Dostojno svojoj četvorogodišnjoj opsadi Sarajeva, u slavu svih avalskih projektila, Beograd se podsetio početka, ali i nastavka ubijanja Sarajeva, najpre morbidnom ekspozicijom Bosanski rat Dobrice Ćosića, svojevrsnom autobiografskom odom zlikovcu: „Grozan događaj! Na sarajevskoj pijaci Markale minama iz minobacača ubijeno je šezdeset osam ljudi i stotinjak ranjeno. Naravno, optuženi su Srbi. Ako bi to bila istina, Karadžić, Mladić, Koljević, Krajišnik treba odmah da podnesu ostavke, Skupština Republike Srpske da osudi taj zločin i sve političke ustanove u SR Jugoslaviji moraju najoštrije da osude taj masakr civila… Moram da proverim ovu užasavajuću vest. Zovem prijatelja Gojka Đoga da čujem njegovo mišljenje jer on je prilično obavešten o zbivanjima u Bosni. ‘Ni govora o srpskom zločinu. To je muslimanska nameštaljka kao i ona pred pekarom, spremaju nam nešto opasno.’ Zovem Milorada Ekmečića jer on svaki događaj tumači znanjem i istorijom: ‘To varvarstvo nikako ne može biti srpsko. To je džihadsko. Samo se u islamskom svetom ratu tako svirepo za Alaha ubijaju i Alahovi vernici.’ To mi potvrđuje i Nikola Koljević, koji je rekao, čvrsto uveren, da je to muslimanski zločin. ‘Pred svaki pregovor oni serviraju po neki ‘srpski zločin’ i idu u Ženevu kao ‘srpske žrtve'”. General Mladić i svi sarajevski komandanti tvrde da srpski bacači nikako ne mogu da dobace do Markala“.
Obavezno štivo je pročitano i utvrđeno, glasnogovornik sarajevske smrti iz Miloševićeve vladajuće Socijalističke partije Srbije, aktuelni ministar policije Ivica Dačić, nije imao primedbi, baš kao ni koaliciono vladajuća Demokratska stranka, čiji se predsednik, donedavno i predsednik Srbije, godinama bezočno, navodno pomiriteljski, u tuđe ime, dripački iživljava po regionu. Nije se oglasila ni Liberalno – demokratska partija koja se pre izborne kampanje u Srbiji s razlogom knjižila kao građanska. Na početak opsade podsetila je Socijaldemokratska unija Žarka Koraća koja je u centru Beograda delila letke sa edukativnim sadržajem, u kojima je navedeno 20 činjenica o ratnim godinama u Sarajevu. Žene u crnom izrazile su solidarnost sa građanima Sarajeva protestnim stajanjem i parolama koje podsećaju na toponime zločina, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji organizovao je predstavljanje knjige Zločini nad djecom Sarajeva u opsadi, a Inicijativa mladih za ljudska prava delila je razglednice sa porukama građana iz zarobljenog grada.
Hrabro i časno, ali premalo da se spreči višegodišnji srbijanski nastavak rata drugim sredstvima, u kojem maštovitost i kreativnost u ovdašnjoj neljudskoj disciplini, seirenju nad bolom žrtava, dobijaju očekivane, ali zastrašujuće razmere.
Za gotovo sve tiražne beogradske dnevnike godišnjica početka rata bila je zanimljiva jedino po stolicama koje su za performans priređen u povodu godišnjice kupljene u Srbiji; izdvojili su se jedino Danas, tekstovima osnivača, oštrom, sveobuhvatnom analizom Radeta Radovanovića i kolumnom Gordane Logar, te Vreme hronologijom opsade koju je priredio Muharem Bazdulj.
Kada je već izgledalo da se u Beogradu na dvadesetogodišnjicu početka ubijanja Sarajeva nije dogodila veća sramota nego minulih aprila, na scenu je stupio omiljeni lik prorežimske RTV B92 i Borisa Tadića Milorad Dodik, varirajući bahato ključne teze avalsko – paljanskih intelektualnih baterija. Tu kao da niko nije video ništa neobično, čak je i sarajevsko Oslobođenje (njihova stvar) prenelo jedino to da Dodik podržava Borisa Tadića i DS, a da želi LDP Čedomira Jovanovića da ne pređe cenzus.
„Obeležavanje godišnjice opsade Sarajeva samo je nastavak pokušaja da se za sve zločine u Bosni optuže Srbi, odnosno Republika Srpska. Da nije tako, govorilo bi se i o tome da su tokom rata, u Sarajevu, postojali logori za Srbe, da je iz tog grada proterano 150 hiljada ljudi a da je 5000 stradalo. Ja poštujem svaku žrtvu, ali napominjem da se srpske žrtve minimiziraju. Takav pristup udaljava Republiku Srpsku od Sarajeva. To je pokušaj da se kroz političku poruku svali krivica samo na Srbe, da oni mogu biti samo na lošoj strani istorije i da nema nikakvih drugih činjenica. Kroz falsifikovanje istorije pokušava se da se traži nova politizacija žrtve i nastojanje da se žrtva iskoristi da se politizuje događaj koji treba da se nametne na grbaču RS”, izgovorio je Dodik u, ispostaviće se, programsko – predizbornom nastupu na B92.
Raspad BiH je za Dodika „istorijska neminovnost“, ponoviće predsednik RS svoj neskriveni cilj i podsetiti na slabe izglede razuma u kontaktu sa njim i njegovim saborcima, budući da „ni masovna međunarodna intervencija nije uspela da obezbedi BiH kao državu”.
Još jedan april u Sarajevu i Beogradu. Slave protagonisti zla svoju pobedu, s razlogom uvereni da sadašnji dvadesetogodišnjaci neće sumnjati u njihovu doteranu verziju bacanja srpske dece lavovima u sarajevskom Zoološkom vrtu. Ko se s tim pomirio već dugo je u kolu. Tamo je veselije.
E-novine, 10.04.2012.
Peščanik.net, 11.04.2012.