Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru ove godine Evropska unija je usvojila nekoliko paketa sankcija prema Rusiji. Poslednja Uredba, Council Regulation (EU) 2022/428, usvojena je 15. marta sa ciljem da zabrani ruske investicije u energetiku, snabdevanje ruskim energentima, uvoz ruskog čelika, izvoz luksuznih dobara i poslovanje sa firmama koje su u vlasništvu ruske države (Eur-Lex 2022).
Za nas je posebno zanimljiv član 5aa, stav 1 ove Uredbe koji kaže da su zabranjene direktne i indirektne transakcije sa „osobom, entitetom ili pravnim licem koje je osnovano van Unije i čija su vlasnička prava direktno ili indirektno u posedu od više od 50% od strane entiteta navedenog u Aneksu XIX“.
Među kompanijama navedenim u Aneksu XIX nalazi se i ruski Gasprom, vlasnik NIS-a. Državni vrh je u medijima izneo zabrinutost zbog ove uredbe bez detaljnog obrazloženja kako i na koji način nas sve ova Uredba pogađa (Radio Slobodna Evropa 2022a). Da bismo došli do odgovora na ovo pitanje, od posebnog značaja je sagledati koliko smo tačno zavisni od ruske nafte i gasa i kako smo dospeli u trenutno, vrlo nezavidnu, poziciju.
Energetski sporazum
Energetski sporazum između Srbije i Rusije potpisan je u januaru 2008. i zasnivao se na izgradnji gasovoda Južni tok i privatizaciji NIS-a (Reuters 2008). Zvanični cilj ovog sporazuma je bio da Srbija obezbedi punu energetsku stabilnost. Projekat Južni tok, od strane srpskog političkog vrha proglašen za „posao veka“, napušten je 2014. na insistiranje Evropske unije jer nije bio u skladu sa Trećim energetskim paketom Evropske unije (Third Energy Package) (European Commission 2020). Osnovna karakteristika ovog projekta je da je Srbija bila jedina od 5 zemalja na predviđenoj trasi gasovoda koja je pristala da bude manjinski vlasnik u svim firmama koje su osnovane radi realizacije ovog projekta, pri čemu je glavna kompanija za izgradnju ovog gasovoda (South Stream Serbia AG) osnovana u ofšor zoni – Cug u Švajcarskoj. Nakon napuštanja ovog projekta zaživela je ideja projekta Turski tok, koji je i realizovan. U januaru 2021. otvoren je srpski deo gasovoda (IntelliNews 2020; Novi magazin 2021).
Drugi, ključni deo ovog sporazuma je prodaja nacionalne naftne kompanije NIS Gaspromu. Prema izveštaju Merrill Lynch i Raiffeisen Investments iz 2006, ukupna vrednost NIS-a procenjena je na iznos između 1,2 i 1,6 milijarde evra (612-816 miliona evra za 51% vlasništva) računajući i vrednost NIS-ovih rezervi nafte i gasa. Sa druge strane, prema proceni Deloitte Consulting Company iz 2008, vrednost NIS-a je iznosila 2,2 milijarde evra (1,12 milijarde evra za 51% akcija) (Insajder 2013a).
Prvobitni plan je bio da se NIS proda najboljem ponuđaču na tenderu. Prema rečima tadašnjeg ministra energetike Aleksandra Popovića, udeo „u NIS-u kupiće pobednik na tenderu. Niko neće imati prednost. Sve će biti transparentno“ (Radio-televizija Vojvodine 2007).
Ipak, u februaru 2009. nakon potpisivanja Energetskog sporazuma, Gasprom (u vlasništvu Ruske Federacije sa udelom od 50,23%) je kupio bez tendera 51% akcija NIS-a za 400 miliona evra sa obavezom da investira još 500 miliona evra u modernizaciju i razvoj kompanije. Zanimljivo je da je ovaj iznos od 500 miliona evra Gasprom pozajmio NIS-u sa obavezom vraćanja glavnice i kamate u ratama do 15. maja 2023 (Insajder 2013b). Rečju, ako oduzmemo obaveze NIS-a na ime kamata na ovaj kredit, jasno je da je Gasprom kupio ovu kompaniju za manje od 400 miliona evra. Dodatno, u martu 2011. Gasprom je od građana Srbije otkupio dodatnih 5,15% akcija, tako da sada poseduje udeo od 56,15% u vlasništvu NIS-a (Radio-televizija Srbije 2011).
Ono što se ređe može čuti je i to da je ovim sporazumom Srbija Gaspromu predala i brojnu imovinu u vidu koncesija za eksploataciju nafte u Angoli, Iraku, Iranu, Nigeriji i Venecueli (Politika 2008). Konačna lista predate imovine nikada nije utvrđena. Jedino što znamo je da je do 2013. srpska vlada Gaspromu ustupila preko 3.000 različitih objekata uključujući motele, odmarališta, benzinske pumpe itd (Antidot 2015).1 Ne manje važno, kuriozitet je da smo se odrekli svojih izvorišta nafte i gasa, kao i skladišta gasa u Banatskom Dvoru. Naime, uobičajeno je da država ustupi koncesiju na eksploataciju i korišćenje mineralnih sirovina u određenom vremenskom periodu, ali ne i vlasništvo nad izvorištima i skladištima. Štaviše, 2012. je donet zakon po kojem se rudna renta (naknada za eksploataciju mineralnih sirovina) podiže sa 3 na 7%. Međutim, iz ovog zakona je izuzet Gasprom sa rudnom rentom od 3% do kraja 2023. Poređenja radi, rudna renta u Rusiji iznosi 22%, Sloveniji i Nemačkoj 15-22%, Austriji 12,5%, Bugarskoj i Mađarskoj 12% i Hrvatskoj 7% (Politika 2013).
Bilo bi dobro proceniti koliko je vredeo NIS samo na osnovu svojih izvorišta nafte i gasa. Prema proceni NIS-a iz 2007. ukupne rezerve sirove nafte procenjene su na 10,5 miliona tona i gasa na 4,35 milijardi kubnih metara.2 Prosečna cena barela nafte3 u 2008. bila je 97 dolara4 na osnovu čega je lako izračunati da su tada rezerve nafte bile vredne 7,7 milijardi dolara. Kada je gas u pitanju, u 2008. je cena ruskog gasa do nemačke granice iznosila 13,14 dolara za milion britanskih termalnih jedinica gasa5 iz čega proističe da su srpske rezerve gasa tada bile vredne oko 2 milijarde dolara. Dakle, prema ovoj proceni, u godini potpisivanja Energetskog sporazuma srpske rezerve nafte i gasa su bile vredne 9,7 milijardi dolara, odnosno oko 6,9 milijardi evra (Insajder 2013b; International Monetary Fund 2021; proračun autora).
Ruski monopol na srpskom tržištu nafte i gasa
Zbog niske rudne rente, novi vlasnik je započeo sa ubrzanom eksploatacijom nafte i gasa iz srpskih rezervi (Grafikon 1).6 Vrhunac eksploatacije nafte dogodio se 2013, kada se eksploatacija nafte iz domaćih izvora povećala za 70,1% u odnosu na 2008, dok je eksploatacija gasa dostigla vrhunac 2015, kada se povećala za 79,1% u odnosu na 2008.
Grafikon 1. Proizvodnja sirove nafte i gasa iz domaćih izvora (2008=100). Izvori: Energetski bilansi (2008-2019); Insajder (2013b); proračun autora
Da bismo došli do procene zavisnosti srpske privrede od ruske nafte i gasa, potrebno je intenziviranu domaću eksploataciju sirove nafte i gasa upariti sa uvozom sirove nafte i gasa iz Rusije na godišnjem nivou i potom staviti u odnos sa ukupnom godišnjom potrošnjom nafte i gasa u Srbiji.
Kao što se na Grafikonu 2 može videti, u periodu 2009-2019. ukupna godišnja potrošnja sirove nafte u Srbiji je u proseku bila pokrivena sa 81,5% uvoza sirove nafte iz Rusije i eksploatacijom domaćih izvorišta sirove nafte. Ne manje važno, u posmatranom periodu je domaća potrošnja sirove nafte bila u proseku pokrivena sa 35,1% iz domaćih izvora proizvodnje.
Grafikon 2. Proizvodnja sirove nafte iz domaćih izvora, uvoz sirove nafte iz Rusije, ukupna potrošnja sirove nafte (u mil. tona) i udeo domaće proizvodnje sirove nafte i uvoza sirove nafte iz Rusije u ukupnoj potrošnji sirove nafte i udeo domaće proizvodnje sirove nafte u ukupnoj potrošnji sirove nafte (u %). Izvori: Energetski bilansi (2009-2019); Statistički godišnjak Republike Srbije (2010-2020); proračun autora
Sa druge strane, u periodu 2009-2019. ukupna godišnja potrošnja gasa u Srbiji je u proseku bila pokrivena sa 95% uvozom gasa iz Rusije i eksploatacijom domaćih izvorišta gasa (Grafikon 3). Takođe, u posmatranom periodu je domaća potrošnja gasa bila u proseku pokrivena sa 21% iz domaćih izvora proizvodnje.
Grafikon 3.Proizvodnja gasa iz domaćih izvora, uvoz gasa iz Rusije, ukupna potrošnja gasa (u mlrd. kubnih metara) i udeo domaće proizvodnje gasa i uvoza gasa iz Rusije u ukupnoj potrošnji gasa i udeo domaće proizvodnje gasa u ukupnoj potrošnji gasa (u %). Izvori: Energetski bilansi (2009-2019); Statistički godišnjak Republike Srbije (2010-2020); proračun autora
Naravno, s obzirom na energetski monopol, nije iznenađujuće da je 2010. NIS ostvario profit od 16,5 milijardi dinara (156,4 miliona evra) i 2011. 40,6 milijardi dinara (398,2 miliona evra), što je već tada bilo sasvim dovoljno da se isplati njegova kupovina (Grafikon 4).
Grafikon 4. Neto profit i prihodi od prodaje (u milijardama dinara) i udeo prihoda od prodaje NIS-a u srpskom BDP (u %). Izvori: International Monetary Fund 2021; NIS (2010-2019); proračun autora
Posledično, NIS je danas jedna od najvećih, najvažnijih i najprofitabilnijih kompanija u Srbiji – u periodu 2009-2019. prosečan udeo njegovih prihoda od prodaje u srpskom BDP-u iznosio je 5,2%.
Dakle, Srbija je kroz Energetski sporazum i „posao veka“ dospela u skoro potpunu zavisnost od ruske sirove nafte i potpunu zavisnost od ruskog gasa. Dosledno, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilom u finansijskoj nauci da se sva jaja nikada ne stavljaju u istu korpu, ovim potezom nije obezbeđena puna energetska stabilnost kao što je bilo zamišljeno, već je nasuprot tome obezbeđena puna energetska nestabilnost, što je i potvrđeno skorašnjim donošenjem Uredbe Council Regulation (EU) 2022/428.
Implikacije Uredbe
Direktna implikacija Uredbe je da preduzeća iz Srbije koja su u većinskom ruskom vlasništvu (NIS, Yugorosgas, Gastrans itd) više nemaju pravo da uvoze rusku naftu i gas. S obzirom da je u periodu 2009-2019. srpska potrošnja nafte prosečno godišnje bila pokrivena sa 46% i potrošnja gasa sa 74% uvozom iz Rusije, nije teško zaključiti da je energetska stabilnost Srbije ozbiljno ugrožena. Štaviše, Srbija ne kupuje naftu samo iz Rusije već je dobavlja i sa svetskog tržišta i od kompanija iz regiona. Na primer, glavni distributer nafte za NIS je hrvatski državni naftovod Janaf. U 2021. NIS je sa Janafom ugovorio distribuciju 2,75 (+/- 10%) miliona tona sirove nafte što je jednako 83% ukupne potrošnje sirove nafte u Srbiji u 2020 (Telesković 2022; Energetski bilansi 2020; proračun autora).7 Slično tome, u januaru 2022. NIS je ugovorio sa Janafom distribuciju 3,2 miliona tona sirove nafte, što je jednako 97% ukupne potrošnje sirove nafte u Srbiji u 2020 (Danas 2022; Energetski bilansi 2020; proračun autora). Pošto je Hrvatska članica Evropske unije, Janafu više nije dozvoljeno poslovanje sa NIS-om. Pomalo čudno, ova Uredba ne važi za uvoz ruske nafte i gasa za članice Evropske unije – na primer, mađarski MOL, austrijski OMV i ruski Lukoil u Bugarskoj će i dalje moći da bez smetnji uvoze ove energente.
Ipak, postoje naznake da će Srbija biti pošteđena. Naime, nakon što je Srbija u Ujedinjenim nacijama 2. aprila glasala za rezoluciju kojom se osuđuje ruski napad na Ukrajinu (Vreme 2022) i 7. aprila za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN-a (Radio Slobodna Evropa 2022b), već sutradan (8. aprila) pronela se vest da će Srbija biti izuzeta od primene ove Uredbe (Tanjug 2022). Takođe, postoje naznake da je Socar, azerbejdžanska državna naftna kompanija, zainteresovana za kupovinu većinskog dela NIS-a od Gasproma (Demostat 2022).
Pritisak zapada se očigledno isplatio, što i nije teško ukoliko nemate energetsku diversifikaciju. To potvrđuje i aktuelna ministarka energetike, koja je rekla da je „pitanje energetske bezbednosti pitanje razvoja države i sve što treba da se uradi da bi jedna država bila bezbedna mora da se uradi, pa ako to znači da deo NIS-a ne bude u ruskim rukama, onda i to“ (Euronews. Serbia 2022).
Jedan od zaključaka koji je moguće izvesti iz ove analize je da ukoliko ne umemo (ne želimo) da upravljamo svojom zemljom, neko drugi će to raditi umesto nas.
Izvori
Antidot 2015, „Prodaja NIS najgori srpski posao veka“, 23.5.2015.
Danas 2022, „RT: EU preti da će blokirati isporuke ruske nafte Srbiji“, 29.3.2022.
Demostat 2022, „Azerbejdžanska kompanija Sokar kupuje NIS od Rusa?“, 12.4.2022.
Energetski bilansi 2009-2020, Republički zavod za statistiku.
EUR-Lex 2022, Council Regulation (EU) 2022/428, 15.3.2022.
Euronews Serbia 2020, „Mihajlović za Euronews Srbija: Mnogi igrači bi želeli da imaju udeo u NIS-u“, 14.4.2022.
European Commission 2020, „Third energy package“, 16.3.2020.
International Monetary Fund 2021, „World Economic Outlook database – October 2021“.
Insajder 2013a, „Energetski (ne)sporazum: Prva epizoda“, 23.9.2013.
Insajder 2013b, „Energetski (ne)sporazum: Četvrta epizoda“, 14.10.2013.
IntelliNews 2020, „Bulgaria reportedly completes Balkan Stream, connects to Serbian pipeline“, 9.11.2020.
Novi magazin 2021, „Otvoren gasovod Balkanski tok kroz Srbiju“, 1.1.2021.
NIS 2010-2019, Izveštaji o poslovanju.
Politika 2008, „I srpska nafta iz Angole Rusima“, 18.4.2008.
Politika 2013, „Srbija razgovara: Da li treba povećati rudnu rentu“, 21.1.2013.
Radio Slobodna Evropa 2022a, „Vučić rekao da je NIS potpao pod sankcije EU“, 31.3.2022.
Radio Slobodna Evropa 2022b, „Srbija glasala za suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN“, 7.4.2022.
Radio televizija Srbije 2011, „Gasprom povećao udeo u NIS-u“, 18.3.2011.
Radio televizija Vojvodine 2007, „Gasprom u Beogradu – uskoro privatizacija NIS-a“, 8.10.2007.
Reuters 2008, „Serbia signs strategic energy deal with Russia“, 25.1.2008.
Statistički godišnjaci Republike Srbije 2010-2020, Republički zavod za statistiku.
Tanjug 2022, „Serbia to be exempted from EU sanctions on Russian oil and gas“, 8.4.2022.
Telesković, Anica 2022, „Prve tri srpske žrtve svetskog ekonomskog rata: NIS, smederevska železara, Er Srbija“, RTS OKO, 22.3.2022.
Vreme 2022, „Ujedinjene nacije: Srbija glasala za Rezoluciju koja osuđuje Rusiju“, 2.3.2022.
Ovaj rad je deo projekta Horizon 2020, Populist rebelion against modernity in 21st-century Eastern Europe: neo-traditionalism and neo-feudalism / Populistička pobuna protiv moderniteta u istočnoj Evropi 21. veka: neotradicionalizam i neofeudalizam, finansiranog od strane EU. U tekstu su predstavljeni stavovi autora. Program Horizon 2020 nije odgovoran za korišćenje informacija iz ovog rada.
Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Peščanik.net, 16.04.2022.
________________
- Zgrada NIS-a u Beogradu; zgrada NIS-a u Novom Sadu; Rafinerija u Pančevu; Rafinerija u Novom Sadu; Rafinerija gasa u Elemiru kod Zrenjanina; 497 benzinskih pumpi; 1.600 internih benzinskih stanica; 44 stovarišta za snabdevanje kerozinom; cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona; oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorno ulje i mast; 11 hotela, motela i odmarališta; 4 objekta u Crnoj Gori; hotel Splendid kod Prčnja; apartman hotel u Buljaricama; odmaralište u Bečićima; objekat u Poborama; hotel Osovlje na Fruškoj gori; restoran Boka kod Zrenjanina; kuća u Tunji; motel Adaševci na autoputu Beograd-Zagreb; zlatiborski hotel Vis; kompleks Hajat Jelen na Crnom vrhu; akcije u drugim kompanijama: 16% pančevačke Petrohemije, 13% Karbodioksida Fabrike za proizvodnju industrijskih gasova, 43% Politike a.d., 21% Radio televizije Politika; 39% beogradskog hotela Hajat, 14 odsto deonica Jugovića i 49 odsto Sportskog centra Pinki (Antidot 2015).
- Prema nekim procenama, Srbija ima 170 miliona tona neotkrivenih rezervi nafte (Novosti 2015).
- 1 tona = 7,5 barela nafte.
- Prosečna cena 3 cene Dated Brent, West Texas Intermediate i the Dubai Fateh na spot tržištu (International Monetary Fund 2021).
- 1 milion britanskih termalnih jedinica gasa = 28,52 kubnih metara gasa.
- Posmatrani period je do 2019, zbog toga što je usled izbijanja pandemije virusa korona 2020. došlo do velikih poremećaja u potrošnji i tražnji energenata.
- Izveštaj o potrošnji nafte u 2021. nije još objavljen.