zagrljena deca

Foto: Elena Shumilova

Kako se menjaju stvari u Srbiji? Jednostavno. Recimo, hoćete da promenite sistem obrazovanja. To se radi u dva koraka. Prvi korak: pozovete potpredsednika švajcarske vlade da vas nauči o sistemu obrazovanja. Drugi korak: u roku od jedne godine promenite domaći sistem obrazovanja u skladu sa onim što vas je naučio potpredsednik švajcarske vlade. Očekivani rezultat te instant promene: sveopšti preobražaj društva. Kako je to moguće? Pa tako što je to – promena obrazovanja – najvažnija mera koja nas približava modernom svetu. Da ponovimo: šta nas približava modernom svetu? Promena obrazovanja. Koliko je vremena potrebno za tu promenu? Godinu dana.

Tako razmišlja predsednik vlade, dakle osoba koja već tri godine upravlja zemljom. I to mu nije prvi put. Član vlade on je ovde bio i pre deceniju i po. Ali, to je daleka prošlost, zadržimo se na protekle tri godine. Da je prve godine po stupanju na vlast prionuo na promenu obrazovanja ili barem pozvao potpredsednika švajcarske vlade, danas bi Srbija bila moderna zemlja. Još te 2012. naš predsednik vlade bi, da ga je pozvao, od potpredsednika švajcarske vlade čuo za nešto što se zove dualno obrazovanje, sinulo bi mu da je to ključ za srpsku tranziciju i već danas bi Srbija izgledala sasvim drugačije. Tako je, pored ostalog, predsednik vlade na otvaranju Kopaoniku biznis foruma implicitno priznao da i dalje pravi epohalne propuste.

Ko ima strpljenja, neka dalje razmišlja o predsedniku vlade. Mi ćemo ovde o dualnom obrazovanju, a predsedniku ćemo se vratiti na kraju. Dualno obrazovanje u zemljama u kojima postoji spada u treći stepen obrazovanja. Obično je reč o višim stručnim školama, mada su slični aranžmani mogući i na visokim školama. Za dualno obrazovanje neophodna je jaka sprega između škola i privrede. Obrazovni profili kreiraju se u skladu sa potrebama konkretnih preduzeća koja direktno učestvuju u procesu obrazovanja. Iz toga sledi da su za dualno obrazovanje pored škola neophodna i preduzeća kojima su potrebni radnici.

U Srbiji ne samo što mladi ljudi ne mogu da nađu posao nego se otpuštaju i iskusni radnici i gase preduzeća zbog gubitaka koje prave. Dakle, laž je da su u Srbiji ljudi nezaposleni jer neće da rade ili nisu dovoljno obučeni za rad. U Srbiji nema posla jer privreda propada zbog nesposobnih vlasti koje nisu u stanju ili iz sebičnih razloga ne žele da pravno urede ni tržište ni čitavo društvo. Kada govorimo o dualnom obrazovanju, to praktično znači da je ono u Srbiji nemoguće jer nedostaje jedan od dva ključna partnera – privreda. Ovo je, međutim, validan argument samo ako prihvatimo da je osnovna svrha obrazovanja da proizvodi radnu snagu za tržište rada, to jest za konkretna preduzeća.

Ali, nema dobrih razloga da tako posmatramo obrazovanje. Privreda je samo jedan segment društva. Prilagođavanjem obrazovanja privredi, čitavo društvo praktično se podređuje akterima na tržištu. Tržište pak teži da favorizuje najjače aktere. Umesto da kontroliše tržište, sprečava monopole i ublažava negativne efekte delovanja tržišnih mehanizama, naša država svojim merama zapravo privileguje najjače (a važi i obrnuto: na našem tržištu najjači postaju upravo oni akteri koji uživaju u privilegijama koje im odobrava vlast). Putem obrazovanja prilagođenog zahtevima tržišta, stvaraju se uslovi da vlast i najjači akteri na tržištu oblikuju društvo prema svojim partikularnim potrebama i naopakim zamislima, a za novac svih građana.

Dualno obrazovanje moguće je planirati i sprovoditi isključivo u stabilnom političkom i privrednom okruženju. To pre svega podrazumeva pravnu državu koja počiva na vladavini prava (pravna država poštuje svoje zakone, a vladavina prava podrazumeva da ti zakoni nešto valjaju – kako je to jednom sažeto formulisao jedan ozbiljan ovdašnji pravnik). Srbija nije pravna država, a daleko je i od vladavine prava. To njenu privredu čini nestabilnom i ranjivom na svaku krizu. Takva privreda ne može biti pouzdan partner za dualno obrazovanje. Nedavna istorija domaćih viših i srednjih stručnih škola to bolno potvrđuje, baš kao i sudbine njihovih đaka.

Kad smo kod istorije, vratimo se predsedniku vlade i približavanju modernom svetu. Ako je istina da je dualno obrazovanje ključni korak u preobražaju Srbije u modernu državu, onda treba reći da je do pre četvrt veka, mereno tim merilom, Srbija upravo bila deo modernog sveta. To što naš premijer danas naziva dualnim obrazovanjem, do 1990. ovde je bilo poznato pod nazivom usmerenog obrazovanja. Šta se dogodilo pa da Srbija u narednih dve i po decenije postane otpadnik od modernosti, to je ključno pitanje za premijera i za preobražaj Srbije. Umesto što bi da menja sve čega se dohvati, našem reformatoru bi bilo bolje da se zapita kakav je bio njegov udeo u udaljavanju Srbije od modernog sveta. Pri tom, to udaljavanje se na jednom nivou zaista dogodilo preko noći, u jednoj godini, 1990. Ipak, što se dualnog obrazovanja tiče, ne treba brinuti. Takva reforma obrazovanja danas u Srbiji naprosto nije moguća, za nju nedostaju i novac i privreda.

Peščanik.net, 05.03.2015.

Srodni linkovi:

Stefan Aleksić – Švrća na traci

Dejan Ilić – Dvojnici

TEMA – RAZGOVOR O OBRAZOVANJU

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).