Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin najavio je da će slobodan vizni režim biti uveden istovremeno za sve države zapadnog Balkana. Na pitanje da li bi se evropske snage u Srbiji mogle ohrabriti, u toku predizborne kampanje, ukidanjem viza ili potpisivanjem sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kacin je podsetio da je tehnički neostvarivo da se vize ukinu za dva meseca. „Srbija nema biometrijske putne isprave, a bez toga to nije moguće“. Puna saradnja s Haškim tribunalom uslov je potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropske unije sa Srbijom.
Srbija se duboko zaglavila u beskrajnom redu za budućnost. Zbunjena i neodlučna, ona evropsku politiku doživljava kao beskrajno biroktratsko zatezanje i instrument svetske nepravde.
I dalje najodgovorniji za opstanak sistema nesloboda koji je nanovo uspostavio, premije Koštunica je pokušao da dodatno objasni kako je neobjašnjiva sama pomisao da bi neka zemlja mogla da se podvrgne samoizolaciji. Cinično se rugajući ovdašnjim ostacima zdrave pameti, premijer je krenuo da učestalo pojavljuje s tiradama koje nalikuju slobodnom pismenom sastavu na konkursu za prijem u podmladak Udbe. Premijer je do nedavno javnost najradije ignorisao, i time je omalovažavao, gradeći oko sebe oreol svemoći i nedodirljivosti. Verovatno dockan procenivši da se paljevinom američke ambasade svrstao uz veličine poput Homeinija, Miloševića i Šešelja, koje je istorija prezrivo progutala. Pod blagoslovom i pokroviteljstvom narodnjačkih ministara i radikalske opozicije napadnute su, istovremeno, ambasade SAD, Slovenije, Hrvatske i Turske, naših demokratskih partnera, suseda i onih s kojima bi trebalo obnoviti veze dugoročne bliskosti, verovatno i prijateljstva. Ako ništa drugo, mada to nije izdaleka dovoljno, u SAD i Hrvatskoj živi više Srba nego na Kosovu. Te kobne noći Koštunica i Nikolić zaista su ukinuli vize.
Američka administracija ukazala je na neposrednu odgovornost vlade. Premijer se na to primirio, prenoseći sistem institucionalizovanih manipulacija na sever Kosova. Povlađujući najnižim strastima, predsednik Tadić se zatim oštrim rečima obratio Hrvatskoj, koja je u Srbiju hrabro uložila više od pola milijarde, otvorila hiljade radnih mesta, a hrvatskim Srbima ustupila mesto potpredsednika vlade. Ostavivši Srbiju, kopernikanskim prevratom koji je ponekad uslov racionalne politike, na onoj strani civilizacije.
Na ovom mestu nema potrebe za podsećanje u kojoj meri je dominantnom izolacionizmu doprinelo bezumno povlačenje ambasadora. Ili uvredljiva logoreja ministra spoljnih poslova. Da je neprijateljstvo u odnosu na EU i neke od suseda Srbiju udaljilo od institucionalnih procesa na Kosovu koje je zasad nezavisno samo od Srbije.
Samoća i nesloboda otvaraju potresna ljudska pitanja. Svako putovanje, naročito ako je vezano za lečenje i školovanje, a to su osnovne funkcije svake države, stresno je i frustrirajuće, često sasvim nemoguće. Ali to nije i za antievropske političare i tajkune koji u zemlje EU putuju slobodno i ugodno, kao da će se tamo ipak prizvati pameti. U stvarnosti koju živi, Srbija je i dalje potresno siromašna. Oko Srbije je uspostavljen sanitarni kordon, pre svega vizni režim sa susedima, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, posredno i Grčkom. Predstoji obnova viznog režima sa Hrvatskom, koja će se uključivati u evropski administrativni i bezbednosni sistem. Ministar spoljnih poslova je 17. septembra prošle godine najavio da će se novi pasoši, s biometrijskim podacima, izdavati od marta 2008. Mada je oprema nabavljena pre više od pet godina. Danas je 18. mart. U međuvremenu su, godinama, reformu putnih isprava opstruirali vlada, parlament, pojedine javne ličnosti vezane za tradicionalnu politiku i etiku nacionalnih zločina, uključujući crkvu koja u tom domenu nema nikakvih nadležnosti.
Srbija je ustanovila samoizolaciju i u sferi finansija. Narodna banka Srbije vodi antiliberalnu politiku visokih kamatnih stopa opterećujući privredu i građanstvo preskupim novcem. Nema greenfield banaka. Monetarni sistem inače nije celovit bez Citibank ili Deutsche Bank koje očigledno nemaju interesovanja da se dave u ekonomskoj i političkoj neizvesnosti. Pobegla je misija MMF-a. Ograničen je promet novca prema inostranstvu. Naš novac, kapital i deca, koja su najveća vrednost, zarobljeni su u ovom Gulagu kao i mi sami.
Deca koja rastu u izolaciji, mentalnom i materijalnom siromaštvu, pod pseudomoralnim pritiskom pseudoreligije, postaju vojska, na ulici, stadionima i masovnoj kulturi, jednog propalog političkog projekta. Nije slučajno ministar prosvete profesora biologije Četvrte beogradske gimnazije Veljka Čobanskog, koji je ukazao na narkomaniju u školi smeštenoj u povlašćenoj, rezidencijalnoj oblasti u koju su prodrli tajkuni i ratni profiteri, kako bi ispaštao kolektivni zločin cele zajednice nad sopstvenom decom, prepustio ličnoj tragediji. Sudbini koju osećam kao sopstvenu.
Danas, 18.03.2008.
Peščanik.net, 18.03.2008.