj. Naročito, investitori i finansijska tržišta. A oni gube poverenje u vlasti u Beogradu.
Naša se Vlada uglavnom trudi da što je više moguće sakrije od nas građana sliku koju investitori imaju o njenom radu. Pa kad ta slika postane očigledno ružna, kao što je pad kursa dinara – onda investitori, retorikom guvernerke, postaju mešetari. Pad vrednosti nacionalne valute nije obična stvar; tiče se svih nas jer je egzistencijalno pitanje. Naše sudbine i krediti vezani su za dinar i nije nam svejedno kakav će biti njegov odnos prema evru.
Zato nije dobro da našu stvarnost (pogotovo ekonomsku) tumače jedino i samo nadležni državni organi, kako se izvolela pre neki dan izjasniti nova šefica našminkane gradske televizije Studio B na predstavljanju nove programske šeme i jesenje uređivačke politike (zašto li je prva asocijacija na Markesovu „Jesen patrijarha“). Nespretno pokušavajući da objasni zašto ukida emisije u kojima se vodila debata i diskutovalo o važnim političkim, ekonomskim i društvenim temama (pogrešno nazvanima „politički tok šou“), ta nova direktorka/urednica se izjasnila u korist državnih službenika jer „oni imaju šta da kažu“. Dobro, može i tako, to se (koliko se sećam) zove „zvanična verzija“ (kao argentinski film ovenčan Oskarom 1985. godine), ali je problem što građani ostaju uskraćeni za objašnjenje. Naime, niko ne može da sakrije činjenicu da dinar vredi sve manje u odnosu na evro, i to građani vide (čuj vide, osećaju!!!).
Ali, nedostaje objašnjenje – da li je neko odgovoran za to.
Vlast, koristeći medijski monopol, upire prstom na „mešetare“, ali ne nudi dokaze. Investitori imaju dokaze, ali mediji nisu spremni da ih „propuste“ do građana, jer bi se tako uprljali „nesumnjivi i veličanstveni“ rezultati naše Vlade.
Mogu televizije koliko god hoće da se šminkaju, da bulevarizuju uređivačku politiku i retuširaju život (programsku šemu), ali ne mogu da sakriju očigledne stvari – dinar je izgubio deo vrednosti, obnova infrastrukture posle poplava ide kilavo, korupcija i dalje cveta, plagijati su očigledni… Najnovija analiza pokazuje da privrednici nemaju poverenja u sistem kažnjavanja firmi koje posluju mimo zakona (najnovije istraživanje NALED-a i USAID-a: samo 3 od 10 privrednika veruje da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena, svaki peti misli da će to preduzeće biti kažnjeno, a tek svaki osmi da će kazna biti naplaćena).
Peščanik.net, 18.09.2014.