Bog na nebu, Veljo i Vučić na zemlji, a voda u kući
Kada je 2014. godine poplava zadesila zapadnu i centralnu Srbiju, ubeđivali su nas kako je reč o stogodišnjim vodama. Što bi valjda trebalo da znači da se takve elementarne nepogode dešavaju jednom u veku, da su posledica više sile i da ih je nemoguće predvideti i na vreme preduprediti. Slična katastrofa je 2005. zadesila Jašu Tomić i taj deo Banata, kada su ondašnje vlasti i eksperti takođe tvrdili kako je reč o stogodišnjim vodama i posledicama više sile. Izgleda da u zemlji Srbiji vreme protiče jako brzo.
Bilo kako bilo, tek ne prođoše čestito ni dve godine, a deo Srbije u slivu Zapadne Morave ponovo zadesiše stogodišnje vode.
Obilna kiša koja se u nedelju 6. marta sručila na slivno područje Zapadne Morave učinila je da se ponovo pod vodom nađu delovi Arilja, Požege, Lučani i najveći deo donjeg Dragačeva, delovi Preljine i Konjevića, sela u priobalju reke Čemernice, sela u ataru Kraljeva i kraljevačko naselje Grdica. Odnosno, ono isto područje koje su u maju 2014. godine potopile „stogodišnje vode“. Pod vodom su se ponovo našle kuće, fabričke hale, magacini, oranice, plastenici… čiji vlasnici se još nisu oporavili od štete koju su pretrpeli pre nepune dve godine. Kao 2014, i sada je veliki broj mostova i puteva nepovratno nestao u bujici i mnoga sela su opet odsečena od sveta.
Lučani i donjedragačevska sela pored rečice Bjelice, koju je tokom letnjih meseci moguće pregaziti a da ne ukvasite noge, opet su pod vodom. Bjelica je između ostalog poplavila pogone vojne fabrike Milan Blagojević i nekoliko privatnih firmi, pa se i sada radi o milionskoj šteti. Opet se pokazalo da je od nepredvidivih ćudi prirode mnogo pogubnija neodgovornost vlasti, lokalne ili republičke, sasvim je svejedno. Iz izbora u izbore, svi oni nesrećnim Dragačevcima obećavaju regulaciju toka reke Bjelice.
Za regulaciju Bjelice i zaštitu od poplava u opštinsku kasu su se slivali neki novci. A gde su završili je pitanje za milion dolara. Ponešto se i radilo na regulaciji ovog toka. Ne mali novac iz republičke kase u vreme kada se na čelu ministarstva građevine nalazio Velimir Ilić skrcan je u regulaciju Bjelice na njenom toku kroz svetsku prestonicu trube, Guču. Dljina, Djeraća, pa čak i Lučana vlast se seti samo u predizbornoj kampanji kada, kao i pred vanredne lokalne izbore 2014, obećava kule, gradove i – nasipe.
Za razliku od požeških naselja Lučana i donjeg Dragačeva, Čačani su imali više sreće. Kao i pre dve godine, ćudi prirode su osetili meštani prigradskog naselja Konjevići i sela Preljina, koji imaju tu nesreću da žive pored Čemernice. Neupućeni će pomisliti: „Lako je Čačanima kada imaju Velja. Pa koliko puta je bio ministar, prvo za kapitalne investicije, pa za infrastrukturu, pa za građevinu i sada za vanredne situacije. Logično je da Čačak nema problema sa poplavama“. Neko neupućen da, ali ne i Čačani koji još uvek pamte katastrofalne poplave 1965. godine, kada je malo nedostajalo da se čitav grad nađe pod vodom. Ta poplava čije posledice su Čačani, naročito oni na desnoj obali Morave, trpeli godinama, za ondašnju komunističku nenarodnu i nedemokratsku vlast bila je velika škola. Decenijama je ulagan veliki novac da se izgrade odbrambeni bedemi i grad osigura od nepredvidivih ćudi Morave. Nasuprot tome, nova vlast se pokazala nesposobnom da savlada lekciju koju im je priroda održala pre dve godine i nije povećala visinu odbrambenog bedema.
„Imam 60 godina, ovo mi je peta poplava. Sve stvari cele noći dižem na sprat. Preživeli smo poplave 1957, 1965, 1999, 2014. i 2016. godine. Za ovo neko mora da odgovara. Popravili smo što se moglo popraviti, posle dve godine isto se događa. Narod ne radi, nema para, ko će sve ovo da plati? Meni je voda 2014. godine bila do pola kuće. Sve je bilo uništeno, nameštaj, bela tehnika, vlaga se uvukla u zidove. Taman sam se sredio, a voda je opet ušla u kuću. Više ne znam šta kome da kažem, nema države, nema vlasti, u ovoj zemlji je sve lopov do lopova”, ogorčeni su meštani Konjevića Živko Jovanović i Milija Maksimović.
Postoji samo jedna stvar u kojoj su aktuelni srpski vlastodršci neprevaziđeni: u političkom marketingu. Tu Vučiću i njegovim koalicionim privescima zaista nema šta da se prigovori. Tako se čovek koji je uvek tamo gde je najteže, ekspresno obreo u Preljini, Konjevićima, Dljinu… Praćen svitom lokalnih podrepnih muva, premijer je postradalom narodu dušebrižnički, reklo bi se očinski poručio da je njemu podjednako teško kao i njima. Da su on i država tu da im pomognu i nadoknade štetu. Da nema šta da brinu, jer kad premijer nešto obeća, nema da nema. Samo može da fali. A to što je u toku predizborna kampanja? Samo zlonamernima može da padne na pamet da to dovode u vezu sa premijerovim kandilanjem po poplavljenom području. Uostalom, bar je Vučić pokazao da je svaka prilika pogodna za nebulozna i sumanuta obećanja. Bilo vreme izbora ili ne.
Ali objašnjenje Velimira Ilića o uzrocima najnovije poplave prevazilazi sve što smo do sada čuli. Po njemu, za sve što se ovih dana dešava jedini i ključni krivac je niko drugi do glavom i bradom gospod Bog. A kad to kaže magistar-ministar Ilić, to je aksiom. To se ne proverava i ne dovodi u pitanje, naročito kada dolazi iz usta jednog takvog bogobojažljivog vernika kakav je atenički domaćin nad domaćinima. Što bi u prevodu trebalo da znači da nesretni Požežani, Dragačevci, Čačani, Kraljevčani… džaba drvlje i kamenje svaljuju na lokalne i državne vlastodršce, krajnje nemoćne u situaciji kad nebeske sile i Svevišnji umešaju prste, kako se to desilo ovih dana.
Prethodna dva dana, mada je kiša neprestano padala, vodostaji reka u ovom delu zapadne Srbije miruju – uprkos najavama novih poplava u čuvenoj ruskoj prognozi. Ali žitelji Ivanjice, Arilja, Požege, Dragačeva, Čačka, Kraljeva… gledaju u nebo i strahuju. Kao što su onomad strahovali od sibirske zime u sred februara. Što bi rekao Branimir Štulić: „Strahovi konjukturni, od njih se dobro živi“.
A što se poplave tiče, nema razloga za brigu. Reč je, ako do sada niste ukapirali, o „stogodišnjim“ vodama koje nas zadese jednom u veku. Pa onda, vidimo se za 100 godina, makar to bilo i iduće godine u ovo doba.
Autor je glavni i odgovorni urednik Čačanskih novina.
Peščanik.net, 13.03.2016.
Srodni linkovi:
Nadežda Milenković – Radikali za poneti i ostale logičnosti
Sofija Mandić – Poplavni deja vu
Dejan Ilić – Nemoj, Vesna, da plačeš