Tri nedelje pred izbore 27. oktobra čini se da je izraelska opozicija definitivno propustila priliku ne samo da pokaže u čemu se razlikuje od vladajuće garniture, već da otvori nove izglede za izraelsko društvo. Ali to se ne dešava zbog nesnađenosti u moru događaja, već zbog odsustva drugačije politike od one oličene u režimskoj predizbornoj rimi „O Jamin o Falestin“ (Ili desnica ili Palestina). Od sramotne hajke na autore dokumentarnog filma „Naza“ do podrške diskvalifikovanju arapskih partija – Ajzenkotov blok1 nije dao nijedan dobar razlog arapskim biračima da poklone svoj glas cionističkoj opoziciji.
Umesto toga nastavljeno je sa politikom bez hrabrih ideja i etičkih principa u pokušaju da se opravda nešto što se opravdati ne može. U Ajzenkotovom bloku su već mnogo puta s ponosom izjavljivali kako neće praviti vladu sa necionističkim (čitaj: arapskim) partijama, kao da je u pitanju visoko moralni čin. Ujdurma oko diskvalifikacije arapskih stranaka manje od mesec dana pred izbore i ujedno poziv arapskoj zajednici da glasa za Demokrate čiji lider je takođe podržao izbacivanje Abu Šhadea2 iz izborne trke zbog članka objavljenog 8. oktobra 2023. velika je ironija. Istraživanja su pokazala trenutni pad arapske podrške Demokratama sa dva na pola mandata (oko 60 hiljada izgubljenih glasova).
Još od šezdesetih godina prošlog veka pred skoro svake izbore u Izraelu bilo je pokušaja da se arapskim strankama onemogući učešće, ali je Vrhovni sud ukidao takve odluke. Ovog puta Centralna izborna komisija je bila posebno marljiva te je diskvalifikovala Samija Abu Šhadea sa liste Balada, stranku Raam, koaliciju Rešima Mešutefet i poslanika Ofera Kasifa na osnovu člana Alef 7 Osnovnog zakona o Knesetu koji postavlja ograničenja u učešću u politici: lista ili kandidat se mogu diskvalifikovati ako za svoje ciljeve imaju negiranje postojanja države Izrael kao jevrejske i demokratske, ako se njihova dela mogu okarakterisati kao rasistička ili se mogu tumačiti kao pružanje podrške oružanoj borbi protiv Izraela. Arapski predstavnici su diskvalifikovani pod (lažnom) optužbom da podržavaju Hamas i oružanu borbu protiv Izraela. Ovo je još jedan način da se ućutkaju arapski glasovi od strane njihovih političkih protivnika, ali novi pomak u dosadašnjoj praksi jeste to što su diskvalifikaciju Abu Šhadea podržali vođa Demokrata Jair Golan i vladina pravna savetnica Gali Baarav Mijara (koja je jedan od simbola liberalnog Izraela).3 Time se još jednom pokazuje unisonost otpora jevrejskog javnog mnjenja prema palestinskim građanima.
Pod izgovorom da u izraelskom Knesetu nema mesta za one koji odbijaju da Hezbolah i Hamas nazovu terorističkim organizacijama stvoren je opasan presedan – uspostavljeno je pravo države da odlučuje ko će politički predstavljati Palestince. Palestinski građani su do sada imali nekakav prostor za samoorganizovanje i izbor svojih predstavnika, ali sada je to dovedeno u pitanje. I prvi izraelski premijer Ben Gurion je u početku pokušavao da ograniči učešće Arapa u političkom životu i oduzme im pravo da biraju i budu birani, ali to nije uspelo zbog Odluke 181 Ujedinjenih nacija. Umesto toga je odlučeno da se dozvole samo partije preko kojih će država imati kontrolu nad arapskom manjinom.
Tokom vremena jevrejska elita je našla interes u prihvatanju umerenijih Arapa koji su želeli da se integrišu u izraelsko društvo i tako ih izdvoji od onih koji su pozivali na uništenje cionističke države. Davanjem prava glasa takvim arapskim predstavnicima država ih je odvojila od Palestinaca koji su ostali van izraelskih granica, što je bio koristan način da se izbegne mogućnost građanske neposlušnosti ili oružane pobune. S druge strane izraelski Palestinci su se dugo fokusirali na temu ljudskih prava i ravnopravnosti naspram nacionalnih aspiracija, jer su smatrali da na taj način mogu postati integrativni deo izraelskog društva. Ali ova strategija na kraju nije donela željene rezultate.
Jichak Rabin je napravio prvi iskorak 1992. kada je odlučio da iskoristi arapsku podršku kako bi pogurao mirovni proces. Arapske partije su podržavale Rabinovu vladu do njegovog ubistva, a zauzvrat je država opredelila određena sredstva kako bi popravila socio-ekonomski položaj arapskih građana. U tom periodu je vladajuća elita, koja se obično povezuje sa cionističkom levicom, uključivala palestinske građane u parlamentarnu politiku, jer je želela da Izrael učvrsti svoj status demokratske države u međunarodnoj zajednici. Međutim, nakon ubistva Jichaka Rabina Palestinci prestaju da budu poželjan partner, a jevrejska većina je od aktivnog promovisanja palestinske inkluzije prešla na njihovo isključivanje iz zajednice.
Sa krizom mirovnih pregovora stiže Druga intifada i događaji iz oktobra 2000. kada arapski građani izlaze na ulice kako bi protestovali protiv Šaronove posete Al Aksi. Policija je tada ubila 13 demonstranata usled čega je osnovana Or komisija sa predlozima kako da se izgradi odnos poverenja sa arapskom zajednicom. Predlozi te komisije nikada nisu primenjeni, verovatno i zbog promene vlade nakon februarskih izbora 2001. Od tada se desnica kontinuirano protivi učešću arapskih građana u izraelskoj politici, čemu su se povinovali i centar i levica u strahu od optužbi da su proarapski orijentisani.4
Treba naglasiti specifičnosti onoga što se u Izraelu zove cionističkom levicom, a koja podrazumeva visoko obrazovani sloj zaposlen u javnom sektoru, na univerzitetima, u medijima i slobodnim profesijama koji je nekada glasao za Merec i Avodu, a danas za Lapida, Beneta pa čak i Libermana. Kao i u svim ratnim društvima, levica u Izraelu se nije razlikovala po ekonomskim i socijalnim politikama od desnice, jer su sve cionističke partije u Izraelu usvojile neoliberalnu ideologiju uz koju ide protivljenje jakim radničkim sindikatima,5 već se levičarem smatrao svako ko se zalaže za nastavak mirovnih pregovora sa Palestincima. Međutim, od trenutka kada su napravile otklon od mirovnih pregovora i spremnosti da priznaju palestinsku državu, ove partije su izgubile svoju ideologiju te je naziv cionistička levica samo relikt prošlosti.
Zato ne čudi što je isključenje arapskih partija naišlo na odobravanje celokupne izraelske javnosti, dok palestinska zajednica u ovom potezu vidi ozbiljne implikacije. Kratkotrajni cilj je svakako vezan za predstojeće izbore. Režim želi potpunu delegitimizaciju arapskih stranaka kako bi sprečio Ajzenkota da sastavi vladu i omogući Netanjahuu da i dalje bude premijer dok se čekaju naredni izbori. Posle negativne kampanje i zastrašivanja birača, verovatnoća arapsko-jevrejskog partnerstva je veoma mala. Ali dugotrajne implikacije su još značajnije. Čini se da Izrael priprema teren za potpuno izbacivanje Palestinaca iz političke igre vraćanjem na njihovo pasivno i simbolično prisustvo u Knesetu, što će na kraju dovesti do slabljenja arapskih stranaka, njihove dalje marginalizacije i na kraju nestanka sa političke scene.
Izraelsko društvo se urušava u nepravdi i nasilju nad zamišljenim neprijateljima. Danas su to arapske stranke i njeni predstavnici, ali režim se neće zaustaviti na tome. Niko u Izraelu devedesetih nije mogao da zamisli ovakav teror nad sopstvenim stanovništvom, pa se to ipak dogodilo.
Ravnodušnost većine građana Srbije prema stradanjima nesrpskog stanovništva u bivšim jugoslovenskim republikama i na Kosovu, otvorila je mogućnost da vinovnici ratnih užasa ponovo dođu na vlast. Naši građani ni danas ne povlače paralele sa devedesetima, odbijajući da shvate da je u prirodi zločinačkih režima stalna proizvodnja neprijatelja. Na isti način pristalice režimskih stranaka danas ne vide dalje od svojih sitnih privilegija, a morali bi da se zamisle i izvuku pouku. Bilo bi dobro da to učine pre naših izbora 25. oktobra.
Peščanik.net, 07.10.2026.
IZRAEL / PALESTINA________________
- Pojam Ajzenkotov blok odnosi se na izraelski opozicioni politički savez predvođen Gadiem Ajzenkotom (bivšim načelnikom Generalštaba izraelske vojske) i njegovom centrističkom partijom Jašar (Yashar!). Ovaj blok je okupljen oko primarnog cilja da na parlamentarnim izborima pobedi koaliciju aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua.
- Sami Abu Shehadeh (često transkribovan kao Abu Šhade ili Abu Šehade) je palestinski političar u Izraelu i lider arapske levičarske partije Balad.
- Sami Abu Šhade se na kraju sam povukao na nagoveštaj sudija Vrhovnog suda da neće ukinuti odluku o njegovoj diskvalifikaciji. Liberalne sudije se nisu usudili da se javno usprotive odluci izborne komisije i zaklonile su se iza „dobrovoljnog“ povlačenja palestinskog predstavnika. Za Kasifa, Raam i Mešutefet sud je odbacio odluke izborne komisije.
- Mali otklon je u tom smislu napravila Benet Lapidova vlada u partnerstvu sa strankom Raam.
- Poslanici nekadašnje laburističke Avode i Lapidove Ješ Atid često u Knesetu predlažu i glasaju za zakonske akte koji idu na štetu društvene jednakosti, a podržavaju interese etabliranih društvenih grupa kibuca i mošavima.