Ruska akademija nauka (РАН) je više puta javno uvredila V.V. Putina. Prvo, koliko god da su je molili, ona je kategorično odbila da iz spiska svojih dopisnih članova izbriše ime Berezovskog. I drugo, odbila je da među svoje redovne članove uvrsti njegovog ličnog druga, gospodina Kovaljčuka. Očigledno, bila je prilično neposlušna i zato je sada ostala bez imovine. Usput su je spojili sa Akademijom medicinskih i Akademijom poljoprivrednih nauka. Čudo da su zaboravili da joj dodaju i Rusku akademiju prirodnih nauka (РАЕН).
Čitav ovaj posao je obavljen u velikoj žurbi, i to je sasvim razumljivo. Do jeseni se sve mora završiti, jer na jesen, kada budu menjali vladu Medvedeva, sva govna moraju ostati tamo, u staroj vladi.
No bez obzira na razloge koji su doveli do te tako uzbudljive reforme RAN, ja se ionako već duže vremena spremam da našoj Akademiji uputim nekoliko pitanja.
Dva su naučnika 2010. godine dobila Nobelovu nagradu za fiziku. Prvi je Konstantin Novoselov rodom iz Nižnjeg Tagila, a drugi Andrej Gejm rodom iz Sočija. Novoselov i Gejm su postali članovi Londonskog kraljevskog društva, dodeljene su im plemićke titule, te ih zato, od 31. decembra 2011. njihove kolege oslovljavaju sa ser Novoselov i ser Gejm.
Ni ser Novoselov, ni ser Gejm, nisu akademici RAN. Oni nisu čak ni njeni dopisni članovi.
Ove godine je Milnerovu nagradu za fiziku dobio Aleksandar Poljakov, naučnik koji od 1989. godine živi i radi u Prinstonu. Njegovi radovi na teoriji struna danas su uvršćeni u klasiku teorijske fizike. Osim Milnerove nagrade, Poljakov je 1986. dobio medalju Diraka, a 1994. medalju Lorenca, nagradu koju dodeljuje Holandska akademija nauka. No Poljakov nije postao akademik RAN. Očigledno da je selidba u Prinston definitivno uništila njegovu naučnu karijeru u Rusiji.
Prošle godine su od devet dobitnika Milnerove nagrade, njih trojica bili naučnici rođeni u Rusiji.
Andrej Linde iz Stenforda nagrađen je za razradu inflacionog modela vasione. Linde nije ni akademik, ni dopisni član.
Aleksej Kitajev iz Kalifornijskog tehnološkog instituta dobio je nagradu za „ideju realizacije pouzdane kvantne memorije i postavku kvantnih jednačina čiji su rezultati, uz primenu topoloških faza sa anionima izolovanim po modelu Majorana, pouzdano tačni“. Kitajev nije ni akademik, ni dopisni član.
Maksim Koncevič, vrhunski matematičar zaposlen u Francuskom Institutu za primenu rezultata naučnih istraživanja, dobio je nagradu za „razradu homologne simetrije u ogledalu i novu formulu prelaska kroz granično područje stabilnosti“. Osim toga, Koncevič je već laureat nagrade Poenkare i dobitnik Fildsove medalje. No on nije ni akademik, ni dopisni član.
U Sankt-Petersburgu živi usamljeni genije Grigorij Perelman, čudak koji je odbio da primi Fildsovu medalju koja mu je dodeljena za matematički dokaz Poenkareove hipoteze. No on nije ni akademik, ni dopisni član.
U ustavu Aklademije piše da se za stalne članove RAN „biraju naučnici koji su obogatili nauku radovima od prvostepenog naučnog značaja“. A dopisni članovi su „naučnici koji su obogatili nauku vrhunskim naučnim radovima“.
Ruska akademija nauka danas ima 531 akademika i 769 dopisnih članova.
Po svemu sudeći, mi smo zemlja zaista izuzetno bogata naučnim talentima. U našoj Akademiji sedi preko hiljadu ljudi koji su svetskoj nauci doneli više od ser Gejma, ser Novoselova, Lindea, Konceviča i Kitajeva.
I ko su ti izuzetni ljudi?
Pa evo, upoznajte se s nekima od njih. Na primer, Viktor Išajev, bivši gubernator Habarovskog kraja, danas opunomoćeni izaslanik predsednika Ruske Federacije i akademik RAN od 2008. Nesumljivo da je izaslanik Išajev, za razliku od tamo nekog Lindea sa njegovim inflacionim modelom vasione, nekim svojim radovima od prvostepenog značaja uspeo da dosta toga obogati u nauci.
Boris Kuzik, bivši savetnik Rosvooruženija i bivši vlasnik brodogradilišta Severnaja verf, za akademika je izabran 2011. Borisa Kuzika je 2001. godine proslavio fundamentalni rad od osam stotina stranica izdat pod naslovom Rusija na svetskom tržištu oružja, delo koje su recenzenti predstavili kao „naučni rad koji je po obimu informacija i dubini analize apsolutno unikatan“. Ubrzo zatim se ispostavilo da je 99 posto sadržaja ove knjige doslovno prepisano sa sajta Centra za analizu i strategiju (ЦАСТ), ustanove koju vode Konstantin Makijenko i Ruslan Puhov, dva zaista izvrsna vojna analitičara.
Aleksandar Nekipelov je ne samo akademik. On je glavom i bradom zamenik predsednika Ruske akademije nauka. A našeg Nekipelova je čuveni ruski ekonomista Konstantin Sonin, čitajući njegovu monografiju Formiranje i funkcionisanje ekonomskih sistema, ulovio na tome da je rad akademika prepisan iz dva standardna (doduše već zastarela) američka udžbenika: Kurs o mikroekonomiji Dejvida Krepsa i Osnovi ekonomske analize Judžina Silberberga. Ne bi li bilo bolje da smo Krepsa i Silberberga odmah uvrstili među naše akademike RAN?
Kada je 1724. Petar I osnivao prvu Akademiju nauka u Rusiji, on je širom otvorio njena vrata i u nju pozvao strance. Tada je u Rusiju došao i jedan od najvećih matematičara XVIII veka, Leonard Ojler. U Petrogradu su živeli i radili i braća Bernuli, i Goldbah, i Majer, i Delil, i Kraft. I ako Rusija stvarno želi da postane naučna supersila, ona mora isto tako da postupi. Ona mora da pozove strance. I ne samo to. Ona mora da im uruči zvanja počasnih članova Akademije.
A danas je situacija upravo obrnuta. Mi ne samo da ne zovemo strance, već ni vrhunske naučnike svetskog glasa Poljakova, Gejma, Novoselova, Lindea ili Konceviča, ljude koji su poreklom Rusi, ne biramo za akademike RAN. Mi te ljude ne primamo u Akademiju čak ni ako su laureati Nobelove, Fildsove ili Milnerove nagrade. No zato su kod nas za akademike izabrani Išajev, Kuzik i Nekipelov.
Za nastalu situaciju ne treba kriviti vladu. Za nju su gotovo isključivo zaslužni problemi unutar same Ruske akademije nauka. Naša Akademija je poslednja institucija koja je još od sovjetskih vremena ostala praktično nedirnuta.
I da se razumemo: ja ne mislim da reformu RAN treba svesti na to da se Kovaljčuk iz dopisnih članova prebaci u akademike, i da za ovaj nadljudski napor bude nagrađen tako što će mu se imovina Akademije dati na raspolaganje. Ja mislim da je problem u tome što za poslednjih 20 godina RAN nije učinila ni najmanji korak ka tome da nešto promeni i da makar pokuša samu sebe da reformiše. Njoj ni na kraj pameti nije bilo da u svoje redove primi čitav niz vrhunskih naučnika koji su iz raznih razloga napustili Rusiju. Ona nije našla za shodno da prozbori makar jednu jedinu reč zaštite u korist Sergeja Gurijeva, blistavog ekonomiste kojeg su prosto primorali da pobegne iz Rusije. Ruska akademija nauke se uzbudila tek tada kada su joj oduzeli imovinu i ta, kao pasulj prosta činjenica, joj nikako ne može služiti na čast.
Imovinom Akademije treba da raspolaže Akademija, a ne Kovaljčuk, Dvorkovič ili Medvedev. No u tom slučaju bi to morala biti neka druga Akademija.
Ежеденевный журнал, 08.07.2013.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 12.07.2013.