Šta je najbolja vest sa održanih evropskih izbora? Evropa i dalje ubedljivo glasa za umerene političke opcije.
U medijima to ne izgleda tako, zanimljivije su vesti koje svedoče o „političkom zemljotresu“ na evropskim izborima. Politički udar sleva i zdesna predstavlja izazov za tradicionalne evropske političke porodice, odnosno njihove nacionalne afilijacije, ali ne postoji valjan razlog da se govori o tragediji, slomu ili potopu ovih partija.
Taj potop bio je dugo najavljivan, u velikoj meri prenaglašavan u medijima širom Evrope, a evrofobi svih boja su ga priželjkivali. U prethodnom sazivu Evropskog parlamenta 2009-2014. Evropska unija ušla je u najizazovniju krizu u svojoj 60-godišnjoj istoriji: krizu upravljanja i međuzavisnosti, u kojoj su preispitivani sva njena postignuća i dometi. Medijima su proteklih par godina protutnjili svi mogući scenariji sloma evra, raspada EU, najave kataklizme epskih razmera, koji su ostavili trag na javnom mnjenju u državama članicama. Evropska unija pod presudnim uticajem njene najmoćnije države članice predvodila je nametanje oštrih mera štednje u zemljama evropske periferije, koje su dale slabe rezultate. Doneti su novi evropski propisi i zakoni, usvojen i ceo jedan novi evropski ugovor, koji su za efekat imali dalje ograničenje suvereniteta država članica, sada i u oblastima koje su pre krize bile nezamislive. Kontrola usvajanja nacionalnih budžeta, ograničenje deficita i javne potrošnje bile su samo neke od njih.
Posledica krize u mnogim državama EU bilo je narastanje populističkih, nacionalističkih, rasističkih – od reda evrofobnih anti-establišment partija i pokreta, koji su u ovoj kampanji prenosili jednu poruku – ukinuti ovakvu EU, ili ukinuti EU kao takvu. Mnogim građanima umornim od mera štednje i dosad nezabeležene intervencije „Brisela“ u suverene nadležnosti nacionalnih vlada – takva poruka zvučala je razumno i prijemčivo. I pored toga, tradicionalne partije (umerena desnica i levica, te liberali i zeleni) koje zagovaraju opstanak EU i produbljivanje evropske integracije, uspele su da osiguraju između 70 i 80% mandata u novom sazivu Evropskog parlamenta.
Sledeća dobra vest je zaustavljanje pada izlaznosti na evropskim izborima. To ne mora biti razlog za veliko slavlje evrofila. Izlaznost nije mnogo porasla, svega za nekoliko promila u odnosu na izbore 2009. Prvi neposredni izbori za Evropski parlament održani su 1979. sa izlaznošću od 62%. Od tada je izlaznost opadala do minimuma od 43% u 2009. Takav negativni trend najzad je zaustavljen. S jedne strane, po prvi put su velike političke grupacije nominovale spitzenkandidate za predsednika Komisije, i to je svakako unelo nov kvalitet u evropsku debatu. S druge, razlozi za relativno dobar odziv mogu se tražiti i u besu protivnika EU koji nisu želeli da propuste priliku da pokažu šta misle.
Dobra vest je i da najjača karika EU, Nemačka, ostaje stabilna – kancelarka Merkel potvrdila je legitimitet ubedljivom pobedom na nacionalnim izborima pre nekoliko meseci, a sada i na evropskim.
Na drugoj strani, najlošija vest je što su u nekim od ključnih zemalja EU – Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, pobedile rasističke i ksenofobne stranke (Nacionalni front, Pratija za nezavisnost UK – UKIP). To će neizbežno oslabiti pregovaračku moć i manevar nacionalnih vlada u predstojećim debatama o nastavku evropske integracije, odnosno produbljenju integracije u zoni evra. Britanski premijer Kameron telefonirao je ostalim evropskim liderima pozivajući iznova da se prihvati britanski predlog o redefiniciji odnosa između „Brisela“ i država članica. Francuski predsednik Oland pridružio se Kameronu u pozivu za repatrijaciju određenih nadležnosti sa EU na države članice.
Moguća je i destabilizacija nacionalnih vlada – u Francuskoj i Grčkoj pobedničke partije (desničarski Nacionalni front, odnosno levičarska Siriza) već su zatražile raspuštanje nacionalnih parlamenata i raspisivanje opštih izbora.
Novi saziv Evropskog parlamenta imaće po prvi put više od stotinu evrofobičnih poslanika. Njihov glas čuće se dalje i više. Populista i ksenofob Najdžel Faraž već je rekao da evropska integracija više nije neizbežna. Rasistkinja Marin le Pen najavila je dug marš Francuza ka slobodi.
Mejnstrim partije primorane su da prave veliku koaliciju i dogovore se o međusobnim ustupcima, ili da potraže podršku onih na krajevima politikog spektra. Britanski konzervativci, koji su se u prošlom sazivu odvojili od Evropske narodne partije (EPP) i formirali svoju poslaničku grupu Evropskih konzervativaca i reformista oslabljeni su uspehom UKIP-a. Ipak, baš oni mogli bi predstavljati prihvatljivog partnera za vodeći EPP, te odigrati ulogu kingmejkera u formiranju nove većine. Međutim, za njih će federalista Žan Klod Junker koji je predvodio EPP izvesno biti neprihvatljiv predsednik Komisije.
Očekuje nas zanimljivo evropsko političko leto.
Ostatak decenije Evropa će provesti u preispitivanju i novom promišljanju Evropske unije. Mandat za to je više nego jasan.
Autor je doktorant na Univerzitetu u Gracu.
Peščanik.net, 28.05.2014.