Advokat Dagir Hasavov, pomoćnik senatorke Valentine Petrenko, član Sveruskog narodnog fronta i delegat senatorskog komiteta za socijalnu politiku i zdravstvo, prošle nedelje se javno založio za osnivanje šerijatskih sudova na teritoriji Ruske Federacije. „Mi smatramo da je ovo naš dom. Moguće je da ste u stvari vi tuđini, a mi u svojoj kući. I zato ćemo mi, želeli vi to ili ne, uvesti ona pravila koja nama odgovaraju… Zalićemo grad krvlju“, izjavio je on u svom intervjuu na REN TV.
Kategorično sam protiv krivičnog gonjenja za izgovorenu reč. Međutim, to ne znači da treba da ostane nezapaženo obećanje dato našim sugrađanima da će Moskva biti poplavljena krvlju. Za početak, Dagira Hasavova bi trebalo uvrstiti među lica koja se nalaze pod posebnim nadzorom kod specijalnih službi državne bezbednosti. I u tome nema ničeg lošeg. On nam je obećao: „Zalićemo grad krvlju“, a službe državne bezbednosti su obavezne da se zainteresuju za to sa kim se sreće, kako planira i šta Hasavov Zalićemogradkrvlju preduzima da bi izvršio dato obećanje. Jer, mada nikada, nikome i ništa ama ni najmanje nalik tome nisu izgovorili ni Nemcov ni Navaljni, oni jesu na spisku ljudi koji su pod posebnom prismotrom organa državne bezbednosti. Ova dvojica su nam obećali samo to da će se svojski potruditi da korupcionaši dobiju svoja zaslužena mesta iza rešetaka, što priznaćete nije ni blizu Hasavovljevom obećanju.
Osim toga, u slučaju da ne deli njegovo mišljenje, senatorka Republike Hakasije Valentina Petrenko bi svom pomoćniku, gospodinu Zalićemogradkrvlju Hasavovu, morala odmah da uruči otkaz. A u slučaju da ga deli – neumoljivo nam se nameće jedno dosta logično pitanje: može li ona i dalje ostati na svom mestu? I naravno, otkaz Hasavovu nije pitanje koje se tiče poštovanja ili nepoštovanja nekog od važećih zakona. To je pitanje ličnog moralnog stava gospođe Petrenko.
Na primer, Američki sportski komentator Džimi Snajder je jednom rešio da u jednom od svojih programa, više neobavezno podivani na temu veštačke selekcije predaka današnjih crnih sportista u Americi. Rekao je da su crni sportisti uspešniji zato što su nekadašnji vlasnici plantaža za rad na poljima birali samo najkrupnije i najjače robove. Povodom ove skandalozne izjave Snajderu niko nije sudio. Njemu je CBS prosto uručio otkaz.
Dovoljno je samo ovlaš proučiti sadržaj sajta Prvog kanala državne televizije, pa da se ustanovi da je gospodin Zalićemogradkrvlju Hasavov redovan učesnik emisije ŽKH, emisije koja ima zadatak da pomaže građanima u rešavanju njihovih socijalnih i stambenih problema. Hoće li glava Prvog kanala Konstantin Ernst i voditeljka Elena Proklova i dalje pozivati Hasavova da štiti prava ruskih građana, ostaje nam samo da nagađamo.
Osim toga, gospodin Hasavov je član Moskovske međuregionalne advokatske komore i odmah treba reći da ga ova ustanova može lišiti statusa advokata samo u slučaju povrede onih zakona koji se strogo tiču njegove profesionalne delatnosti. No ono što bi skup ovih uvaženih ljudi svakako morao da učini je da pozove Hasavova i zamoli ga da pred svojim kolegama objasni šta on, kao pristalica i zagovornik šerijatskog suda, uopšte radi u sudskim dvoranama nevernika.
I na kraju – Ruska pravoslavna crkva. Prošlo je samo par dana od velike molitve za zaštitu pravoslavne vere koju je ova crkva, zvoneći na sva zvona u sredstavima javnog informisanja, pošteno odslužila. Pošto je ovom molitvom Ruska pravoslavna crkva branila pravoslavlje od svih onih koji hoće da ruše rusku celovitost i državnost, njenu duhovnost i njene osnovne vrednosti, razumno bi bilo očekivati da će otvoren poziv na primenu šerijatskog zakona izazvati ovu versku ustanovu na dovoljno oštru reakciju. Jer kako ja razumem stvari, sve što nam je saopštio Hasavov tiče se baš onih vrednosti za koje se RPC ovih dana tako aktivno zalaže.
Međutim, kao odgovor na reči Hasavova, portparol Ruske pravoslavne crkve Vsevolod Čaplin je tolerantno, onako više sebi u bradu progunđao kako „islamsku zajednicu ne treba ograničavati u tome da živi po svojim pravilima“. Ali ljudi božiji! Dajte da još jednom ponovim. Dagir Hasavov je izjavio sledeće: „vi ste tuđini, a mi smo kod svoje kuće“ i „ zalićemo grad krvlju!“ Čečenski muftija Sultan Mirzajev je na izjavu Hasavova reagovao adekvatno. „Taj čovek je u svađi sa svojom glavom“, rekao je on, a zvanični predstavnik Ruske pravoslavne crkve nije bio u stanju da ponudi javnosti makar i takav, dosta kusi, ali ipak prikladan komentar.
A što se tiče samog predmeta spora, to jest šerijatskog zakona, on se na Kavkazu (baš kao i adeti), a posebno u Čečeniji i u Dagestanu, de facto primenjuje. Ni u Rusiji, ni u SAD, ni u Francuskoj niko ne može da zabrani dvojici muslimana da odu kod imama i tamo pred njim regulišu svoje međusobne probleme. I taj problem država ne može rešiti nasiljem. Ona taj problem može rešiti samo time što će ponuditi kvalitetniji proizvod, a u ovom konkretnom slučaju, pravednije i efikasnije pravosuđe.
Ali to što se u Rusiji ne sme dozvoliti javno kamenovanje za preljubu ili odsecanje ruke za krađu, u osnovi predstavlja problem sasvim druge vrste. Kako je to formulisao formalni kolega Hasavova, advokat Genri Reznik, u Rusiji postoji krivični zakon, a zvanično uvođenje kamenovanja i tome sličnog, označilo bi kraj njenog integriteta i državnosti.
Ovo tim pre što je Hasavov na ovu temu izgovorio tačno ono što govore islamski radikali: „Našu ćemo mrežu početi da širimo iz Rusije, zatim ćemo preći u Aziju, a potom ćemo obuhvatiti i čitav arapski svet. Ponovo ćemo stvoriti veliki islamski halifat i Rusija je dužna da nam to omogući“. A gde će se nakon realizacije ovog plana obresti sva ona veličanstvena ruska državnost i duhovnost, mislim da ne moramo da pogađamo. To je više nego očigledno.
O tome ima li šerijatski zakon neka preimućstva ili ne, ja radije ne bih da raspravljam. Mada možda ne bi bilo loše napomenuti da, dok se tokom 1997. u Čečeniji primenjivao samo šerijatski zakon, nije bilo moguće osuditi nijednog ubicu ili izdajnika. Recimo, Musa stiže na sud i govori: „Kunem se Kuranom da nisam ja taj koji je prijavio Vahu federalcima“. I makar suprotna strana pred sobom imala svojeručno napisanu Musinu dostavu, ovaj predmet više nije imao nikakvog značaja za sud. Pozvani se zakleo na Kuran i to je bilo dovoljno da se jednom za svagda ovaj problem zatvori. A da i ne govorim o tome da su se banditi redovno obraćali imamima da im oni daju fetvu za otmice ljudi, a oni, ne samo da su im traženu fetvu davali, već su ih još i savetovali šta i kako treba odrezati nesrećnim žrtvama ovih otmica.
U svakom slučaju, moram da primetim da se integritet i državnost Rusije ne brani miting-molitvama i organizacijom pravoslavnih automobilskih kolona. Celovitost i državnost se mogu ostvariti i sačuvati samo primenom zakona jednakih za sve. Čudno je da Ruska pravoslavna crkva ovo ne razume, a još čudnije je to da nije upoznata s tim da su zvanično odobrena kazna kamenovanjem zbog preljube i pripajanje halifatu, kudikamo opasniji za celovitost Rusije i njenu državnost od, recimo interesovanja javnosti za skandal u vezi patrijarhovog stana.
Новая Газета, 27.04.2012.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 04.05.2012.