Više od dva meseca posle parlamentarnih izbora, Srbija još uvek nema vladu. U nekim zemljama ekonomisti bi izveli računicu koliko građane košta svaki dan ovog letnjeg bezvlašća. U Srbiji, međutim, građani kao da računaju na veću korist od tehničke – ili, tehnički nepostojeće – vlade. Upornost se isplatila, čak je i aktivnost novog mandatara zamrla, nikog više ne zanima koje resore traži porodična stranka Krkobabić ni hoće li preživeti guverner i njegov dinar. Zabavnije je pratiti rijaliti šou Tadićeve selidbe.
Postizborno čistilište pružilo je publici dovoljno hleba i igara. Dojučerašnji partneri u preuzimanju odgovornosti gađaju se prljavim vešom i sami iznenađeni kako su uopšte mogli da rade zajedno. Izvode svoje neronske recitale o slavnoj budućnosti i duševnim dramama zbog napaćenog srpstva, dok u pozadini gori Srbija.
Neko je kupio 50 odsto Politike od nemačkog medijskog koncerna WAZ. Generalni direktor i glavni i odgovorni urednik najstarijeg dnevnog lista ne znaju kada se to desilo ni zašto, ne znaju ko je platio ni koliko. Mlađan Dinkić, taj šešelj postpetooktobarske Srbije, na sav glas ciči da iza moskovske East Media Group stoje demokrate u završnoj fazi preuzimanja medija. Pola Politike kupila je kompanija otvorena pre šest meseci u nekoj sobici u Moskvi sa 250 evra osnivačkog kapitala, iza koje se, navodno, krije šabački tajkun Miroslav Bogićević, dovođen u vezu i sa osnivanjem Novog magazina. Najavljuje se i da će nepoznati vlasnici televizija B92, Pink i Avala uskoro prodati svoj udeo nepoznatim kupcima.
Srbija je spremna za svoju verziju Putina, pandurskog čvrstorukaša koji će da zavede disciplinu među tajkune a naročito među građane. U jednom selu kod Apatina već tri godine radi „kamp“ za decu, po uzoru na čuvene ruske smotre za rodoljubivi podmladak. Pod sloganom „Zdrav život – zdrava mladost“ deca uče kako telesno zdravlje utiče na negovanje pravoslavlja i srpske porodice te kako borilačkim veštinama pobediti nepatriotske poroke. Srpčad iz zemlje i dijaspore svečano su dočekali predstavnici vojske, policije i ruske ambasade, u nadi da će se slični vojni kampovi za decu otvoriti širom Srbije.
Potomci Milana Nedića, predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme Drugog svetskog rata, podneli su Agenciji za restituciju zahtev za povraćaj imovine oduzete posle rata. Predsednik takozvane Vlade nacionalnog spasa koja je donosila rasne zakone, organizovala policijski progon, hapšenja i streljanja Jevreja, Roma i političkih protivnika, tokom svoje plodne karijere od najmlađeg pukovnika u dotadašnjoj istoriji vojske sve do načelnika Generalštaba, prikupio je značajnu imovinu. Između ostalog, naslednici traže zgradu u kojoj je sedište Narodne banke Srbije, zemunski park, placeve u Zemunu i Grockoj te „nadoknadu za pet knjiga koje je general Nedić izdao“. Nacistički izdajnik se navodno ubio tokom isleđivanja 1946. zbog čega danas ne spada u grupu kolaboracionista spremnih za sudsku rehabilitaciju. Zato je i zahtev za rehabilitaciju koji su „Dveri” i Udruženje književnika Srbije 2008. godine podneli Okružnom sudu u Beogradu još uvek nerešen. Sudska odluka iz iste godine da se Nedićevim naslednicima na ime obeštećenja isplati 150 miliona dinara iz vojnog budžeta, o kojoj je javnost tada obavestio ministar Šutanovac, pala je u zaborav.
Šutanovac je danas zanimljiviji kao akter afere nenamenskog trošenja novca i kupovine prvoklasnog pašnjaka u centru grada za gradnju luksuznih stanova. „Znao sam“, prokomentarisao je bivši načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš, žrtva nekakve unutarstranačke čistke posle koje je iz Šutanovčevog presađen u Jeremićev feud. Građani nisu znali i nikad neće saznati.
Od početka godine dinar je oslabio 10,8 odsto u odnosu na evro. Tropske vrućine su popustile.
Peščanik.net, 19.07.2012.