Na dan kolektivne neodgorovnosti, samosažaljenja i patetike, bilo bi nepravedno proizvoditi dodatnu, takođe kolateralnu štetu, ukazivanjem na osećanja koja su samo lična. Više je od hiljadu žrtava NATO akcije kojom je zaustavljena poslednja agresija režima koji je otvarao frontove okrutnih obračuna i u sopstvenom jezgru. Divljanje srpske politike započelo je hapšenjem Azema Vlasija pre dvadeset godina, pre deset godina NATO je, nakon neuspešnih pregovora, odlučio da okonča prethodnu deceniju ubistava, etničkog čišćenja, pljački, koncentracionih logora, opsada Sarajeva, Dubrovnika i Vukovara, epohu Srebrenice, piramidalnih zverstava i obmana. Diktator i njegov režim ubzo potom su pali, pošto se u NATO intervenciji strovalila i arhitektura zločinačkog poduhvata. Ali je on nestao više zbog neuspeha zločinačkog poduhvata nego na osnovama uverenja da je njegova putanja bila protivna ljudskosti i strujanju civilizacije. Zato se ponekad danas učini da je zlo, koje je traljavo zatrto, životnije nego ikad. Kao na ovaj dan, jedan od suvišnih u političkom kalendaru Srbije, kad zmije izmile, ali ne da presvlače košuljice, nego da ujedaju.
Desetogodišnjica će još jednom relativizovati istoriju zločina u celini koja je prethodila intervenciji. Manipulisaće se ljudskim osećanjima, amnestirati punionice masovnih grobnica i hladnjača, oživeti orgije na mostovima. Javni servis će se vratiti na 23. april kad je žrtvovano 16 života. Blagosloviće se Ibarska i 12. mart. Danas pisati o potrebi da se Srbija uključi u NATO, jedan od stubova evropskog ujedinjenja i najvažnije institucionalne političke, idejne i bezbednosne spone SAD i EU, sve bi to ličilo na uobičajeno prosipanje mudrosti o demokratskoj i evropskoj budućnosti namerno lišeno uvida u svakodnevicu.
U proteklim danima vlada je očuvala zakon protiv diskriminacije čije usvajanje očigledno nisu pokušale da zaustave samo dominantne verske zajednice. Otvoreni su pregovori sa MMF-om. Premijer Cvetković je realizovao posetu hrvatskog premijera Ive Sanadera. Sanader je samom svojom nonšalancijom uputio jasne političke poruke. Njegov predlog da hrvatska i srpska vlada održe jednom godišnje zajedničku sednicu kako bi razmenjivale iskustva i donosile važne odluke otvorio je perspektivu institucionalnog približavanja koje bi u sebi imalo suštinski nove sadržaje u odnosu na uobičajen evropski integrativni okvir. Ispostavilo se i to da je, ostvareno u jednom dragocenom trenutku, gostovanje hrvatskog premijera obezbeđeno odsustvom ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, i u tom smislu se otvara još jedan povod zahtevima da, kao smetnja demokratizaciji i evropeizaciji, i nakon niza incidenata, on ipak bude smenjen. Itd. Ali Srbija ima najviše razloga da strahuje upravo kad zakorači unapred.
Danas bi trebalo da se odigra vrhunac u nastojanjima pojedinih sektora zvaničnih institucija da se ozbiljije narušavaju javni red i mir i struktura vlasti koja katkad otkriva reformske i evropske potencijale. Afera Kovačević podsetila je na kadrovsku strukturu Ministarstva spoljnih poslova. Vrhovni sud Srbije je, kao poslednju pakost mandata Vide Petrović Škero, ukinuo i vratio na ponovno suđenje presudu Okružnog suda u Beogradu kojom je navijač Crvene Zvezde Uroš Mišić osuđen na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva majora Žandarmerije Nebojše Trajkovića. Republičko tužilaštvo izrazilo je nezadovoljstvo odlukom VSS da ukine prvostepenu presudu Mišiću koji je „ispoljio naročitu upornost i agresivnost kada je Trajkovića pekao bakljom i pokušavao da mu je ugura u usta, svestan da time može da ga ubije“. VSS je time izazvao opravdanu bojazan za javnu bezbednost i vladavinu prava. Za presudom VSS odmah su usledili ulični incidenti navijačkih grupa, vojski sportskih i političkih mafija. U javnosti je u proteklim danima namerno kriminalizovana uloga policije prilikom ubistva Đorđa Zarića koje se odigralo okončanjem potere, nakon bahate i agresivne vožnje u alkoholisanom stanju, kojom su ozbiljno ugroženi bezbednost u saobraćaju i javni red i mir. U javnosti je unapred amnestiran napad na policiju koji je uništio dva mlada ljudska života, i ne iznose se dovoljno podaci o vozaču kod koga je alko-testom utvrđeno prisustvo 1,36 promila alkohola u krvi. Masovna ubistva, progoni i maltretiranje kosovskih Albanaca zanemarljive su kategorije, dok egzekutori orljaju po Leskovcu zahtevajući linč Nataše Kandić i Bruna Vekarića, uzgred verovatno, i dnevnice, po receptu podivljalih službi bezbednosti u pojasu Srbije prema Kosovu i Makedoniji. U takvoj atmosferi, u nastupu solidarnosti, huligani su, kao pod komandom prethodnog premijera, ponovo razlupali centar Beograda. Građanin Radoš Ilinčić izboden je nožem zbog pokušaja da od vandaliziranja zaštiti telefonsku govornicu.
Medijski pritisci očigledno su namenjeni povratku u stanje pravoslavne demokratije realizovane nakon prošlogodišnjeg mitinga Kosovo je Srbija, i opstrukcija nastojanja ministra policije Ivice Dačića da se okonča šengenska izolacija i dodatno obezbedi evropska kandidatura. Zato bi bilo dobro da večerašnji govor akademika Ćosića bude jedan od onih koji ostaju bez odjeka u ljudskim žrtvama.
Danas, 24.03.2009.
Peščanik.net, 24.03.2009.