Savez antifašista Srbije sa organizacijama okupljenim u novoformirani antifašistički front podneo je početkom avgusta ove godine krivičnu prijavu javnom tužilaštvu u Beogradu protiv dvojice istoričara, Bojana Dimitrijevića i Koste Nikolića, zbog lažnog svedočenja na sudu tokom procesa za rehabilitaciju zapovednika četničkih jedinica u Drugom svetskom ratu Draže Mihailovića.
Iako su kao istoričari bili svesni da njihovi iskazi ne odgovaraju materijalnoj istini, Dimitrijević i Nikolić su iznosili netačne podatke i lažne tvrdnje, navodi se u prijavi obrazloženoj citatima svedočenja tokom postupka za rehabilitaciju pred višim sudom u Beogradu tokom 2012. godine.
Iskazi dvojice istoričara u prijavi su taksativno demantovani navodima iz autentičnih istorijskih dokumenata i svedočenja objavljenim u knjigama od kojih su neke decenijama dostupne najširoj publici.
Pored Saveza antifašista, krivičnu prijavu potpisali su i Žene u crnom, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Udruženje „Nauka i društvo“, Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji kao i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
„Želimo ponovo da skrenemo pažnju na trend poguban po Srbiju u kom se kreira nova prošlost kao referentni okvir za tumačenje savremenih zbivanja“, upozorila je u četvrtak Sonja Biserko ispred Helsinškog odbora tokom predstavljanja antifašističkog manifesta uoči godišnjice oslobođenja Beograda od fašizma 20. oktobra 1944.
Biserko je dodala da svojevrsni „rat sećanja“ vodi nacionalizaciji antifašizma, čime se Srbija odriče vrednosnih temelja na kojima se zasniva čitava Evropa.
Rehabilitacija Draže Mihailovića je pri kraju, a u najavi su i pokušaji rehabilitacije šefa kvislinške vlade Milana Nedića kao i vođe nacističkih jedinica u Srbiji, Dimitrija Ljotića.
„Rehabilitacija saradnika okupatora je nedopustiva“, naglasio je Aleksandar Kraus iz Saveza antifašista Srbije i dodao da je krivična prijava protiv istoričara zbog lažnog svedočenja jedan od načina suprotstavljanja.
Koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović je ponovila zahtev predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da se odrekne titule četničkog vojvode kao simboličkog znamenja pod kojim su ljudi ubijani i u Drugom svetskom ratu i u ratovima devedesetih. „Želim solidarnost na rodnoj, rasnoj i na etničkoj osnovi“, istakla je Zajović i dodala da je brisanje antifašizma negiranje ženske slobode i svih slobodomislećih ljudi.
***
ANTIFAŠISTIČKI MANIFEST
Društvo u Srbiji se pre četvrt veka, u trenutku nestanka SFR Jugoslavije našlo na sudbonosnom raskršću: da nastavi putem antifašizma, demokratije, saradnje i mira, ili putem nacionalizma, rehabilitacije četničkog pokreta, oživljavanja projekta o Velikoj Srbiji, netolerancije i ratne avanture. Sa nacional-socijalističkim režimom Milošević-Šešelj srbijansko društvo je izabralo ovaj drugi, poguban put i još uvek plaća surovu cenu tog pogrešnog izbora.
Katastrofalna ekonomska situacija sa ogromnom stopom nezaposlenosti i nezajažljivom javnom potrošnjom, endemska korupcija u javnim službama, a naročito u pravosuđu, opšta klerikalizacija društva, organizovani kriminal i njegove veze sa službama bezbednosti, javno mnjenje svedeno na nivo tabloida, politika svedena na demagogiju i politikanstvo, nerešena osnovna ustavna pitanja, nesiguran međunarodni položaj zemlje, masovna apatija i nezainteresovanost za društvena pitanja – sve su to posledice vladavine nesposobne političke klase i njene zločinačke ravnogorske ideologije.
Doneti su Zakon o izjednačavanju četnika i partizana (2006) i Zakon o rehabilitaciji četnika (2008). Time se opravdavaju četnički zločini, rehabilituje fašizam, a saradnici fašista se proglašavaju antifašistima i najzad, relativizuju fašizam i antifašizam. Tim zakonima politička klasa Srbije nije se samo narugala žrtvama fašizma, već i zdravom razumu, istorijskoj istini i pravdi. Tim zakonima, kao i izjavama pojedinih zvaničnika da bi za Jugoslaviju bilo bolje da je 1941. godine ostala u savezu sa fašizmom, daje snažan podstrek bujanju desnog ekstremizma i neofašizma i njegovom agresivnom nastupu na javnoj sceni.
Danas u Srbiji deluje više registrovanih i neregistrovanih neonacističkih, neofašističkih i ultra desnih grupa i pokreta, koji prave ulične nerede, veličaju ratne zločine, napadaju i ubijaju pripadnike manjinskih grupa i branitelje i braniteljke ljudskih prava. Antifašizam je civilizacijska vrednost koja stoji iznad svih ideoloških i političkih opredeljenja. Antifašizam je, između ostalog, moralni stav po kojem je fašizam zločinačka tvorevina sa kojom nema kompromisa.
Poslednji je trenutak da sve antifašističke i demokratske snage Srbije ustanu i kažu odlučno NE fašizmu. Za zločine fašizma nema zaborava i nema oproštaja, ratni zločini ne zastarevaju. Negiranje holokausta i negiranje genocida počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije predstavlja zločin. Proglašavanje onih koji su počinili masovne zločine nad ženama, decom i starima za antifašiste ili za „heroje“ srpskog naroda i organizovanje zvaničnih dočeka ratnim zločincima osuđenim u Haškom tribunalu, predstavlja drsku provokaciju srpskog fašizma i kažnjivo podstrekavanje na vršenje ratnih zločina.
Ovaj Antifašistički manifest predstavlja poziv na akciju i na zajedničko delovanje protiv fašizma. Ono neće biti uspešno ako se jasno ne sagleda šta je to što je omogućilo obnovu fašizma, ako se pre svega ne ukinu oni sramni zakoni kojima su legalizovani genocidni četnički i neočetnički pokret. Ti zakoni su kamen temeljac i izvorište srpskog fašizma i svaka akcija protiv njega biće uzaludna dokle god su oni na snazi i dokle god se mladi u školama indoktriniraju tvrdnjama da su saradnici okupatora bili antifašisti.
Ovaj Manifest upućujemo javnosti Srbije na 59. godišnjicu oslobođenja Beograda od fašizma 20. oktobra 1944. godine.
Savez antifašista Srbije
Žene u crnom
Helsinški odbor za ljudska prava
U Beogradu, 17. oktobra 2013.
Pripremila Milica Jovanović
Peščanik.net, 18.10.2013.
Srodni link: Tužba protiv istoričara zbog lažnog svedočenja