Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Fotografije čitalaca, Rade Vilimonović

Vest da je Argus turs morao da otkaže putovanje za 1.500 ljudi nije privukla neku veću pažnju javnosti. Nekada bi novine bile prepune srceparajućih priča nesuđenih turista, ali dobro, da u to sad ne ulazimo.

Ovaj slučaj je, međutim, posebno zanimljiv zato što je apsolutni i jedini krivac za tu poslovnu havariju zbilja velikog formata – država Srbija. Tačnije, njen Direktorat za civilno – svim silama se opirem, ali ne uspevam da ne napišem – vazdupohlovstvo, a čitaoci će lako razumeti o čemu se radi. Pomenuti Direktorat, naime, bez ikakvog razloga i, štaviše, suprotno Zakonu o vazdušnom saobraćaju – tokom čijeg je usvajanja u Skupštini poslanik SNS Zoran Babić i napravio permutaciju koja će danima uveseljavati građane Srbije – nije izdao potrebne dozvole za čarter letove stranim aviokompanijama.

U stvari, reč je o nastavku starog spora između turističkih preduzeća i države zbog njenog pokušaja da se jedna državno-privatna, srpsko-arapska firma, Er Srbija, zaštiti od konkurencije. O tome je i na stranicama Peščanika već pisano, pa se time ovog puta nećemo baviti.

Ali ono čemu treba posvetiti pažnju i na šta treba naročito ukaz(iv)ati jesu posledice koja ovakvo ponašanje Vlade Srbije – jer iza toga nesumnjivo stoji Vlada – izaziva.

Najpre, radi se o teškom maltretiranju građana, odnosno o kršenju njihovih legalnih i legitimnih, što bi se reklo, prava (da za svoje pare letuju), kao i osnovnih ljudskih sloboda (da se kreću i putuju).

Drugo, radi se o grubom narušavanju ekonomskih sloboda i prava, o narušavanju principa jednakosti pred zakonom, tj. na tržištu. Pojedina preduzeća se stavljaju u privilegovan, a druga u podređen položaj. Ovima drugima naneta je direktna materijalna i moralna šteta. Ne samo što su pojedina domaća preduzeća izgubila zaradu, nego su se pokazala kao nesolidni partneri što, naravno, srozava njihov, ali i ugled naših kompanija u inostranstvu generalno. I umanjuje njihovu buduću zaradu.

Ovo, takođe, izaziva povećanje poslovnog rizika u Srbiji. Ta je „elementarna“ nepogoda mnogo nepredvidljivija od grada, od nje nema osiguranja, osim da se manete (ćorava) posla. To destabilizuje tržište novca, tj. kredita i povećava kamate.

Treća (grupa) posledica proističe iz svega prethodnog: nesigurnost privatne svojine, nepoštovanje ugovora, nepostojanje pravnog poretka. Sve u svemu – odsustvo pravne države.

Tako je, praktično jednim potezom, država srušila ono što je njen osnovni zadatak da radi i gradi – vladavinu prava.

„Pravimo od ekonomije pravo malo čudo“, izjavio je pre neki dan – doduše sa „bezbedne“ udaljenosti, iz Amerike – primijer Srbije Aleksandar Vučić.

Ako se ovako nastavi, međutim, biće to, ne čudo, nego monstrum.

Peščanik.net, 05.06.2015.

Srodni linkovi:

Mijat Lakićević – Krik

Miša Brkić – Dosoljeno i bljutavo

Miša Brkić – Čarter čarobiranje

Miša Brkić – Inekcija profita

Miša Brkić – Aerodrom opet prašta dugove Er Srbiji

Miša Brkić – Nauk… još jednom

Milutin Mitrović – Kapitalistički realizam

Miša Brkić – Nauk: Alitalia, Etihad i mi…

Miša Brkić – Nebeske podvale

Miša Brkić – Ima jedan Plan

Miša Brkić – Državno nedonošče

Miša Brkić – Otkud dva ugovora s Etihadom

Miša Brkić – Let iznad marketinga

Miša Brkić – Nebeska Srbija

Miša Brkić: Jat – cena sahrane

Miša Brkić – S Jatom odlazi i socijalizam


The following two tabs change content below.
Mijat Lakićević, rođen 1953. u Zaječaru, završio Pravni fakultet u Beogradu 1975, od 1977. novinar Ekonomske politike (EP). 90-ih saradnik mesečnika Demokratija danas (ur. Zoran Gavrilović). Kada je sredinom 90-ih poništena privatizacija EP, sa delom redakcije stupa u štrajk. Krajem 1998. svi dobijaju otkaz. 1999. sa kolegama osniva Ekonomist magazin (EM), gde je direktor i zam. gl. i odg. ur, a od 2001. gl. i odg. ur. 2003. priređuje knjigu „Prelom 72“ o padu srpskih liberala 1972. 2006. priređuje knjigu „Kolumna Karikatura“ sa kolumnama Vladimira Gligorova i karikaturama Coraxa. Zbog sukoba sa novom upravom 2008. napušta EM (to čine i Vladimir Gligorov, Predrag Koraksić, Srđan Bogosavljević…), prelazi u Blic, gde pokreće dodatak Novac. Krajem 2009. prelazi u NIN na mesto ur. ekonomske rubrike. U aprilu 2011. daje otkaz i sa grupom kolega osniva nedeljnik Novi magazin, gde je zam. gl. ur. Dobitnik nagrade Zlatno pero Kluba privrednih novinara. Bio je član IO NUNS-a. Sa Mišom Brkićem ur. TV serije od 12 debata „Kad kažete…“. Novije knjige: 2011. „Ispred vremena“ o nedeljniku EP i reformskoj deceniji u SFRJ (1963-73); 2013. sa Dimitrijem Boarovim „Kako smo izgubili (Našu) Borbu“; 2020. „Desimir Tošić: Između ekstrema“; 2022. „Zoran Đinđić: prosvet(l)itelj“.

Latest posts by Mijat Lakićević (see all)