Aktivisti i modeli
Sve je moguće! Bivši “obožavaoci” Vesne Pešić javljaju mi se u poslednje vreme kao osobe s animozitetom prema ovoj ličnosti. Neću reći “mrzitelji”, jer smo s govorom mržnje, nadam se, raskrstili. Mada ne treba biti sasvim siguran.
Nalazim se u paradoksalnoj poziciji da “branim” Vesnu Pešić od njenih bivših fanova s obzirom na njihov aktuelni animozitet, mada sam se, onomad, oglašavala ironijski, ali ne i zlonamerno, u vezi sa pomenutim delom i likom.
Ako je knjiga pala na dva slova, odnosno na jedno, koje zastupa i brani Pešić Vesnu od zlostavljačkog čaršijskog spinovanja, kako je moderno reći – došlo je poslednje vreme za analitičnost, sintetičnost i demokratska rasuđivanja.
Vesnu Pešić, bez uvida u njen CV političarke i aktivistkinje, kroz decenije treba promatrati i kao individualnog borca za razumljivost svega postojećeg. Sa asocijacijom na kritiku svega postojećeg, što se najvećma ogleda u razumljivosti jezika kojim se obraća javnosti. Javni govor Vesne Pešić je kolokvijalan, oduvek bio i ostao. Ničeg sofisticiranog ni u najtežim vremenima Šetnji i skrivanja po stanovima u okolini Brankovog mosta nije bilo u Vesninim izjavama. Isključivo, sačuvavši to kao lični brend, Vesna se koristi rečima kao što su “manguparija”, “barabe”, “lopovi”, “lister odela”, zakoračivši čak i u polje žargona, govoreći o “kinti”… Dakle, kao sav ostali normalan svet. I kao ambasadorka, da ne kažem ekselencija, Vesna je sačuvala prirodnost i prirođenost pripadnice ideji, izgovaravši čak simpatična urbana pitanja ruralnim protagonistima: “A zašto bismo uopšte toliko pešačili?”
Sada se događa fenomen s početka teksta koji se očituje u mrziteljstvu prema Vesni Pešić od strane njenih bivših građanskih “fanova”, što sledstveno tu grupaciju po definiciji čini malograđanskom. Oni koji su njeno “buntovništvo”, kao ideju, praksu i političku delatnost, glorifikovali i do (ne)zasluženih visina, sada je kritikuju, pa je se i odriču, ne pristajući na ovaj deo njenog kurikuluma. Međutim, Vesna Pešić nikada nije bila osoba kurikuluma. Zarad igre reči, više je bila osoba loma. Ali ne bi trebalo da se u ovom raskošnom galimatijasu političke zbilje na pomolu, izmaku i pomaku, kola svaljuju na ličnost koja je kompromise pravila beskompromisno i nikad po sebe korisno, osim što je opstala i ostala dobro izgledajuća javna ličnost u izvesnim godinama. Što “mrzitelji” pripisuju njenoj prevelikoj pažnji spram nege i fitnesa. Da li se od Vesne Pešić očekuje oronulost, što ne bi protivrečilo njenoj osebujnoj javnoj biografiji, ili joj se ne oprašta mladalački izgled u poznijim godinama? Da li su, nasuprot, lojalne simpatije prema zaista fascinantnom, ali na trenutke i mamurnom, profesoru Vojinu Dimitrijeviću, od strane prefinjenog građanstva? I antipatije poslate na adresu Vesne Pešić zbog odbrane individue od grupe, od partijnosti, od stranačkog i najzad od – ideološkog?
Kada se delu i liku ovakve persone najzad prizna samo dobar izgled i dobro držanje, moramo se ozbiljno upitati o držanju i izgledu prosuditelja. Ako je i građanstvo zaribalo, mada i namučeno, osim sumnjivog izgleda nije mu ostao ni pogled. Kao kritičarka Vesne Pešić kroz decenije, sada se prijavljujem za funkciju Predsednice udruženja za odbranu dela i lika Vesne Pešić. Nadam se da nije kažnjivo. Pretežem na delo. Lik nosi sama.
Danas, 24.05.2012.
Peščanik.net, 24.05.2012.