U predizbornoj kampanji u Francuskoj, Nikola Sarkozi pokazuje svoje ružno lice.
Zna li uopšte Angela Merkel šta smera njen dragi Nikola, koga tako bezrezervno podržava? Prošlog ponedeljka, prilikom posete zatvoru u San-Kventinu, Sarkozi je rekao: „Najveći problem je to što su građani zabrinuti zbog halal mesa“. Ljudi oko njega su zanemeli. Šta je ovo?
Kandidatkinja za predsednicu, Marin Le Pen, tvrdi da se u širem području Pariza prodaje meso koje je pripremljeno prema muslimanskim običajima. Udarac u pleksus, mrak u kojem se kriju svi naši strahovi. Onda su mediji objasnili: Da, u mnogim klanicama se prodaje meso koje je halal, a da mušterije to ne znaju. I ne, ako se meso priprema prema muslimanskim običajima, to ne znači da je slabijeg kvaliteta.
Sve bi ostalo na tome da Sarkozi nije zahtevao da se ovo meso označi, i još je objasnio da halal mesu nije mesto u školskim kantinama. Njegov verni poručnik Klod Guno, ministar policije, tome je dodao: Ako hoćemo da hrana u školama ostane republikanska, imigranti ne treba da imaju pravo glasa na lokalnim izborima.
Stranci znači nameću francuskoj školskoj deci čudna jela i to je najveći problem koji zabrinjava građane. Na koje to građane predsednik misli?
To nam je nagovestio PR savetnik iz Sarkozijevog štaba: „Fokusiramo se na birače koji su nam na izborima 2007. prišli sa desnice“. Sa desnice, to znači: birače Nacionalnog fronta (FN). To su na primer radnici i penzioneri koji žive van velikih gradova, većinom u porodičnim kućama na selu ili u manjim varošima. Tamo je život jeftiniji i manje opasan nego u gradovima. Ovi ljudi strahuju od gubitka posla, kao i od toga da će njihove lokalne pijace početi da liče na pijace na Maliju.
Prošle subote Sarkozi se ponovo obratio ovoj publici. Pričao je naširoko obećavajući „tihoj većini“ „republiku pristojnih“, u kojoj „nema mesta za prevarante“ – misleći na prevarante socijalnog osiguranja – niti za burke. Opet je potegao demonizovano pokrivanje žena, češće pominjano u govorima političara nego viđeno u javnosti. Broj imigranata mora da se smanji, nastavio je Sarkozi, jer „su naši kapaciteti na izdisaju“.
Onda je nastavio, sa oduševljenjem pominjući zvonike i tornjeve naših katedrala, iskazavši solidarnost sa jednim gradonačelnikom, koji je nedavno osuđen jer je udario šamar nekom drskom dečaku. Sada se i Sarkozi zalaže za reformu pravosuđa, kao i Marin Le Pen: civilne sudije u svim procesima u kojima se odlučuje o kaznama, istražnom zatvoru i ublažavanju kazni; pravo žalbe žrtava protiv prevremenog puštanja na slobodu osuđenih i ublažavanja njihovih kazni; manje uslovnih kazni, povećanje kazni za osuđenike povratnike.
Konačno, u godini jubileja alžirske nazavisnosti, predsednik je rekao da Harkiji zaslužuju našu zahvalnost: oni su bili francuski komandosi u Alžiru. Bez reči žaljenja zbog kolonijalnih zločina. Put ka ekstremnoj desnici je utaban.
Predsednik je zauzeo tvrdu liniju: „Rad, odgovornost, autoritet“. Oko ovih vrednosti on će izgraditi svoju kampanju, saopštio je vladi blizak list Figaro. Homoseksualni brakovi – nema šanse, jer brak i porodica su institucije koje se u vremenima krize nipošto ne smeju dovoditi u pitanje. A da bi se smanjila prava imigranata koji ne žele da se vrate u zemlje svoga porekla, trebalo bi zakazati referendum, na kome bi se takođe odlučivalo i o strožijem postupanju sa nezaposlenima.
U televizijskoj debati održanoj u utorak, Sarkozi je dodao: Previše je „stranaca na našoj teritoriji“ i godišnji priliv imigranata mora da se prepolovi. Kako? „165.000 imigranata je na socijalnoj pomoći. Da bi oni ostvarivali ovo pravo, moramo uvesti uslove da su najmanje 10 godina boravili u Francuskoj, i da su najmanje 5 godina bili zaposleni“.
To je samo predizborna kampanja, reći će neko. Ali nije samo to. Kako stvari stoje, Sarkozi će izgubiti izbore; u junu se biraju i novi članovi parlamenta i mnogi poslanici iz njegove partije se boje da će i oni otići sa njim. Već kruže priče o pregovorima sa Nacionalnim frontom o zajedničkom isticanju onih kandidata koji imaju najviše šansi da pobede levicu na parlamentarnim i lokalnim izborima, da se glasovi desnice ne bi rasipali. Očigledno je da sada postoje mnoge sličnosti između ove dve partije.
Dominik Pale, bivši predstavnik za štampu Sarkozijevog UMP-a, otišao je i korak dalje: ako Sarkozi izgubi, ionako slabo povezana partija će se raspasti, a njeno desno krilo će se pridružiti Nacionalnom frontu. Do sada smo se brinuli zbog Mađarske, Austrije i Holandije, ali ako u Francuskoj desničarski populizam prodre u centar politike, to će biti katastrofa velikih razmera, za koju će i Sarkozi snositi krivicu. Prvo zbog toga što je njegovo predsednikovanje nanelo štetu vladajućoj desnici i drugo, zato što negov sadašnji kurs osnažuje droite populaire, desne populiste, baš one koji su 2007. preoteti od Nacionalnog fronta.
Da li je Sarkozi zaista bliži Merkelovoj nego Oland? Nadajmo se da nije.
Autor teksta je Gero von Randow, dopisnik Die Zeita iz Pariza.
Die Zeit, 07.03.2012.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 07.03.2012.