„Ništa nećemo dobiti trošeći vreme i energiju na krivice iz prošlosti“. Ovo je izjavio predsednik Obama nakon svoje hvale vredne odluke da za javnost otvori zakonske spise koje su njegovi prethodnici koristili kako bi opravdali mučenje [zatvorenika]. Pojedinci iz političkog i medijskog establišmenta su podržali ovaj stav. Moramo da gledamo unapred, ne unazad, kažu oni. Bez optužnica, molim, bez istraga, jednostavno – prezauzeti smo.
I zaista, pred nama su ogromni izazovi: ekonomska kriza, kriza zdravstvene zaštite, ekološka kriza. Nije li bavljenje zloupotrebama vlasti iz poslednjih osam godina, koliko god strašne da su bile, luksuz koji sebi ne možemo da priuštimo?
Ne, nije, jer je Amerika više od prostog skupa političkih mera. Mi smo, ili smo barem bili, nacija moralnih ideala. U prošlosti, naša je vlada ponekad podbacivala u sprovođenju ovih ideala. Ali nikada ranije naše vođe nisu tako temeljito izdale sve za šta se ova nacija zalaže. „Ova vlada ne muči ljude“, izjavio je bivši predsednik Buš, ali ona je to činila, i to zna ceo svet.
Jedini način na koji možemo da povratimo svoj moralni kompas, ne samo zarad našeg položaja u svetu, nego i zarad sopstvene nacionalne savesti, jeste da istražimo kako se to dogodilo, i, ako je potrebno, procesuiramo one koji su za to odgovorni.
Na primer, da li bi istraga o zločinima Bušove ere zaista oduzimala vreme i energiju neophodnu na drugim mestima? Hajde da budemo konkretni: o čijem vremenu i energiji ovde govorimo?
Tim Gajtner (Tim Geithner), ministar finansija, ne bi bio ometan u svojim naporima da spase ekonomiju, Piter Oršag (Peter Orszag), šef vladine kancelarije za budžet, ne bi bio ometan u svojim naporima da reformiše zdvrastvenu zaštitu, Stiven Ču (Steven Chu), sekretar za energetiku, neće nimalo biti ometan u svojim naporima da zauzda klimatske promene. Čak ni predsednik neće biti, i zaista ne bi trebalo da bude, umešan. Sve što on treba da učini jeste da, kao i inače, pusti ministarstvo pravde da radi svoj posao, i da se ne meša u kongresne istrage.
Ne znam za vas, ali ja smatram da je Amerika sposobna za razotkrivanje istine i sprovođenje zakona čak i kada se bavi drugim stvarima.
Ipak, mogli biste da tvrdite – mnogi uistinu i tvrde – da bi bavljenje zloupotrebama vlasti iz Bušove vladavine narušilo politički konsenzus koji je predsedniku neophodan za sprovođenje njegovog programa.
Ali odgovor na to je – koji politički konsenzus? Avaj, u našem političkom životu još uvek postoji značajan broj ljudi koji stoje na strani mučitelja. To su isti oni ljudi koji su bili nepopustljivi u pokušajima da blokiraju pokušaj predsednika Obame da se bavi našom ekonomskom krizom, isti oni koji će biti jednako nepopustljivi u svom protivljenju i kada se on bude bavio zdravstvenom zaštitom i klimatskim promenama. Predsednik ne može da prokocka njihovu dobru volju, jer je oni nikada nisu ni ponudili.
Na stranu to, postoji puno ljudi u Vašingtonu koji nisu bili u savezu sa mučiteljima, ali se ipak radije ne bi podsećali na sve ono što se dešavalo tokom Bušove ere.
Neki od njih bi verovatno želeli da izbegnu ružne scene; nagađam da i predsednik, koji očigledno više voli ohrabrujuće vizije nego sukobe, pripada ovoj grupi. Ali ružnoća je već tu, pretvarati se da nije neće je naterati da nestane niti učiniti lepšom.
Ostali, podozrevam, radije ne bi da se bave prošlim vremenima jer ne žele da budu podsećani na sopstvene grehe nečinjenja.
Činjenica je da su službenici Bušove administracije, koji su uveli mučenje kao meru, zaveli naciju u rat koji su sami želeli da vode, i zatim, najverovatnije, mučili ljude u pokušaju da izvuku „priznanja“ koja bi opravdala taj rat. A za vreme ratnog pohoda, veći deo političkog i medijskog establišmenta okretao je glavu na drugu stranu.
Teško je onda ne biti ciničan kada neki od ljudi koji je trebalo da progovore protiv onoga što se dešavalo, ali nisu, sada izjavljuju kako treba da zaboravimo celu eru – za dobrobit zemlje, naravno.
Izvinite, ali ono što uistinu treba da učinimo za dobrobit zemlje jeste da istražimo kako mučenje tako i ratni pohod. Ove istrage bi trebalo da, u odgovarajućim slučajevima, vode ka optužnicama – ne iz osvetoljubivosti, nego zato što je ovo nacija kojom vladaju zakoni.
Moramo ovo da učinimo zarad naše budućnosti. Jer ovde se ne radi o gledanju unazad, već o gledanje unapred – radi se o tome da Americi vratimo njenu dušu.
The New York Times, 23. 04. 2009
S engleskog preveo: Rastislav Dinić
Peščanik.net, 25.04.2009.