Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Vest da je Argus turs morao da otkaže putovanje za 1.500 ljudi nije privukla neku veću pažnju javnosti. Nekada bi novine bile prepune srceparajućih priča nesuđenih turista, ali dobro, da u to sad ne ulazimo.

Ovaj slučaj je, međutim, posebno zanimljiv zato što je apsolutni i jedini krivac za tu poslovnu havariju zbilja velikog formata – država Srbija. Tačnije, njen Direktorat za civilno – svim silama se opirem, ali ne uspevam da ne napišem – vazdupohlovstvo, a čitaoci će lako razumeti o čemu se radi. Pomenuti Direktorat, naime, bez ikakvog razloga i, štaviše, suprotno Zakonu o vazdušnom saobraćaju – tokom čijeg je usvajanja u Skupštini poslanik SNS Zoran Babić i napravio permutaciju koja će danima uveseljavati građane Srbije – nije izdao potrebne dozvole za čarter letove stranim aviokompanijama.

U stvari, reč je o nastavku starog spora između turističkih preduzeća i države zbog njenog pokušaja da se jedna državno-privatna, srpsko-arapska firma, Er Srbija, zaštiti od konkurencije. O tome je i na stranicama Peščanika već pisano, pa se time ovog puta nećemo baviti.

Ali ono čemu treba posvetiti pažnju i na šta treba naročito ukaz(iv)ati jesu posledice koja ovakvo ponašanje Vlade Srbije – jer iza toga nesumnjivo stoji Vlada – izaziva.

Najpre, radi se o teškom maltretiranju građana, odnosno o kršenju njihovih legalnih i legitimnih, što bi se reklo, prava (da za svoje pare letuju), kao i osnovnih ljudskih sloboda (da se kreću i putuju).

Drugo, radi se o grubom narušavanju ekonomskih sloboda i prava, o narušavanju principa jednakosti pred zakonom, tj. na tržištu. Pojedina preduzeća se stavljaju u privilegovan, a druga u podređen položaj. Ovima drugima naneta je direktna materijalna i moralna šteta. Ne samo što su pojedina domaća preduzeća izgubila zaradu, nego su se pokazala kao nesolidni partneri što, naravno, srozava njihov, ali i ugled naših kompanija u inostranstvu generalno. I umanjuje njihovu buduću zaradu.

Ovo, takođe, izaziva povećanje poslovnog rizika u Srbiji. Ta je „elementarna“ nepogoda mnogo nepredvidljivija od grada, od nje nema osiguranja, osim da se manete (ćorava) posla. To destabilizuje tržište novca, tj. kredita i povećava kamate.

Treća (grupa) posledica proističe iz svega prethodnog: nesigurnost privatne svojine, nepoštovanje ugovora, nepostojanje pravnog poretka. Sve u svemu – odsustvo pravne države.

Tako je, praktično jednim potezom, država srušila ono što je njen osnovni zadatak da radi i gradi – vladavinu prava.

„Pravimo od ekonomije pravo malo čudo“, izjavio je pre neki dan – doduše sa „bezbedne“ udaljenosti, iz Amerike – primijer Srbije Aleksandar Vučić.

Ako se ovako nastavi, međutim, biće to, ne čudo, nego monstrum.

Peščanik.net, 05.06.2015.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Krik

Miša Brkić – Dosoljeno i bljutavo

Miša Brkić – Čarter čarobiranje

Miša Brkić – Inekcija profita

Miša Brkić – Aerodrom opet prašta dugove Er Srbiji

Miša Brkić – Nauk… još jednom

Milutin Mitrović – Kapitalistički realizam

Miša Brkić – Nauk: Alitalia, Etihad i mi…

Miša Brkić – Nebeske podvale

Miša Brkić – Ima jedan Plan

Miša Brkić – Državno nedonošče

Miša Brkić – Otkud dva ugovora s Etihadom

Miša Brkić – Let iznad marketinga

Miša Brkić – Nebeska Srbija

Miša Brkić: Jat – cena sahrane

Miša Brkić – S Jatom odlazi i socijalizam

The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević

Rođen 1953. u Zaječaru, završio pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike. Devedesetih i stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Godine 1998. dobija otkaz u Ekonomskoj politici; 1999. je među pokretačima Ekonomist magazina, gde je direktor i zamenik gl. i odg. urednika, a od 2001. gl. i odg. urednik; 2008. napušta EM sa Vladimirom Gligorovim, Predragom Koraksićem... Prelazi u Blic, gde je gl. ur. ekonomskog dodatka Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto urednika ekonomske rubrike. Godine 2011. je među osnivačima nedeljnika Novi magazin, gde je i danas zamenik gl. urednika.

Pisao za brojne novine u Jugoslaviji i Srbiji. Zajedno sa Mišom Brkićem urednik serije od 12 TV debata pod zajedničkim nazivom „Kad kažete…“ Fonda za otvoreno društvo, u Medija centru NUNS-a, prikazivanih na TV Studio B. Godine 2011. objavio knjigu Ispred vremena, o nedeljniku Ekonomska politika i reformskoj deceniji u SFR Jugoslaviji (1963-1973). Sa Dimitrijem Boarovim 2013. napisao knjigu Kako smo izgubili (Našu) Borbu. Jedan od autora izložbe "Polet: Ekonomska propaganda u Jugoslaviji 1969-1980". Član Izvršnog odbora NUNS-a.