Umesto politike – paranoja

 
Sergej Gurijev, rektor Ruske ekonomske škole, član Saveta direktora Sberbanke i državne Agencije za hipotekarno stambeno kreditiranje, član Otvorene vlade i član Predsedničkog saveta za nauku i tehnologiju – jedan od najsjajnijih predstavnika ruske liberalne elite koji je bio profesionalno uključen u strukturu vlasti – ovih dana je bio primoran da napusti Rusiju.

Gurijeva su tri puta saslušavali – jednom u Istražnom komitetu i dva puta na poslu. Poslednji put su najavili samo još jedan razgovor, a umesto toga mu pod nos poturili nalog za pretres i ovlašćenje za plenidbu njegove elektronske pošte. Sve se to vršilo formalno u okvirima „trećeg procesa“ po predmetu JUKOS, i sve su to bili oni isti ljudi koji su vodili i prethodna dva.

Nakon njihove prve posete (bilo je to još sredinom februara), Gurijev se obratio svojim drugovima, visokim rukovodiocima Šuvalovu, Dvorkoviču, Avenu i Grefu. Oni su porazgovarali s Putinom, a Putin im je na to rekao da ako Gurijev ništa nije ukrao, onda nema čega da se plaši, to jest, da u tom slučaju ne bi smelo da bude problema. A ako jeste – šta se tu može. I još je telefonom pozvao Bastrikina (glava Istražnog komiteta), a Bastrikin je, pošto ga je Putin prethodno prebacio na spikerfon, svima jasno i glasno rekao da on Gurijevu nema šta da prigovori.

Ali pritisak se i dalje produžavao i u maju su se drugovi Gurijeva još jednom obratili Putinu. Koliko je meni poznato, ovoga puta je to bio German Gref. Putin mu je, što skoro uvek čini u takvim slučajevima, rekao sledeće: „Ja protiv Gurijeva nemam ništa, a u rad Istražnog komiteta nemam nameru da se mešam“. A to u prevodu na ruski znači – vreme je da se beži.

I to se pokazalo tačnim. Jer nešto kasnije, kada su Gurijev i njegova žena, jedna od najčešće citiranih ekonomista Rusije Ekatarina Žuravskaja napuštali zemlju, graničar se gledajući njihove pasoše prilično dugo bečio i preznojavao. Očigledno, još nije bio dobio nikakvu instrukciju, a na nekom od spiskova njihova imena su se već pojavila.

A da Istražni komitet u vezi s Gurijevim nije imao nikakvih primedbi, to nije tačno. Njihove su se napomene ticale njegove ekspertize drugog po redu sudskog procesa JUKOS, koja je 2011. naručena od strane Saveta za razvoj građanskog društva i ljudskih prava predsednika RF. Gurijev je bio jedan od šestorice nezavisnih eksperata koji su učestvovali u tom projektu. Istražni komitet je želeo da sazna protivreči li njegova ekspertiza slovu optužbe, kao i samoj kvalifikaciji prekršaja. Zatim ih je zanimalo da li je rektor Ruske ekonomske škole (REŠ) Sergej Gurijev pisao ovu ekspertizu zato što je ova škola osam godina ranije (znači 2003) dobila 50 hiljada dolara pomoći od Sorosevog fonda Otvoreno društvo. Istina, u to vreme je Gurijev bio predavač na Prinstonu, a ne rektor REŠ-a, ali za njih to očigledno nije imalo nikakvog značaja.

Šta god to značilo, nalog za pretres je osvanuo bez ove pretpostavke. Ali zato se u njemu pojavila tvrdnja da, budući da je Gurijev sam učestovao u sudskom procesu protiv JUKOS-a, on po predmetu JUKOS nije imao pravo da vrši bilo kakvu ekspertizu. Pošto on nikada nije ni u kakvom svojstvu učestvovao u sudskom procesu JUKOS, kada ih je zamolio da mu objasne o čemu se tu zapravo radi, sledilo je njihovo pitanje: „A zar niste učestvovali na konferencijama u čast Hodorkovskog? (Ходорковские чтения)“^[1]

Kraće rečeno – Kafka.

Imam dve hipoteze koje bi mogle da objasne opisane događaje i one jedna drugu dopunjuju. Prva je ta da se druga po redu zatvorska kazna Hodorkovskog opasno bliži kraju (25. oktobar 2014), te se zato mora požuriti s pripremama trećeg procesa, u kojem bi mu se sudilo za pranje novca kroz finansiranje društvenih i nevladinih organizacija, a Gurijevu bi uloga jednog od njegovih glavnih saučesnika odlično pristajala.

Druga hipoteza je u vezi sa burnim i aktivnim opozicionarem Aleksejem Navaljnim, kojeg je Gurijev otvoreno podržavao. Navaljni je tokom vremena postao najozbiljnija glavobolja aktuelne vlasti i po svemu sudeći je već započeta specijalna operacija čišćenja njegovih veza i surovog kažnjavanja svih onih koji su se usudili da mu pomažu. Mislim da Gurijev neće biti poslednja, a po položaju i autoritetu ni najpoznatija žrtva ove specijalne operacije.

Osim toga, treba imati u vidu da Putin, ili deo njegovog najbližeg okruženja, žive u nekom čudnom svetu u kome nema ni tračka sumnje u to da su svi oni koji govore bilo šta protiv Putina zapravo članovi dobro organizovane mreže zaverenika. U tom smislu je članak kremaljskog politikologa Sergeja Markova, objavljen odmah pošto je Gurijev napustio zemlju, veoma indikativan. Markov obaveštava javnost da je Gurijev čovek koji povezuje svetsku oligarhiju i antiputinsku opoziciju.

Sličnu teoriju zavere prvi put sam čula odmah posle decembarskih protesta 2011. Tada su mi prepričali reči jednog od najbližih Putinovih drugova koje otprilike glase ovako: „Dođavola, nije valjda da svim ovim rukovodi Medvedev?“ A potom su počele da kruže druge neverovatne priče, kao na primer ona u koju ljudi koji je prepričavaju zaista veruju: „Znate li vi da postoje dokumentarni snimci na kojima se lepo vidi kako Navaljni izlazi iz stejt departmenta i nosi novac namenjen za svrgavanje Putina, ali nikako ne može da ga putem interneta razdeli ostalim zaverenicima, jer taj isti internet kontrolišu Amerikanci, kojim oni bukvalno iste sekunde skidaju te uplate i trpaju sebi u džep.“

A kao apoteoza svega rečenog, nedavno su se na socijalnim mrežama pojavili tehnički besprekorno urađeni spotovi (priča se da ih je snimila agencija „Apostol“ Tine Kandelaki) o „sivom kardinalu“ opozicije Aleksandru Budbergu, čoveku koji je navodno organizovao nerede na Bolotnom trgu i koji je davao novac Navaljnom, sa ciljem da od Medvedeva napravi predsednika. U ovoj zaveri naravno učestvuju i Natalija Timakova, Arkadij Dvorkovič i drugi.

Smešno, zar ne? Ali Budberga su odmah otpustili iz VTB banke i on je završio u bolnici sa dijagnozom hipertenzivne krize. A kako problem sa Navaljnim još uvek ni izbliza nije rešen, izgleda da su za ulogu „sivog kardinala“ opozicije sada počeli da provodadžišu Gurijeva. U istu kategoriju spadaju i događaji oko Surkova, kome su dali otkaz jer je navodno preko „Skolkova“ finansirao Ilju Panamarjova, a ovaj je pak pripremao „narandžastu revoluciju“ i spremao još kojekakve svinjarije.

Da, vama je to sve smešno, ali treba shvatiti da je tim ljudima to osnovna životna preokupacija. Oni tako vide svet oko sebe. Oni iskreno veruju da se razlozi za bilo kakav nastup protiv velikog Putina mogu naći isključivo u zakulisnim igrama zloglasne svetske zavere i redovima „pete kolone“ unutar naše vlade. I zato se bojim da za sve nas koji ne želimo da živimo u okvirima paranoidne slike sveta koju nam naturaju, uskoro dolaze zaista teška vremena.

 
Новая Газета, 03.06.2013.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 08.06.2013.