A gde nam dođe duša?

Razne zemlje imaju razne probleme. Mi samo jedan. Vlast.

Ali i vlast ima samo jedan problem. Nas. Jer radimo na pare pa vlast stalno mora da nas potplaćuje. Nisu to neke velike pare ali se vlast teška srca rastaje od našeg novca. Srećom, kad ga isplaćuje sebi mnogo je šire ruke.

Zato valjda i tako dobro razume šta znači raditi na pare. A i draže joj je da radimo na pare nego da radimo na paru. Jer kad bismo radili na paru eksplodirali bismo ko ekspres lonac što vlast ne sme da dozvoli. Naročito dok joj prolazi ovo tri hiljade za gospođu, tri hiljade za vakcinu, sto evra iz helikoptera…

I sad kad je Kosovo po ko zna koji put došlo na naplatu, pitanje je koliko nam to dođe u parama? Po tri crvene pa da se u miru razilazimo? Ipak nije isto kad za sitne pare glasamo za vlast od koje imamo samo štetu, ili za prljave i po život opasne tehnologije, kao kad glasamo za srce Srbije.

Doduše, kad gledamo u mapu, anatomski bi srce Srbije bila Šumadija, ali bi u tom slučaju, takođe po anatomiji, čuj mene po autonomiji, Vojvodina bila glava, a glava hoće da misli svojom glavom. Vidite samo izbore za mesne zajednice – otcepi se Liman ko Kosovo ili Karaburma što bi rekla premijerka.

A ako već gledamo mapu kao atlas anatomije, Kosovo je na mestu probavnog trakta. I muškog polnog organa.

Taman tako – problem koji treba da svarimo i na kojem je do sada već bilo mnogo produkata probave. Da ne kažem onu drugu reč.

I mnogo polnog opštenja sa svih strana, da takođe ne kažem onu drugu reč.

Peščanik.net, 21.06.2021.