Dobrodošli! Ovo je Dnevnik Tribunala broj 605, 12. juni 2009. godine.
Izdavač: Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje, IWPR.
Sudska hronika: Svedok tvrdi da je srbijanska policija kontrolisala paravojne formacije
Vojni oficir je rekao da su neregularne srpske snage na Kosovu od strane policijskih zvaničnika bile tretirane kao „nužno zlo“.
Piše: Andrew W. Maki iz Brisela (TU br. 605, 12. jun 2009.)
Jedan srpski vojni general svedočio je ove sedmice pred Haškim tribunalom – na suđenju bivšem šefu srbijanske policije, Vlastimiru Đorđeviću – o vezama između srbijanske policije i paravojnih formacija koje su delovale na Kosovu.
Suđenje Đorđeviću počelo je 27. januara, tako što je tužilaštvo krenulo da obrazlaže optužbe protiv njega – među kojima su i ubistva, deportacija i progon, koji su počinjeni u periodu od januara do juna 1999. godine u sklopu navodne zavere čiji je cilj bio da se sa Kosova ukloni većinsko albansko stanovništvo.
Kao bivši načelnik odeljenja za javnu bezbednost srbijanskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), Đorđević se tereti za učešće u nečemu što tužioci nazivaju „sistematskom kampanjom“ koja je rezultirala smrću više stotina ljudi i proterivanjem oko 800,000 Albanaca. Ovaj egzodus se odigrao u atmosferi straha koji je bio podstican pretnjama nasiljem – kažu oni.
Optuženi je negirao navode iz optužnice, rekavši da su srbijanski zvaničnici u pokrajini – pri pokušaju da uguše separatističku pobunu Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – poštovali zakon.
No, general Aleksandar Vasiljević je sudijama ove sedmice rekao kako su, prema zvaničnim informacijama kojima on raspolaže, paravojne grupe – koje se terete za veliki deo nasilja na Kosovu – bile pod efektivnom kontrolom MUP-a, pri čemu je i Đorđević sudelovao u njihovom angažovanju.
Vasiljević je početkom devedesetih obavljao dužnost zamenika šefa uprave za bezbednost pri Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji (JNA), a kao zamenik šefa uprave za bezbednost pri Vojsci Jugoslavije (VJ) u periodu od marta 1999. do 2001., on je već svedočio u Hagu, na suđenju bivšim srbijanskim predsednicima Slobodanu Miloševiću i Milanu Milutinoviću.
Svedok je opisao kako je potkraj aprila 1999. po prvi put dobio zvaničnu informaciju o zločinima počinjenim na Kosovu –a koju mu je prosledio oficir za bezbednost prištinskog korpusa, potpukovnik Lakić Đorović.
„Tražio sam od njega podatke o dešavanjima na terenu. On je odgovorio da ima pojedinačnih slučajeva zločina, silovanja i ubistava“, kazao je svedok.
On je rekao i da je potom dobio dodatne informacije – od Đorovića i novosadske kontraobaveštajne grupe VJ-a – po kojima su pripadnici Škorpiona, jedne od paravojnih grupacija koje su delovale u sklopu antiterorističke jedinice koja je pripadala resoru za javnu bezbednost MUP-a, navodno umešani u zločine.
Rekao je i kako mu je, na osnovu izvesnih izveštaja koji su mu stizali od Đorovića, postalo jasno da su na Kosovu „postojale paravojne formacije mimo klasične organizacije vojske i MUP-a“.
Kazao je i da je iz tih izveštaja otkrio da jedna od paravojnih grupa – u pitanju je bila Arkanova garda, koja je nazvana po svom vođi, zloglasnom gospodaru rata, Željku Ražnatoviću „Arkanu“ – „nije bila deo nikakvih zakonitih struktura ili establišmenta“, premda je „većina [njenih članova] imala lične karte ili propusnice MUP-a“.
Nakon što su vesti o navodnoj umešanosti srbijanske policije u zločinačke aktivnosti doprle i do srbijanskog predsednika Slobodana Miloševića, posredstvom komandnog lanca su Vasiljeviću i vojnom generalu Nebojši Pavkoviću bila prosleđena naređenja da sprovedu internu istragu „i 17. maja dođu na sastanak koji će se održati na komandnom mestu, gde će podneti pismene izveštaje“, rekao je on.
Na temelju rezultata Pavkovićeve istrage, Vasiljević je – kako je rekao – saznao da su pripadnici Arkanove garde „stizali na Kosovo po naređenju generala MUP-a Đorđevića, te da bi ih MUP okupio i poslao na ona područja gde je situacija na terenu bila najgora“.
Na sastanku koji je održan 16. maja, Pavković je „[policijskom] generalu [Sretenu] Lukiću predložio da osnuju zajedničku komisiju koja bi, na osnovu toga gde su leševi pronađeni, utvrdila ko je odgovoran za te zločine – da li vojska, ili policija, ili neko treći“, kazao je svedok.
Međutim, Lukić nije podržao tu ideju – tvrdi Vasiljević. Svedok je objasnio i da to za njega nije predstavljalo iznenađenje, pošto su „postojali loši odnosi između vojne službe bezbednosti i organa MUP-a“.
Na sastanku koji je održan 17. maja, Vasiljević i Pavković su – po rečima svedoka – o onome što su otkrili izvestili i Miloševića.
Sudeći po Vasiljevićevim zabeleškama o onome o čemu je na tom sastanku bilo reči, šef odeljenja za državnu bezbednost MUP-a, Rade Marković, potvrdio je prisustvo Arkanove grupe na Kosovu.
„[Marković] je rekao da sam ja bio u pravu, da ga je Arkan kontaktirao nudeći mu stotinak svojih ljudi“, rekao je svedok.
Po Vasiljevićevim rečima, Marković je prihvatio da njih tridesetak dođe i da im se daju uniforme, tvrdeći da su paravojne grupe „nužno zlo“.
Vasiljević je objasnio da su se mnogi pripadnici paravojnih formacija „predstavljali kao ’veliki Srbi’“, te da je to smetalo Miloševiću, pošto je smatrao da takav opis „kvari sliku o onome što je on postigao na Kosovu“.
Na osnovu Vasiljevićevog svedočenja, reklo bi se da je na samom sastanku postojalo neslaganje između vojske i policije oko toga ko snosi veću odgovornost za počinjene zločine.
Svedok je rekao da je na sastanku Lukić podneo izveštaj po kojem je svim organima MUP-a na Kosovu bilo „poslato pismo [komande] MUP-a u kojem je rečeno da je bilo oko 800 leševa za koje je, kada su u pitanju počinioci zločina, bila odgovorna VJ“.
Po Vasiljevićevim rečima, Pavković je potom objasnio kako je, na osnovu istrage koju je on sproveo, „ustanovljeno da je na područjima gde je boravila vojska nađen 271 leš, dok je na području gde su delovale jedinice MUP-a nađeno 326“.
Tužilaštvo je Vasiljevićevu beležnicu sa skraćenim zabeleškama sa ovog sastanka uvrstilo među dokaze.
Vasiljević je rekao kako mu je, nakon sastanka održanog 17. maja, bilo naređeno „da što pre ode na Kosovo i stupi u kontakt sa potčinjenim organima bezbednosti kako bi prikupio podatake o svemu što se tamo događa, ali i kako bi izvršio klasičan inspekcijski obilazak bezbednosnih organa u svetlu njihovih kontraobaveštajnih aktivnosti“.
On je naveo da je na Kosovo otišao 1. juna 1999. godine, te da je u pokrajinsku prestonicu Prištinu stigao na večernji sastanak objedinjene komande formacija VJ-a i MUP-a koje su u to vreme tamo delovale.
Sastanak je održan u nečemu što je ličilo na operativni centar Prištinskog korpusa, a predsedavao je potpredsednik savezne vlade, Nikola Šainović – kazao je svedok.
Vasiljević je zatim naveo kako je na Kosovu ostao 7 dana, te kako je posetio 12 organa bezbednosti i potčinjenih jedinica. Tokom poslednjeg dana boravio je u Prištini, gde je prikupio sve informacije o zločinima i žrtvama – u pitanju su, kako je rekao, bila 42 slučaja nezakonitog ponašanja ili zločinačke aktivnosti.
Osoblje MUP-a je njegovom istragom „bilo nezadovoljno“ – kazao je Vasiljević.
„Nije im se svidela činjenica da smo sačinili izveštaj o njihovom radu. General Đorđević je to nagovestio. On je rekao: ’Hajde da svako od nas radi svoj posao. Obratite pažnju na to šta vi radite, a ne [šta radimo mi].’“
Andrew W. Maki je saradnik IWPR-a.
***
Sudska hronika: Bosanskim srbima će optužnica možda biti skraćena
Pred-procesni sudija je od tužilaštva zatražio da pre sledećeg saslušanja razmotri odustajanje od nekih optužbi u slučaju Stanišića i Župljanina.
Piše: Velma Sarić iz Sarajeva (TU br. 605, 12. jun 2009.)
U sudskom postupku protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova bosanskih Srba, Miće Stanišića, i bivšeg šefa policije, Stojana Župljanina, pred-procesni sudija je od tužilaštva zatražio da razmotri odustajanje od onih delova optužnice za koje ne postoje dovoljno uverljivi dokazi.
Sudija Frederik Harhof (Frederick Harhoff) je ove sedmice rekao da će na saslušanju koje je u Haškom tribunalu zakazano za 21. jul biti utvrđeno da li će „naposletku uslediti skraćivanje optužnice protiv Stanišića i Župljanina“.
Reč je o dva slučaja koja su najpre bila odvojena, da bi ih se u septembru prošle godine spojilo u jedinstvenu, još čvršću optužnicu.
Obojica optuženika su se izjasnili kao nevini po tačkama optužnice koje se odnose na ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući ubistva, progone, deportacije i nehumano postupanje. Tribunal je ove sedmice kao datum početka njihovog suđenja odredio 31. avgust.
Okrivljenici se terete za učešće u zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje bosanskih Muslimana, bosanskih Hrvata i ostalih ne-Srba nastanjenih u onim delovima Bosne gde se „planirala srpska država“.
U optužnici se navodi i da su među ostalim učesnicima zajedničkog zločinačkog poduhvata bili i članovi političkog i vojnog rukovodstva bosanskih Srba, čelni ljudi Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), kao i pripadnici tajnih službi.
U ratu koji je vođen od 1992. do 1995. godine, bilo je, prema nekim procenama, oko 100,000 mrtvih, među kojima su većinu činili bosanski Muslimani koji su ubijeni na teritoriji bosanskih Srba.
Prema sadašnjoj verziji optužnice, Stanišić je u aprilu 1992. bio ministar u novoosnovanom srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova u Bosni.
Kao ministar unutrašnjih poslova, Stanišić je bio najviši zvaničnik pri tom ministarstvu i član vlade bosanskih Srba, odnosno Republike Srpske (RS).
Župljanin je, pak, počev od 1991. bio šef regionalnog centra tajnih službi u Banja Luci, da bi 1992. godine postao savetnik predsednika RS-a, Radovana Karadžića – kome se trenutno sudi za genocid.
Stanišić se Haškom tribunalu predao u martu 2005., dok se Župljanin skrivao do juna iste godine, kada je uhapšen u gradu Pančevu – u neposrednoj blizini Beograda, odnosno srbijanske prestonice.
Sudija Harhof je tužilaštvu sugerisao da bi „trebalo da razmotri, [pre] no što bude održana naredna statusna konferencija, uklanjanje onih elemenata iz optužnice koje nije u stanju da potkrepi uverljivim dokazima – poput učešća policije [u izvesnim zločinima]“.
Takođe je rekao da je, nakon pažljivog razmatranja Stanišićevog zahteva, doneta odluka da se „usvoji njegov zahtev za novo privremeno oslobađanje – tako da on već za vikend može da se vrati kući“.
„Isti zahtev za privremeno oslobađanje podneo je i optuženik Stojan Župljanin, ali je sud odlučio da tu molbu odbije“, saopštio je sudija.
On je tu odluku objasnio time što je ukazao na činjenicu da se Stanišić „dobrovoljno predao Haškom tribunalu, što pak nije slučaj sa Župljaninom, koji je bio uhapšen“.
Sudija Harhof je dodao i da će na narednoj statusnoj konferenciji, Tribunal 21. jula saopštiti i svoju odluku o zahtevu kancelarije tužilaštva, „koja je zatražila 285 radnih sati za izvođenje svojih dokaza i svedoka“.
Velma Sarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
**************** POSJETITE IWPR ON LINE ******************
Još od 1996. godine, IWPR jednom tjedno objavljuje izvještaje koji se odnose na Međunarodni kazneni sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu. Dnevnik Tribunala pruža nezavisan i detaljan uvid u rasprave i suđenja za ratne zločine.
IWPR-ov Dnevnik Tribunala dio je projekta kojim se pridonosi regionalnom i međunarodnom razumijevanju sudskih postupaka za ratne zločine.
Dnevnik Tribunala financira vlada Norveške.
Peščanik.net, 18.06.2009.