Bespuća povjesne zbiljnosti – jeremijada

Vino pije Jeremiću Vuče

u prokletom gradu holandskome,

Međ`narodnom sudu u hodniku

Sa njim pije četa pobratima

što iz Vlade, što iz Parlamenta.

Uz skute mu dijete Ivica,

sa Ivicom deli Mrkonjiću

i jošt više našijeh hajduka.

Kad s` hajduci vina napojiše

i u vinu ćeif zadobiše,

`vako reče Jeremiću Vuče:

„Čujte mene svjetske poglavice!

Kontra-tužbu vama ću napisat`

podnijeću je Međ`narodnom sudu –

sudijama u svili-kadifi!

Tamo će vas biti i mučiti

(i vaditi vaše oči čarne),

jer ste, braćo, ostarili teško,

Alchajmera usput zapatili!

Ne možete samnom četovati,

gr`jeh hrvatski svi zaboraviste –

od Turaka do današnjih dana!“

To izreče Jeremiću Vuče,

pa se skoči od poda na noge,

zgrabi pero i teftere grdne,

te sam uze tužbu sastavljati

i uz tužbu teško uzdisati,

od pravničkog posla dosadnoga.

Odgovara vlastela evropska:

„Mili bože, čuda velikoga!

Kad sud sebe proglasi nadležnim

ti se, Vuče, tek tada pris`jeti

kontra-tužbe i srpskijeh rana,

Jasenovca, Oluje, Krajine,

kojeno si, smušenošću svojom

sve do danas Kosovom prikriv`o.

S Euleksom budan zanoćiv`o,

Ban Ki Muna u snu si zaziv`o,

pak skakao na noge lagane

zadobivši većinu glasova

u Skupštini našoj generalnoj!“

Kad to začu Jeremiću Vuče,

vrisnu momak iz grla b`jeloga,

zaboravi diplomatske note

i pokaza svih trideset zuba!

Tenka vozi, tenk mu poigrava,

a zvekeće sablja o bedrima.

Pak on razvi barjake svilene,

na njima su sva čet`ri ocila –

te dohvati laka mikrofona,

medijima ud`ri talambase:

„Hoću tužbu za Kosovo ravno,

neću tužbu vlastele hrvatske,

kontra-tužbu u sepetu nosim,

jedno pamtim, drugo zaboravljam,

jedno pišem, drugo progovaram!

Ne prihvatam uslove jevropske –

kad je dosta, dosta biti mora:

ne priliči `vakome junaku

džilitnut` se, ne pogodit` cilja –

suda haškog ili suda noćnog,

tu za mene razlike i nema!

Zato svima objavljujem javno:

džilitam se do sudnjega dana,

oko mene kruga načinite,

jer ću suda jednom pogoditi!

Ne prihvatam sudsko poravnanje,

al` uvodim tajne pregovore –

to je pos`o uhodan u ratu:

prodaš Srbu, preprodaš Hrvatu.

Zemlje gore, gradovi se ruše,

ljudi ovdje mogu da ispuše!^[1]

Peščanik.net, 22.11.2008.