Naslov teksta je stih iz pesme Visockog „Pismo fabričkih radnika kineskim rukovodiocima“: Ne trebaju vam bombe ni granate / Ne raspirujte taj ratnički požar / A ako baš zagusti / Nanećemo im jedan / omanji nuklearni udar.
„Premda je to ludilo, ipak u njemu ima metode“, govorio je Polonije. Postupci glavnog ruskog načelnika potvrđuju ove reči. Samo četiri dana nakon početka masakra, koji se po naređenju Roskomnadzora (Federalna agencija za nadzor informacionih tehnologija i komunikacije) od sada ima zvati „specijalna vojna operacija“, Vladimir Putin je izjavio: „Najviši zvaničnici vodećih zemalja Natoa dozvolili su sebi agresivne izjave o našoj zemlji, stoga naređujem ministru Odbrane i načelniku Generalštaba da snage ruskih nuklearnih snaga za odvraćanje stave u stanje posebne borbene gotovosti“. Pošto zapadni lideri nisu pokazali ni najmanji nagoveštaj moguće agresije, pretpostavljam da je Kremlj samostalno odlučio da njihove ekonomske sankcije bez presedana tretira kao vojnu pretnju. A pošto Rusija ne može da preduzme nikakve recipročne ekonomske mere (osim da eventualno strancima blokira ili konfiskuje račune u ruskim bankama), odlučili su da te podmukle strance podsete na naš čuveni, više puta potezani adut – Rusija može da spali čitavu planetu. Da bi ih dodatno uplašili, izmislili su i novi termin – „posebno borbeno stanje snaga za odvraćanje“. U suštini, specifičnost nuklearnih snaga i leži u činjenici da su one u stalnom režimu pripravnosti za dejstvo. Ništa se međutim ne zna o bilo kakvim višim nivoima pripravnosti, niti o sistemu za njihovo eventualno dovođenje na pomenuti nivo. Eksperti su, posle Putinove izjave, odmah počeli da špekulišu šta bi mogao da znači taj „režim posebnog borbenog stanja”.
Nažalost, ove pretnje nikako nisu prazna retorika, pa su primljene i shvaćene sa dužnom pažnjom i ozbiljnošću. Američka vojska je već proglasila povišen (drugi) stepen borbene gotovosti. Od pet nivoa pripravnosti ovo je pretposlednji, koji prethodi situaciji kada je „nuklearni rat neizbežan ili je već u toku“. Tvrdi se da je do sada drugi nivo uveden samo dva puta u istoriji – tokom Karipske krize i za vreme Pustinjske oluje. Čovečanstvo je sve više talac sistema za upozoravanje na raketni napad.
Pre četiri godine, na sastanku Valdajskog kluba ruski predsednik dao je o tome prilično senzacionalnu izjavu. Putin je tada rekao da je Rusija stvorila i da stalno unapređuje Sistem ranog upozorenja o raketnom napadu (SPRN). „Ovaj sistem se na svetskoj mapi fokusira na sva lansiranja strateških projektila koja su izvršena sa bilo koje tačke, sa bilo koje teritorije“, objasnio je svetlu budućnost okupljenim stranim gostima naš Vrhovni komandant. I nastavio: „A kada se uverimo (a to se dešava u roku od nekoliko sekundi) da je napad uperen ka teritoriji Rusije, mi tada uzvraćamo udarac. U pitanju je recipročni kontranapad, koji ide u susret njihovom projektilu. Zašto u susret? Jer oni lete ka nama, a naš će projektil leteti njima u susret, dakle ka agresoru. Naravno, tada bi došlo do globalne katastrofe, ali ponavljam, mi ne možemo i nećemo biti inicijatori te katastrofe, mi nemamo taj preventivni udar. Da, ispada da mi u toj situaciji pasivno čekamo da neko upotrebi nuklearno oružje protiv nas, i da mi tu sami ništa ne radimo“. Predsednik je ovu izjavu završio šokantnom tvrdnjom: „Ipak, agresor mora znati da će naša odmazda biti neizbežna i da će on biti uništen. U tom slučaju mi ćemo biti žrtve agresije i kao mučenici otići ćemo u raj, a oni će jednostavno umreti, jer neće stići ni da se pokaju“.
Međutim, treba imati u vidu da je taj sistem ranog upozoravanja na koji se Vrhovni komandant poziva višekratno zakazao, kako u SAD, tako i u SSSR-u. Godine 1983. sovjetski sistem ranog upozorenja signalizirao je masivni raketni napad na Sovjetski Savez. Čovečanstvo je preživelo zahvaljujući činjenici da je potpukovnik Stanislav Petrov, koji je tog dana bio dežuran, odlučio na sopstvenu odgovornost i suprotno svim propisima, da o signalu ne izvesti najviše državno rukovodstvo, s pravom smatrajući signal – lažnom uzbunom. U januaru 1995. Boris Jeljcin aktivirao je svoju „nuklearnu aktovku“ nakon što je dobio signal o raketnom napadu koji je, kasnije se srećom ispostavilo, bio meteorološka raketa ispaljena iz Norveške. I ruski i američki eksperti više puta su apelovali na Moskvu i Vašington da započnu pregovore o međusobnom odustajanju od koncepta recipročnog kontranapada. Uostalom, u tim situacijama vrhovni vođa je prinuđen da donese odluku o lansiranju projektila u najkraćem mogućem roku – za 15-30 minuta.
Ali Vladimira Putina, koji sa očiglednim zadovoljstvom učestvuje u obuci i rukovanju pomenutim nuklearnim koferčetom, izgleda nimalo ne plaši pomisao da će, ukoliko se steknu određene nepovoljne okolnosti, morati da odlučuje o sudbini čovečanstva u nepunih pola sata. To se poslednji put dogodilo sasvim nedavno, 19. februara, tokom strateških nuklearnih vežbi Grom 2022. Svi ruski zvaničnici pridavali su tada gotovo sakralni značaj činjenici da Vrhovni komandant ima priliku da „rukuje“ nuklearnim oružjem. Prenosna konzola sa koje predsednik šalje komandu za lansiranje zaličila im je na simbole carske vlasti – kuglu i skiptar. „Čuli ste za čuveno crno koferče, za crveno dugme i tako dalje… Ovakve vežbe, pa čak i ovakve trenažne simulacije i obuke, nisu moguće bez šefa države“, rekao je Putinov sekretar za štampu Dmitrij Peskov, ne bez izvesne patetike. Simbolika ovih vežbi dodatno je bila naglašena činjenicom da je Putin u svoj situacioni centar pozvao Aleksandra Lukašenka. Ovaj pak, doživevši sebe kao mlađeg brata, nije krio oduševljenje što mu je pružena prilika da se makar malo približi tajnama nuklearne strategije.
Donedavno, predstavnici državnih i vojnih vrhova iz celog sveta smatrali su neophodnim, kad god se povede priča o nuklearnom oružju, da naglase kako je reč o striktno političkom oružju, koje postoji sa jednim jedinim ciljem – da se nikada ne upotrebi.
Kremlj međutim danas otvoreno podseća na mogućnost otvaranja nuklearnog pakla. Rusima ostaje samo jedno, da se uzdaju u Putinov obećani raj.
Ежедневый журнал, 28.02.2022.
Prevod s ruskog Lana Budimlić
Peščanik.net, 02.03.2022.
Srodni link: Vladimir Gligorov – Živela smrt
UKRAJINA