Nemačku tajnu službu (Verfassungsschutz) ovih dana potresaju brojni skandali. Hajnc From je nakon serije propusta, posle 13 godina napustio mesto njenog direktora. Političari iz SPD-a i Zelenih želeli bi da se čitav sistem preispita, a Linke zahteva njegovo ukidanje. Čak i neki pripadnici desnice zahtevaju da se ovaj aparat učini transparentnijim i podložnijim kontroli.
Uprkos tome, savezna vlada planira da tajnoj službi ponudi još veća ovlašćenja. Uskoro bi tajna služba mogla da još aktivnije sprečava rad raznih udruženja u Nemačkoj. Organizacije koje su u jednom od 17 izveštaja tajne službe označene kao ekstremističke, automatski bi gubile oznaku od opšteg interesa i time i pravo na donacije oslobođene poreza. Ovo predviđa nacrt Zakona o porezu o donacijama koji je vlada upravo poslala u Bundestag.
Protiv nacrta već se pobunilo 36 organizacija, koje zahtevaju brisanje ovih paragrafa. Među njima su i Greenpeace i ATTAC. Mreža kritičara globalizacija ili ATTAC već se pojavila u jednom od izveštaja tajne službe iz 2002. „Ne može samo tajnoj službi biti prepušteno da odlučuje koje organizacije obavljaju delatnosti od opšteg interesa, a koje ne“, rekao je Freitagu jedan od predstavnika ATTAC-a.
U stvari, tekst novog zakona izostavlja samo jednu reč. Do sada je u zakonu o donacijama stajalo: „Sporno je pretpostaviti da organizacija koje su u izveštajima tajne službe označene kao ekstremističke, nisu organizacije koje se bave delatnostima od opšteg interesa“. Zbog te reči „sporno“, do sada su poreske uprave mogle da klasifikuju ove organizacije kao organizacije od opšteg interesa i omoguće im dalje dobijanje donacija. Pogođene organizacije su mogle da se žale i finansijskom sudu, ukoliko im je uskraćena ova oznaka. Prema trenutnim planovima ministarstva finansija, ovo više neće biti moguće.
Oštećene organizacije bi ubuduće imale na raspolaganju samo dugi put žalbi upravnom sudu zbog unosa u izveštaje tajne službe. Do odluke suda, donacije bi bile obustavljene, pa se mnoge organizacije pribojavaju da ne bi preživele dugogodišnje procese. Prema kritičarima nove formulacije u zakonu, tajna služba napušta poziciju posmatrača i postaje kontrolna instanca nad civilnim društvom. Ona odlučuje koja organizacija će uživati poreske privilegije, a koja ne. „To nije njihov zadatak“, ljutitio zaključuje frajburški pravni stručnjak Diter Murzevik.
Prvobitna namera nije delovala toliko loše. Grupe koje ugrožavaju ustav ne bi trebalo da uz to uživaju i poreske privilegije. Kada je pravilo uvedeno tokom 2009, trebalo je pre svega da se odnosi na ekstremno desničarske organizacije. Ali predlog je problematičan već zbog samog pojma „ekstremistički“, koji do sada nije postojao ni u jednom nemačkom zakonu. I to sa razlogom. „Namera je sasvim u redu“, objašnjava Mursvik, „ali rešenja nisu u skladu sa principima pravne države.“
Isto tako, nije jasno ni na kojim izvorima će tajna služba zasnivati svoju procenu. Ne treba da nas čudi što su mnogi njeni zaključci sporni i što su sudovi do sada revidirali veliki broj unosa u izveštaje tajne službe – nakon višegodišnjih procesa. Tako je bavarsko odelenje tajne službe moralo da precrta unos u svom izveštaju iz 2008. o Antifafističko-informacionom-dokumentacionom-arhivskom centru (a.i.d.a.) nakon odluke suda. To međutim nije nimalo uticalo na to da se ova organizacija i dalje svake godine pojavljuje u novim izveštajima. „Ovde se odslikava permanentna sumnja vlade prema organizacijama civilnog društva“, dodaje Sep Dir, ekspert za ekstremizam iz partije Zelenih, koji je 2010. protestovao kod bavarskog ministarstva finansija zbog oduzimanja ove oznake organizaciji a.i.d.a.
Dodatni problem predstavlja činjenica da izveštaji tajne službe često ne prave jasnu razliku između grupa koje navodno deluju protiv ustava i onih za koje postoji takva sumnja. Sama činjenica da tajna služba prati aktivnosti određenih organizacija do sada nije bila dovoljna za oduzimanje oznake organizacije od opšteg interesa. „Savezna vlada nema nameru da ovo promeni“, glasio je odgovor na pitanje koje su još prošle godine vladi postavili liberali (FDP). „Nejasna sumnja“ nije dovoljna za oduzimanje ove oznake, kaže Žizela Pilc, predstavnica za unutrašnju politku FDP-a. Uz to, izveštaji tajne službe ne bi trebalo da imaju pravno obavezujući karakter.
Međutim, nije samo reč o organizacijama koje se pojavljuju u ovim izveštajima. Sama svest o tome da se mogu izgubiti donacije, mogla di dovesti do uzdržanosti od organizovanja raznih akcija ili kampanja građanske neposlušnosti. Nekada je dovoljna i sitnica, pa da vas tajna služba stavi pod lupu.
Pravni stručnjak Murzvik zahteva promenu kriterijuma za snošenje tereta dokazivanja: oznaka od opšteg interesa bi se mogla oduzeti samo rešenjem, protiv koga bi onaj na koga se rešenje odnosi imao pravo žalbe, koja bi imalo dejstvo odlaganja pravosnažnosti. Tako bi se obezbedilo da donacije i dalje stižu, sve do odluke suda. Žizela Pilc bi za početak bila zadovoljna da na snazi ostane staro pravilo i nada se da će se do usvajanja zakona u njega ponovo ušunjati reč: „sporno“.
Benjamin von Brackel, Der Freitag, 06.07.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 11.07.2012.