Aleksej Aleksejevič Venediktov, glavni urednik Radija Eho Moskve, odgovara na pitanja novinara Jekatarine Konakove i Jakova Širokova, zašto je otkazana poseta V.V. Putina Francuskoj.
Jutros su novinske agencije – prvo inostrane, a nešto kasnije i naše pozivajući se na Kremlj – saopštile da je Putinova poseta Francuskoj, dogovorena za 19. oktobar, iznenada otkazana. Sudeći po saopštenjima, Putinova poseta je navodno odložena. Prva se oglasila Jelisejska palata, a malopre je to potvrdio i Kremlj. I budući da su u redovnoj diplomatskoj praksi i uopšte u spoljnoj politici odluke ovakve vrste krajnje neuobičajene, naše prvo i najvažnije pitanje je koji su pravi razlozi za to?
Pre tačno dva sata završio sam proceduru oko moje akreditacije za ovu posetu. Znači, pre dva sata pres-služba predsednika još uvek nije bila obaveštena o tome da je predsednikova poseta otkazana. Olanda je očigledno uvredilo to što mu je bila namenjena samo uloga ljubaznog domaćina. Ali prvo treba reći zašto se Putin spremao da leti u Pariz. Programom posete su bila predviđena četiri događaja. Možda ih je bilo i više, ali znam za koja četiri događaja sam ja bio zadužen kao izveštač. Prvi su naravno bili pregovori sa Olandom. Zatim, u to vreme će se u Parizu održati i Svetski kongres ruskih medija, na kome učestvuju svi urednici medija na ruskom jeziku; od Brazila do Aljaske. Ovaj se kongres svake druge godine održava u raznim zemljama sveta. Ove godine je u Parizu i na njemu je trebalo da nastupi i Putin. To bi bio drugi događaj.
Treći je otvaranje novog Ruskog kulturnog centra u najužem centru Pariza, na mestu gde je izgrađena i nova pravoslavna crkva. Trebalo je da Putin svečano otvori ovaj kulturni centar. I na kraju, četvrto, izložba u Centru Žorž Pompidu, gde će ovom izložbenom centru ruske mecene pokloniti 250 radova ruskih umetnika iz druge polovine 20. veka. Što se navedenog perioda ruske umetnosti tiče, u ovom muzeju zjapi ogromna pedesetogodišnja rupa. Prva polovina prošlog veka je zastupljena, a od 1950. do 2000. nemaju skoro ništa. Putin je i ovom događaju takođe trebalo da prisustvuje.
Ideja ovog ambicioznog programa je bila da Oland kao predstavnik zemlje domaćina prilikom otvaranja Ruskog kulturnog centra i na izložbi u Centru Pompidu prisustvuje ovim događajima zajedno s Putinom. I tu je pukla tikva. I više nije važno šta Jelisejska palata saopštava. Dovoljno je bilo čuti samoga Olanda, koji je danas iz Strazbura rekao sledeće: „Spreman sam da se sretnem s gospodinom Putinom i da s njim razgovaram o Siriji i ni o čemu drugom osim o Siriji – uniquement o Siriji. I nemam ni najmanju nameru da ga pratim na bilo kakvim ceremonijama“. I to bi bilo to. To jest, Oland nije odbio susret s Putinom. On je rekao: „Uvek sam spreman na razgovor s Putinom, ali bez bilo kakvih ceremonija, bez izložbi. Kamere me u društvu s njim mogu videti samo na pregovorima i nigde više“.
A Vladimir Vladimirovič je sebi zadao sasvim drugačiji zadatak. On je imao u planu da Evropi demonstrira svoj susret s jednim od njenih lidera, koji je između ostalog i član takozvane „normandijske četvorke“, da naglasi blisku i čvrstu bilateralnu saradnju, između ostalog i u kulturi, da svetu pokaže Ruski kulturni centar u Parizu, da zatim uruči poklon Rusije Francuskoj itd.
Alekseje Aleksejeviču, nije sasvim jasno ko je kome otkazao posetu, Oland Putinu ili Putin Olandu? Ko je bio inicijator otkazivanja Putinove posete Parizu?
Kao što sam već rekao, plan Putinove posete se sastojao iz četiri pozicije. Oland je dao svoju saglasnost za samo jednu. Osim toga, njegova izjava je sadržala i javnu uvredu. „Uzgred, pitam se da li nam je uopšte potreban taj sastanak u vezi sa Sirijom“, kazao je Oland. „Šta bi to novo Putin mogao da nam predloži?“ Napominjem da je nedavno Ruska Federacija stavila veto na francusku rezoluciju u Savetu bezbednosti UN. „Znači li to da vi s Putinom nemate o čemu da razgovarate“, upitali su Olanda novinari. „Ne, naprotiv. Putin sa mnom nema o čemu da razgovara. Koliko glasova je dobila ruska rezolucija? Samo tri. A moja? Celih jedanaest“.
Posle svega ovoga, naravno, Putinovo otkazivanje posete je ispravan politički potez. Jer njegov cilj nisu bili samo pregovori oko Sirije. On u vezi sa Sirijom u svako doba može telefonom da pozove i Olanda, i Obamu, i Asada, i gospođu Merkel. Pod jedan, njegov cilj je bio da svetu ukaže na postojanje Svetskog kongresa ruskih medija i pod dva, da Evropi demonstrira plodnu bilateralnu saradnju između Rusije i Francuske koja se, bez obzira na sve loše okolnosti, evo i dalje razvija. A Oland je imao drugi cilj. Desilo se to da se ovoga puta ciljevi dvojice predsednika nisu poklopili.
To jest, to i nije neki skandal?
A ne. Skandal je ogroman, i to ne samo diplomatski već i politički. To što je Oland rekao da „mi, zajedno sa našim političkim partnerima, šaljemo Rusiju u izolaciju“, kao i ono „ubuduće ćemo razgovarati samo o nekim pragmatičnim stvarima – o Siriji ili sličnom – a na bilateralnu saradnju mogu slobodno da zaborave“, to je više nego skandal. To je oštar javni politički gest. A Oland je kao iskusan političar dobro znao kakva će biti povratna reakcija. Čim je izgovorio ono „pitam se da li nam je uopšte potreban“, odmah sam znao da mogu da se oprostim od svojih dnevnica. Očekivao sam da će se to desiti i pogodio sam. Jer bilo bi zaista krajnje čudno da je posle takvih reči Putin ipak poleteo za Pariz.
A to što njegov pres-sekretar Peskov govori kako su „sve te izjave o međunarodnoj izolaciji našeg predsednika apsurdne“?
To su samo igre rečima. Ja govorim o „velikoj osmorci“, o osam najrazvijenijih zemalja sveta. Sećate li se zašto je Putin ušao u Siriju, šta mu je bio cilj? Putinov cilj je bio da Rusija uđe u koaliciju. O čemu je on pre godinu dana govorio na Generalnoj skupštini UN? O tome da bi po uzoru na onu „antihitlerovsku“, danas trebalo osnovati anti-isisovsku koaliciju. Nije uspelo. Naprotiv, njegov ulazak u Siriju mu je doneo samo glavobolje. Zaključak je da do sada nije dostignut cilj o kojem je na Generalnoj skupštini UN Putin tada govorio.
Dodatnu zabunu unosi i vest o tome kako bi tog istog dana Putin morao biti i u Berlinu?
To je današnji predlog gospođe Merkel. Pre pet dana još uvek nije bilo jasno da li nemačka kancelarka želi da se sreće s Putinom ili ne. Na pripremama za sastanak o pitanjima protokola i bezbednosti, oni su došli na ideju da kad je Putin već u Evropi, možda ne bi bilo loše vratiti se „normandijskom formatu“ i organizovati sastanak zajedno s Porošenkom; da Putin, pošto završi sve to što je naumio u Parizu, zajedno s Olandom (raznim avionima, naravno) doleti u Berlin. Njima bi se iz Kijeva pridružio Porošenko i eto ti „normandijske četvorke“ u punom formatu. Koliko ja razumem, na ovom pitanju se još uvek radi, jer otkazivanje puta u Pariz ne isključuje put u Berlin. Usaglašavanja su u toku, ali za sada nikakvih podataka o ovom sastanku nema.
Радио Эхо Москвы, emisija Zaokret, 11.10.2016.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 13.10.2016.