Srbija je bar na kratko ostala bez predsednika i patrijarha. Nije se, doduše, radilo o upražnjenim funkcijama. Obojica su naime otišla u zvaničnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Istovremeno, a odvojeno, svak ponaosob radi svoje brige. Predsednik da sluša i obećava, patrijarh zbog crkvenog sabora na Floridi.
Vučić se sastao sa visokim američkim zvaničnicima, kosovskim predsednikom i izraelskim lobistima, ali, ako nam je za utehu, ne i sa predstavnicima brojne srpske dijaspore. Kažem za utehu, jer je prijatna pomisao da je deo naših sugrađana uspeo da umakne ispod mučnog žezla srbijanskog satrapa. Bez obaveze da mu uputi bilo kakve, makar i simbolične, izraze poštovanja tokom njegove zvanične posete njihovoj novoj domovini.
Dijaspora ipak nije bila pošteđena neumesnih sugestija iz matice, odakle je pobegla glavom bez obzira, a vođena nadom u bolji život. Prilikom patrijarhove posete parohiji Svetog Save u San Petersburgu na Floridi, prisutnima je iz njegovih usta upućena prorežimska poruka: „Srbija se polako oporavlja od svojih velikih nevolja i iskušenja… normalizuje se život, obnavlja se ekonomija i privreda, tako da mislite i o tome da se vratite tamo odakle ste ponikli“. Patrijarh priča otvoreno i nezlobivo, kao da se nalazi negde u okolini Čačka, rodnog mu kraja, u nekom mestu do kojeg dopiru samo naprednjački džipovi i režimske lažne vesti.
On je toliko zanet agitacijom u korist srbijanskog satrapa, da mu nije ni blizu pameti da veći deo dijaspore vrlo dobro oseća kako se ovde živi, pošto i dalje novčano pomaže svoje siromašne i manje odvažne rođake i prijatelje u Srbiji.
Crkveni mediji, kojih danas ima priličan broj – televizija Hram, razne eparhijske radio stanice, sajtovi i časopisi – ne izveštavaju o radu crkvenih tela i organizacionih jedinica SPC. Očigledno je da načelo objektivnog informisanja slabo prodire u medije osnovane od strane srpske crkve. I to se jasno videlo prilikom ove patrijarhove posete SAD, kada nigde u crkvenim medijima nismo mogli pročitati relevantne informacije o tome kakva je tačno poseta u pitanju – redovna ili vanredna. I zašto je bilo potrebno sazvati vanredni crkveni sabor u gradiću Klirvoter na Floridi u čijem je radu i patrijarh uzeo učešća kao predsedavajući. Da li to SPC deluje kao tajna organizacija?
Iz drugih medija smo mogli saznati da je za Sinod SPC ispao sporan novi crkveni ustav, donet od strane eparhija u SAD. Na raznim sajtovima, mesecima unazad, tvrdilo se da taj dokument predstavlja pravni osnov za otcepljenje tamošnjih srpskih eparhija od SPC i njihovo pripajanje Vaseljenskoj patrijaršiji. Odbrana je, sa druge strane, u javnosti iznosila argumente da je crkveni ustav u SAD donet na osnovu prethodne odluke Sabora SPC, u cilju usklađivanja funkcionisanja srpskih eparhija sa američkim zakonodavstvom. Bili kako bilo, crkveni sabor na Floridi je potvrdio jedinstvo SPC, stavio sporni ustav van snage i utvrdio načine za donošenje novog.
Patrijarhova poseta SAD podsetila je na dve nesporne činjenice: 1) srpska je dijaspora van kontrole režima; 2) u SAD stoluju srpski episkopi nenaklonjeni režimu u Beogradu. Stoga je prilično očigledno ko u nekom trenutku može vrlo ubeljivo lobirati u državnim strukturama Vašingtona na štetu srbijanskog satrapa.
Uspostavljena kontrola nad SPC od strane autoritarnog režima, preko patrijarha i episkopa spremnih na kolaboraciju, svakako će imati i određene političke posledice po Crkvu.
Na kraći rok, a naročito u fazi raspleta političke situacije, jedna saradnjom sa režimom neopterećena SPC mogla je odigrati ulogu mirovnog posrednika u pregovorima za nenasilan silazak sa vlasti Vučića i njegove hajdučije. I tako – makar i uz angažovanje Crkve – pokazati kapacitete ovog društva za mirno rešavanje potencijalno opasnih političkih protivurečnosti. Na duži rok, ukoliko se u Srbiji ponovo uspostavi demokratija, ali bez jasnog doprinosa od strane SPC, njen ugled u društvu može ostati trajno poljuljan.
Peščanik.net, 05.03.2020.
Srodni link: Dejan Ilić – Aplauz