Um, duša i (biračko) telo
Za vlast se botuje, za studentsku listu se agituje. Za režim botuju i popovi i lopovi, režimski mediji studentsku listu i dalje zovu „blokaderska lista“, a javni servis ne sme da joj pomene puno ime.
Nadežda Milenković, kreativna direktorka, školovala se da radi sa delinkventima, a završila kao „samohrana majka srpskog advertajzinga“. Smislila neke od najboljih slogana: „Ili jesi ili nisi“ (Lav pivo) , „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole“ (Kosmodisk), „Ako vam je dobro, onda ništa“ (Peščanik)... Radila u reklamnim agencijama: Mark-plan, Sači, Mekken, Komunis. Sve manje radi komercijalne kampanje i okreće se goodvertisingu. Na Fakultetu za medije i komunikacije vodila master kurs: Idejologija. Autorka bestseler knjige „Kako da najlakše upropastite rođeno dete“, dugogodišnje rubrike „Pun kufer marketinga“ u nedeljniku Vreme i kolumne ponedeljkom na portalu Peščanik. Poslednja knjiga: „Ponedeljak može da počne“, 2020.
Glamur zločina
Znate onaj vic kad čovek plaća čitulju pa mu kažu da ima fore za još dve reči? I on doda. „Prodajem fiću“. Na to me je podsetila ova ujdurma sa sahranom. „Umro Ratko Mladić. Kupujem glasove.“
Teranje
Zamislite predsednika bilo koje zemlje, eto, može i ove naše, kako kaže da će vas sledeća vlast, ako ne bude pod njegovom upravom, terati da idete na Tompsonov koncert i da vičete „za dom spremni“.
Starleta crne rupe
Predsednik Srbije evo već svemirsku godinu rasteže svoje obećanje da će za nekoliko nedelja dati ostavku i jedini ikada i igde voditi izbornu kampanju u običnom privatnom automobilu marke „Škoda“.
Pec!
Požari koji su se mesec dana opirali domaćim pokušajima gašenja, najzad su savladani, barem u Deliblatskoj peščari. Ali je to stvorilo nove probleme režimu. Kako da preuzme zasluge, a izbegne osude?
Nama je već svega dosta, njemu je svega malo
Njihova nekažnjivost nam je došla glave. Više puta. To odurno „pa šta, ne možete mi ništa“ učinilo je da se mnogi ljudi pogube po belom svetu i u životu.
Baš-čelik i bašibozluk
Onaj koji te je godinama ubeđivao da je dovoljno samo biti Srbin pa da si ekskluzivno najbolji, sada po sebe loše Srbe proglašava ustašama. Ne znam kako je to objasnio Zelenskom.
Promena vlas(t)ničke strukture
Ono što je UEFA zabranila u fudbalu – da se založi budućnost zarad finansijske koristi – u Srbiji je ustaljena praksa. Milom, a češće silom, javno dobro se prebacuje u privatne ruke.
Uhlebinitelj
Stalno kuka na bivšu vlast pa će glasači sigurno poželeti da ona bude opet smenjena. A ako taktika pre mene potop ne upali, uvek može da se vrati onoj oveštaloj: posle mene potop.
Ide maca oko tebe
Srbija je oduvek na nekoj granici. Geografski, ideološki, a sada i psihijatrijski. Nije joj dobro, ali nije ni u totalnom rasulu. Gora je od fasadne demokratije, a malo bolja od totalitarizma.
Zare ga još dava
Šta da kažete svojim glasačima kojima ste obećali uništenje studentskog pokreta, a pokret živ i zdrav? Možete, kao Milošević u vicu, da namaknete zavese u kupeu i ljuljate vagon.
VARljivo leto
Eh, kad bi i prave sudije koristile VAR. Da najzad vide sve faulove koje vlast pravi, sva igranja rukom, podmukle udarce po cevanicama, lažirane povrede i ničim izazvana valjanja po terenu.
Skup, a jeftin
Bio je skup pristalica vlasti i ostavio brojna pitanja. Ne pitanja finansijske prirode, jer njihovu korupcionašku prirodu znamo. Ostala su brojna logična pitanja, ona najteža kao muška suza.
Pokaži mi tvoje, ja ću ti pokazati moje
Ne bi li najzad isterao na čistinu prave mete, predsednik Srbije je najavio da će na vidovdanskom vašaru predstaviti svoje kandidate za već neke izbore koji će navodno biti raspisani na jesen.
Organizovani kriminal, al’ organizovani i mi
Nasuprot vlasti stoje samo goloruki pobunjenici. Jedni goluždravi, drugi kaljeni u ranijim pobunama. Drugi prvima zameraju da ih ne poznajemo, prvi drugima zameraju baš to što ih poznajemo.
Numemologija
Sedmica koja se pojavljuje u nazivu restorana iz afere Senjak, broju nepoželjnih na čarter letu i u broju izmišljenih atentatora u Jajincima može da se tumači i po numemologiji, od izraza: „n’ umem“.
Ne toliko bogomdani dani
Bio je Dan policije. Ponet svečanošću, predsednik Srbije je samog sebe optužio, mada ne poimence. Postoje pokušaji, rekao je, da se policija ponizi, da joj se oduzmu sve nadležnosti.
Slavija i mafija, dronovi i odroni
Studente smo delegirali da ovaj okupatorski režim skinu sa napajanja. I oni to rade. Možemo da imamo primedbe na strategije i taktike ratovanja, ali teško da možemo imati zamerke na rezultate.
Karikatura karikaturine karikature
Corax nam je ostao dužan onu jednu karikaturu iz serijala autoportreta na kojima bivše predsednike, od Miloševića, preko Koštunice i Tadića, do Nikolića, ubacuje u korpu za otpatke pored svog crtaćeg stola.
Popravljači i kvarnjaci
Kad smo 9. maj obeležavali samo kao pobedu u Drugom svetskom ratu, ova vlast je venac polagala na spomenik neznanom junaku iz Prvog. Dan Evrope nije obeležavala, naročito ga nije slavila.
Neuroskeptici
Kad Tramp ima potrebu da sebe gura gde mu nije mesto, zamislite tek koliko predsednik Srbije nema čime drugim da podvlači svoj značaj kad mora da stalno pominje, najavljuje pa odjavljuje izbore.
Mačka u džaku, rogovi u vreći
Sastanak opozicionih partija je bio, a na sastanku – ništa. Neki su se čak i ljutnuli što mediji pridaju toliku pažnju sastanku, kao da ne žive u medijskoj izolaciji režima.
Odurno i otužno
Ako ne računamo TV duel sa rođenom majkom o tome koliko je bio težak u porodilištu, pred kamerama se sučeljavao samo sa odštampanim tvitovima, neprisutnim ljudima i izmišljenim citatima.
Nije papa nego pa-pa
Predsednik Srbije nazvao je rektora katoličkim papom, možda je hteo da suptilno podlo poruči da je rektor ustaša. Pa je sa pravovernim patrijarhom dogovorio osnivanje crkvenog univerziteta.
Navaljni i nevaljalni
Rektor se ubeležio u istoriju. Slika koja vredi više od hiljadu reči predsednika Srbije i reči koje vrede više od hiljadu slika predsednika Srbije postale su ikonični simbol protesta.
Autokratije diktatorske provenijencije
Izbori su od praznika autokratije postali noćna mora diktatora. Toliko para, toliko vozikanja službenim kolima, toliko batinaša po kvadratnom metru i sve to – za šaku glasova?!
Prošo voz, Karenjina
Sve mafijaške porodice liče jedna na drugu, svaka poštena porodica je nesrećna na svoj način. Nekoj su deca emigrirala, nekoj su prebijana, nekoj su roditelji kinjeni zbog opozicionog mišljenja.
Ili pokajnik ili pokojnik
Predsednik Srbije kao Homer Simpson iz Springfilda – malog galskog ostrva kojim upravlja šerif Talični Tom Sojer od Notingema – šeta Srbijom sa transparentom „Kraj je blizu“.
Leto kada mi je Olivera Marković bila tetka
Šešelj, Nikolić, Vučić su politički rodoslov koji je svoje bivstvovanje na političkoj sceni zasnovao na klevetanju ljudi, a takvo im je i političko potomstvo, mada nedovoljno odvratno za najviše funkcije.
Da je Pera otišao pravo u policiju
Svega ovog ne bi bilo da je ministar policije otišao u političku penziju umesto u Vladu. Da se nije ni prihvatio tog portfelja, a kamoli po treći put i to još posle pada novosadske nadstrešnice.
Korono, ti li si?
Odavno znamo, slutimo ili paranoišemo da postoje moćnici ogrezli u nitkovluke, poludeli od vere u sopstvenu nekažnjivost. Deo toga gledamo u Epstajnovom dosijeu, deo na ulicama Srbije.
Dobar izgovor rata vredi?
Ni penzioneri nisu kao što su bili. U penziju ide poslednja generacija koja je svoje prve farmerke kupovala u komisionima. Miloševićevi penzioneri su bili predratna deca, današnji su bliži deci cveća.
