Suđenje vođi srpskog otačastvenog pokreta Obraz, Mladenu Obradoviću i drugima, počelo je pred Višim sudom u Beogradu, 3. marta 2011. godine. Optužnica tereti četrnaestoro optuženih (Mladen Obradović, Popović Miloš, Lazarević Marko, Ilić Dušan, Radonjić Dobrica, Marinković Igor, Vidović Nikola, Savović Srđan, Grbić Damir, Milisavac Mladen, Andrejev Goran, Živković Aleksandar, Milovanović Krsta, Ćalić Jelena) da su hteli izvršenje krivične radnje koja im se stavlja na teret, i u stanju uračunljivosti želeli da spreče održavanje Parade ponosa (10. oktobra 2010. godine). Optuženi su za širenje rasne i druge diskriminacije, kao i za nasilničko ponašanje prema policiji.
Na današnjem glavnom pretresu svoju odbranu iznela su sedmorica optuženih.
Ni jedan od saslušanih optuženih nije priznao krivično delo koje mu se optužnicom stavlja na teret.
Prilikom uvođenja optuženih u sudnicu, rodbina i publika (obožavaoci) srpskog „viteza“ Mladena Obradovića, snažno je aplaudirala. Takvo neprimereno ponašanje ni od koga nije bilo sankcionisano. Prvooptuženi je nosio obeležje prikladno njegovom identitetu, jaknu na kojoj je pisalo „СРБ-IN“.
Zainteresovanim organizacijama za ljudska prava nije omogućen pristup suđenju, naprotiv, mesto su dobili oni koji u ovoj zemlji imaju dovoljno prostora: borci i borkinje za „srpsku stvar“ na akademskom, kulturnom i političkom nivou (oni koji su bili i još uvek su ratni hučkači). Ovom prilikom ne želimo da im damo prostor navodeći njihova imena.
Živi dokaz da u Srbiji nije izvršena nikakva lustracija, jeste advokat Goran Petronijević – ušao je u anale pravosuđa kao sudija, koji je 1999. godine, izrekao presudu Đakovičkoj grupi (143 Albanaca iz Đakovice, Kosovo), rekavši: „S obzirom na to što je nemoguće dokazati individualnu odgovornost svakog od vas, svi ste kolektivno odgovorni“.
Obraz je paradržavna i paracrkvena organizacija, plod mržnje Srpske pravoslavne crkve prema svim drugima koji su različiti. Obraz je konsekvenca zločinačke političke sinergije države i crkve.
Zar Ustavni sud Srbije nije imao dovoljno dokaza da zabrani delovanje ove, ali i drugih klerofašističkih i kleronacionalističkih organizacija?
Celokupan iskaz Mladena Obradovića pokazuje da iza njega stoje velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, koji su njegovi pretpostavljeni. On se sve vreme pridržavao njihovih moralnih i praktičnih uputa, kao „državotvorni pravoslavni Srbin“, uvek računajući na podršku aparata sile. Istovremeno, advokati odbrane su pitanjem svim optuženima: „Da li ste vernik?“ sugerisali da se moralni integritet stiče isključivo verskim identitetom.
Na kraju izdvajamo, po nama, neke ključne tačke iz odbrane optuženih:
Zloupotreba liturgije, njeno pretvaranje u regrutno mesto za fašitičku pravoslavnu omladinu
„Hteo sam da prisustvujem liturgiji u Vaznesenjskoj crkvi i tako se suprotstavim toj paradi.“
„Svake nedelje idem u crkvu na liturgiju, sa Obrazom sam obilazio srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji.“
„Sa Obrazom sam bio na parastosima u Bratuncu i Srebrenici.“
„Ja sam tog dana bio na molebanu da se pomolim bogu za te ljude. Za mene je kao vernika Srpske pravoslavne crkve, homoseksualnost bolest i greh, ja te ljude ne mrzim nego ih žalim.“
„Mi smo organizovali moleban, molitveno okupljanje i crkveni velikodostojnici mogu da potvrde da mi stalno idemo u crkvu, postimo, pričešćujemo se i bogu se molimo.“
„Mi smo se liturgijom i molebanom borili protiv parade. Vaznesenjska crkva je bila najbliža mestu dešavanja i zato je ona odabrana. Mi nismo hteli da zloupotrebimo crkvu. Naš je cilj bio da se čuju zvona, da se čuje crkveno pojanje, da se oseti miris tamjana.“
Parada ponosa
„Parada ponosa je krajnji izraz nepoštovanja za nas Srbe pravoslavce kao većinski narod.“
„Srpska duhovna i intelektualna elita je skupljala peticiju da se ta sramna parada ne održi.“
„Na toj takozvanoj paradi ponosa bilo je najavljeno spaljivanje srpske zastave zato što država Srbija navodno krši njihova ljudska prava.“
„Parada ponosa je napad na javni moral i tradicionalne hrišćanske vrednosti srpskog naroda.“
„Sve bezbednosne procene su govorile da se taj najrizičniji događaj u novijoj srpskoj istoriji ne održi, ali je država poklekla pod pritiskom Evropske unije.“
„Mi smo hteli da sprečimo održavanje te takozvane parade i učestvovali smo u Porodičnoj šetnji, lepom događaju za lice Srbije.“
Obraz
„Mi smo državotvorna organizacija koja gaji poštovanje prema policiji, vojsci, sudstvu. Ako bismo ušli u sukob sa policijom, mi bismo bili u sukobu sa samim sobom.“
„Mi smo rodoljubiva skromna organizacija koja ne dobija nikakva sredstva, ali imamo ono što drugi nemaju, a to su obraz, veru, čisto srce i zato nas narod podržava.“
„Država je zabranila dolazak vernika na bogosluženje i tako je pogažen Ustav Srbije i sloboda veroispovesti. U Srbiji se 85% građana izjašnjavaju kao pravoslavni Srbi. Ljudi nisu mogli da uđu u crkvu i to je bilo tlo za nasilje. A toga dana pola grada je bilo demolirano. Time je vlast usmerila bes naroda koji je hteo da se skloni i sabere u crkvi. Ja sam tog dana hteo da priberemo narod koji je pošao na liturgiju, usmerim njihovu energiju u crkvu Svetog Marka na Tašmajdanu i u Sabornu crkvu. Mi smo postili i hteli smo da se molitveno saberemo duhovnim blagoslovom. Narodna energija je bila usmerena na mirni molitveni čin, ali u tom naumu sam sprečen i uhapšen.“
„Mi se zalažemo za vrednosti svetosavlja. I mi kao pravoslavni vernici nikog ne mrzimo.“
„Mi nikada nismo planirali nikakvo nasilje.“
Suđenje se nastavlja u petak, 04.marta nastavkom iznošenja odbrane optuženih.
Zabeležili: Staša Zajović i Miloš Urošević
Žene u crnom, 03.03.2011.
Peščanik.net, 04.03.2011.