Vučićev oracle – Kancelarija za statistiku

Svaki dosadašnji režim u Srbiji imao je svoje mističko središte, neku vrstu proročišta, kome se obraćao kada je trebalo napraviti odlučujuće korake kao što je bila odluka da li da se prikloni Vašingtonu ili Moskvi, da li da otpočne rat sa susedima, kako upotrebiti opoziciju kao što su SPO ili SRS, da li raspisati izbore u septembru 2000. na godišnjicu Osme sednice, te kako zaustaviti Zorana Đinđića, kako sarađivati sa Hagom, gde kriti generale, da li ići ka Briselu ili Moskvi, naposletku kako planirati budućnost i kako raspolagati prošlošću. Za Miloševića su narodni vračevi, koji su preplavili Srbiju tokom devedesetih, bili izraz najdubljeg uverenja vladajućeg bračnog para da se geostrateško planiranje najbolje čita iz nečije plećke, koju bi im obezbedila Služba državne bezbednosti. Vojislav Koštunica je voleo da spaja crkvu i vojsku, Amfilohija i generala Acu Tomića, nad čijim se vatrama nadahnjivao, da bi u tom stanju amoka, donosio važne državne odluke. Za Koštunicu su pored crkveno-bezbednosnih struktura, po njegovom priznanju, bile važne i nebeske prilike kao i znakovi iz neposrednog okruženja: jedno jato sova ušara bilo je njegovo savetodavno telo na samitu EU u Bijaricu oktobra 2000. Boris Tadić bio je daleko praktičniji pa je svoj oracle imao u jednom čoveku Miodragu Mikiju Rakiću, koji je sproveo transformaciju Koštuničinog savetodavno-proročkog sistema u bezbednosno-politikantski mehanizam kontrole, nadzora i progona, te sprovođenja klasičnog upravljanja po principu „zavadi pa vladaj“. Njegova dugoročna strategija „četiri stuba vanjske politike“, te nove manipulacije srpskom manjinom u regionu, prekodrinskog koketiranja sa Dodikom, podizanja nacionalističkog raspoloženja u cilju dizanja Tadićevog rejtinga, u početku je davala dobre rezultate. Međutim, na duge staze ispostavila se kao pogubna po Tadića, Rakića i Demokratsku stranku. Kobna greška Tadićevog oraclea bio je genetički inžinjering nad SRS, od koje je napravljena SNS sa novim liderom Aleksandrom Vučićem, koji je sa dolaskom na vlast doneo i novitete u shvatanju i upotrebi proročišta. On je u mističko središte svog režima postavio božanstvo statistike koje u svojim zemaljskim koordinatama funkcioniše kao Republički zavod za statistiku (RZS).

Niko nije mogao ni naslutiti da će ova institucija pod Vučićem doživeti pravi procvat i (zlo)upotrebu, kakva se ne pamti. Novina u diskursu vlasti potiče pre svega iz ovog mističkog centra moći, a patentirao ju je sam Vučić, po savetu svojih međunarodnih advajzera od Blera do Kurca, koji su ga uputili u sofisticirane oblike upravljanja ljudskim resursima na osnovu statističke demagogije, koja deluje trenutno, a teško ju je demantovati. Pa čak i kada se neko ozbiljno potrudi da je demantuje, kao što je to učinjeno sa statističkom demagogijom najave povećanja penzija i plata u javnom sektoru „većeg nego ikada“. Tako su članovi Fiskalnog saveta i ostali analitičari izašli sa upozorenjem da je to nerealno, te da je politički motivisano i da će u realnosti to povećanje u odnosu na 2015, kada se uzme u obzir i inflacija, biti ispod 2 odsto, kako za penzionere tako i za zaposlene u policiji, vojsci i na univerzitetu. Bolje ne stoji ni prosveta, čijim se statističkim povećanjem Vučić najviše hvalio. Nakon uloženih kritika na njegovu demagogiju, Vučić je gnevno poručivao neposlušnom delu javnosti: „Prekinite da lažete, svim analitičarima, svim tim profesionalnim raznim lažovima koji iz dana u dan to ponavljaju! Nastavnik u srednjoj školi, učitelj, imaće za 11 odsto veću platu nego što je imao pre smanjenja!!!“ Dakle, božanstvu Vučićeve statistike ne sme se niko usprotiviti, jer ako ono kaže da je povišica od 11 odsto, onda se suspenduje svaka logika i ulazi u polje čiste mistike.

Da sve ovo funkcioniše besprekorno dokazuje i premijerka Ana Brnabić koja vodi svoju i Vučićevu Vladu upravo po sistemu „oracle mi je reklo“. Nekoliko dana nakon slavodobitnog lansiranja krilatice o rastu plata i penzija „većem nego ikada“, premijerka Brnabić se našla u konfuziji. Naime, kako prenosi Tanjug, ovlašćeni glasnik iz proročišta, premijerka Brnabić je nakon radnog ručka sa predstavnicima Američke privredne komore počela da menja svoje iskaze, pre svega u vezi sa rastom BDP-a, čiji rast je Vučić odavno već projektovao na 3,2 odsto. Brnabić je rekla da „ne želi da licitira sa ciframa“ (što njen šef radi iz dana u dan već pet godina), ali da „ne vidi da BDP može da bude tri odsto“. Potom je dodala da uveliko „razgovara sa kancelarijom za statistiku da vidi šta je problem, da li da promenimo uzorak kompanija“. Dakle, greška nije u Vučićevoj demagogiji, već u Kancelariji za statistiku, istoj onoj koja svakog meseca izlazi sa visinom prosečne plate u Srbiji, koja svakog „statistički nepismenog“ građanina ostavlja u čudu, jer se realni parametri naših života nikako ne podudaraju sa onim iz Vučićevog proročišta. Problem je u uzorkovanju, veruje premijerka, jer bi za drugačije pokazatelje trebalo uzeti statistički uzorak od onih uspešnijih, kako bi se rast BDP-a mogao drugačije prikazati. Ova mala kriza u oracleu, svakako neće uznemiriti predsednika Vučića koji čvrsto stoji na pozicijama dramatičnog rasta, jačanja i napredovanja. Oni koji se u brojke malo bolje razumeju dobro znaju da tu ništa nije tačno, ali ako su imalo politički pismeni, isto tako dobro znaju šta ih čeka ako ulože primedbu na statističku fikciju koju Vučićev režim kreira. „Svi drugi ekonomski pokazatelji su dobri“, teši se premijerka Brnabić, pa ipak nešto u tom računu ne štima. Brnabić je na kraju najavila „da će plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi biti povećane za pet odsto, ali da neće biti povećanja zarada u javnim preduzećima“.

Demon statistike ponekad uzima svoj danak. Koreni ove Vučićeve fascinacije možda bi se mogli naći u vremenu kada je kao gensek SRS sprovodio Šešeljeve kapitalne izdavačko-propagandne poduhvate. Jedan od njih, bilo je objavljivanje pozamašnih tomova Sabranih dela izvesnog Laze M. Kostića (1897-1979), bogoslova i pravnika, sekretara Državne statistike Kraljevine SHS od 1921. Kostić je napravio veliku karijeru statističara, tokom Drugog svetskog rata bio je blizak pokretu Draže Mihailovića, da bi početkom 1945. pobegao u Nemačku, gde je postao član Nemačkog statističkog udruženja u Minhenu. Šešelj je njegovu demografsku statistiku koristio u planiranju velikosrpskih projekata, dok je kod Vučića Kostićeva statistička manija postala politički modus operandi.

Peščanik.net, 20.10.2017.

Srodni link: Republički zavod za statistiku – Reagovanje na tekst