Teče druga nedelja od kako su studentski plenumi Filološkog i Filozofskog fakulteta stupili u blokadu nastave na svojim fakultetima.
Barikade na ovom protestu imaju jednu posebnu osobinu. One su savladive, te stoga i simbolične. Efikasnost tih blokada dobrim delom dolazi od toga što je ljudima mrsko da te lagane prepreke savladavaju zarad svojih ciljeva. Dovoljno je bilo postaviti red stolica na početak stepeništa između trećeg i četvrtog sprata na fakultetu i da se ljudi ne kreću tim putem. Slično je bilo na Filološkom na početku blokade. Sada su tamo blokade nešto jače, razrađenije i ukrašenije. Da li je to posledica olakog čovekovog saživljavanja ili predanost neizazivanju sukoba, ostavljam vama da prosudite. Moja vam je preporuka da dođete na fakultete (izjava Srbijanke Turajlić u utorak 25.10. slikovito govori u prilog ovoj preporuci) da biste stekli dublju sliku o ovogodišnjoj blokadi.
Posmatrajte jedan takav mali svet, koji se rađa i razvija, ili luta u mestu, u centru glavnog grada. Spontano nastaju novi servisi; radne grupe se formiraju. Ulazi se u rutinu po pitanju pravljenja i održavanja alternativnog programa predavanja, filmova i čitalačkih grupa, koji za cilj ima da na elegantan način odbaci zlonamerne etikete. Na Filološkom fakultetu je nastala improvizovana kuhinja i perionica suđa. Organizuju se plenumi (često prevelikim delom posvećeni nepotrebno usitnjenim diskusijama), u kojima ne postoji nikakva stabilna podela na poziciju i opoziciju. Manjine i većine nisu sastavljene od istih ljudi. Nema pukog računanja koja frakcija ima koliku podršku. Ljudi koji se u vezi sa jednom tačkom u toku diskusije na plenumu međusobno podržavaju, kasnije će često raspravljati o mnogim tačkama neslaganja koje među njima postoje. U raspravama koje redovno vodim sa drugom koji se izrazito opire blokadi, postaje očigledno koliko je teško generalizovati tu grupu ljudi koja taj svet stvara. Nešto drugo se dešava – osnove za generalizaciju nastaju u toku blokade: unutar i van blokiranih fakulteta kruže toliko različite verzije priča o blokadi, da bi se tom podelom na prisutne i odsutne ljudi mogli klasifikovati, a to nekom poslužiti za deljenje etiketa.
Moglo bi se reći da zahvaljujući tome što se protivnici blokade služe tom podelom, velikom brzinom nastaju argumenti za njen nastavak. Javlja se osećaj da kada je spoljašnji pritisak toliko jak i podao, ta stvar sa blokadom prosto mora da je ispravna. Taj osećaj je počeo da se javlja prvo usled ignorisanja studentskih zahteva od strane ljudi kojima su ti zahtevi upućeni, a onda i usled „kreativnog novinarstva“. Pre neku noć je taj osećaj dobio nove dimenzije i intenzitet usled pojave nacista na oba fakulteta. Na Filološkom je plenum održao razgovor sa svojom dekanicom. Nakon tog razgovora u vazduhu je ostalo da lebdi pitanje: šta sprečava profesore da se priključe studentskim protestima, ukoliko i sami slikaju situaciju kao tešku i nesnosnu. Slično se pitanje može postaviti i studentskim parlamentima. Intenzivno se bave procedurama koje dovode do jako mršavih rezultata, umesto da sagledaju potrebu za metodama građanske neposlušnosti.
Takve reakcije na blokadu ukazuju na to koliko takav otpor gađa u centar stvari. Ipak, one ne pomažu omasovljenje studentskog programa. Posmatrač bi mogao da potone u tugu usled manjka solidarnosti, odnosno nepostojanja iole širih sličnih pokreta na drugim fakultetima. Kolikim je to delom krivica ovakvog sistema obrazovanja koji od vrtića, pa preko osnovne i srednje škole, promoviše apatiju i inertnost? Šta se to desilo, pa da borbu da se obrazovanje stavi bliže fokusu društvenog i državnog delanja dobar deo studenata karakteriše kao – „nerealnu“? Kako je došlo do toga da su se ulični studentski protesti pretvorili u predstavu? Kada je pravo vreme za postavljanje ovih pitanja?
Ovaj vid protesta ima mogućnost da postane dublja kritika trenutnog mesta koje obrazovanje zauzima na listi birokratskih i društvenih prioriteta. Da bi se to desilo, potrebno je da podrška postane glasnija i masovnija. Pozivam vas da shvatite značaj ove mogućnosti i ovakvog metoda, posebno u ovako apatičnom društvu. Pomozite blokadi da se održi kao sredstvo uzimanja studentskog pitanja u ruke studenata.
Autor je student antropologije na Filozofskom fakultetu
Peščanik.net, 27.10.2011.