Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji dosta se pisalo o pravnim okvirima te neustavne državne odluke. Nešto manje govorilo se o društveno-ekonomskim prilikama, te posledicama Vladinih preventivnih mera. Međutim, malo šta smo čuli o uslovima rada zdravstvenih radnika tokom pandemije virusa Covid-19. Nije bilo reči ni o primarnim i sekundarnim ustanovama van glavnih zdravstvenih centara. Kada bi dospevale u javnost manje ustanove su navođene kao primeri institucija čije je osoblje zaraženo, obolelo ili poslato u karantin.
Svakodnevno izveštavanje kriznog štaba svodi se na uopštene zvanične informacije stručnih lica s jedne i kontradiktorna obraćanja predstavnika vlasti s druge strane. Jasno je da struka u ovom kontekstu ne može da iznosi detaljnije informacije o stanju u svim zavodima za javno zdravlje, bolnicama, kliničkim centrima ili domovima zdravlja. Još je jasnije da su vlasti od samog početka morale drugačije da postupaju – nedvosmislene, razumne i dostojanstvene poruke predupredile bi sadašnji scenario neposlušnih građana. Konačno, pokušaji da se prikrije broj raspoloživih respiratora, te poruke o „besmislenosti testiranja“ ljudi bez simptoma, dodatno unose sumnje u spremnost srpskog zdravstvenog sistema za borbu sa pandemijom.
Svako ko je u Srbiji bio kod lekara, ili poznaje radnike u državnom zdravstvu, zna u kakvim se okolnostima odvija medicinska praksa. Razumno je stoga pretpostaviti da se izrazito loši uslovi u redovnom stanju u vanrednom stanju bar udvostručuju. Nedostatak zaštitne opreme, tromost birokratskih odluka i oronule prostorije dovode u opasnost ne samo zaposlene u zdravstvu, već i pacijente. I dok sa vrha vlasti danima najavljuju donacije zaštitne opreme, građani Srbije su se uveliko organizovali u želji da pomognu zdravstvenim radnicima. Tako su, na primer, radnice iz fabrike Fiorano u Somboru sašile više od 10.000 maski. U volonterskim grupama na fejsbuku veliki broj ljudi se prijavljuje da besplatno šije maske za svoje sugrađane. Uprkos sve većim preprekama u organizaciji svakodnevnog života, mnogi građani Srbije pokazali su uzajamnu solidarnost.
Možda najznačajniji građanski doprinos zdravstvu u borbi sa pandemijom daje inicijativa Vizionari Srbije. Ova grupa mejkera na svojim 3D printerima štampa zaštitne vizire za medicinsko osoblje u državnim ustanovama Srbije. Otkako su 21. marta započeli akciju na fejsbuku, priključio im se veliki broj ljudi iz različitih gradova: od 3D štampara i jedne kompanije sa odgovarajućom opremom, preko proizvođača folija i firmi sa laserom za sečenje materijala, do taksi udruženja i volontera spremnih da pomognu u distribuciji. U samo nekoliko dana, ova grupa ljudi uspela je da organizuje transport neophodnih delova među učesnicima, te da organizuje prijem zahteva i ravnopravnu raspodelu vizira po ustanovama. Ako u dvanaest sati slobodnog kretanja staje toliko velikodušnosti i posvećenosti, koliko nebrige staje u višedecenijsko urušavanje zdravstvenog sistema?
Autorka je doktorantkinja na Univerzitetu u Notingemu. Bavi se jugoslovenskim i postjugoslovenskim omladinskim filmom (na primer: „Kultura mladih u tranziciji: analiza filmova ’Tilva roš’ i ’Klip’“ u Reči br. 85).
Peščanik.net, 24.03.2020.
KORONA