Strani vlasnici moći će ubuduće da poseduju najviše 20 odsto akcija nekog ruskog medija. Takav tekst zakona je početkom sedmice stigao na prvo čitanje u Dumu i gotovo da ne postoje sumnje da će, uz blagoslov Vladimira Putina, zakon na kraju biti usvojen. Takođe, stranci, ljudi bez državljanstva, pa čak ni građani Rusije koji imaju još neki pasoš od sada neće moći da osnivaju medije. Do sada su strani akcionari mogli da poseduju maksimalno 50 odsto medija.
Na udaru desetine medija
Ako zakon stupi na snagu, to će značiti potpuno uništavanje nezavisne komercijalne medijske scene, smatra ruski medijski menadžer Anton Nosik. „Ljudi koji su decenijama investirali u medijska preduzeća, koji su stvarali radna mesta i kreirali redakcionu politiku odjednom će biti prinuđeni da prodaju akcije oligarsima bliskim Kremlju. I to po ceni koja im se nametne“, kaže Nosik za DW.
Nova pravila praktično se odnose na sve nedržavne medije u Rusiji. Medijske grupe kako što su Aksel Špringer, Burda, Sano Independent Media ili Conde Nast biće prinuđene da prodaju višak svog udela u medijima. To će direktno uticati na vlasništvo političkih listova Forbs Rusija i Vedomosti, kao i na magazine poput Nacionalne geografije, Gea, Kospomopolitena, ali i na televizijske kanale Diskaveri i Dizni. Kod svih tih medija, naime, udeo stranih akcionara veći je od petine.
Mediji već pod kontrolom
Pravnik specijalizovan za medije Fedor Kravčenko potvrđuje da će desetine velikih kuća morati da iz korena promene vlasničke odnose, ako zakon stupi na snagu. On smatra da je inicijativa poslanika suvišna. „Zapravo su mediji o kojima se ovde radi već dugo pod državnom kontrolom. Dosadašnje izmene zakona su omogućile drakonsko kažnjavanje medija i praktično njihovu blokadu. Uz to, Kremlj ima potpunu kontrolu nad licencama“, nabraja Kravčenko.
Među spornim odredbama zakona su strogi propisi o reklamama, zabrana izveštavanja i pozivanja na zabranjene skupove, kao i zabrana izveštavanja o homoseksualnosti. Kravčenko dodaje da su medijske kuće prihvatile ta pravila igre ostankom u Rusiji, i da su se davno potčinile volji Putinove vlasti.
Anton Nosik, koji je osnovao portale lenta.ru i gazeta.ru, kaže da bi nove promene zakona oduzele mogućnost stranim investitorima da ulože svoj kapital u medije. „Jasno je napisano – ne sme da postoji vlasnička struktura koja ima korene u inostranstvu.“ I ruski izdavači koji vode poslove iz inostranstva izgubiće pravo da objavljuju u Rusiji.
Deutsche Welle, 27.09.2014.
Peščanik.net, 27.09.2014.
SLOBODA MEDIJA, SLOBODA GOVORA