Bolesna tradicija

Juče se premijer na sednici parlamenta zgražavao nad bolesnim umovima koji izmišljaju da su tela ljudi poginulih u poplavama ubacivana u hladnjače i spaljivana u visokim pećima. Po običaju, premijer je izostavio da nam kaže koliko je bilo tih uvrnutih osoba što smišljaju takve gnusobe i do koliko ljudi je uopšte stigla ta izopačena laž, pre nego što nam ju je premijer lično nasred parlamenta svima saopštio. Kako god, premijer je u pravu: apsolutno je nedopustivo širiti te i slične izmišljotine i u redovnim okolnostima, a kamoli u slučajevima teških nesreća. Ponoviću zato za premijerom, takvo ponašanje zaslužuje javnu osudu.

Međutim, treba odmah za tim dodati i jednu važnu ogradu: od izmišljanja takvih gadosti još je bolesnije i zahteva daleko oštriju osudu kada ih u stvari ne izmišljate nego ih činite. Tako i ova parlamentarna epizoda potvrđuje jednu neumitnu istinu: koliko god se premijer trudio da nedavnu prošlost izbaci na vrata, ona mu se neumoljivo vraća u kuću kroz prozor. Bolesni umovi (koliko god da ih je, a ako je i jedan – mnogo je) imali su nažalost na šta da se oslone u smišljanju za zdrav razum nepojamnih odvratnosti.

Naime, mogli su da se oslone na hladnjače koje su prevozile mrtva tela ubijenih Albanaca širom Srbije. Jedna od tih hladnjača, kao što znamo, završila je i na dnu jezera Perućac. Takođe znamo i da su u visokim pećima u Mačkatici kraj Surdulice spaljivana mrtva tela ljudi ubijenih na Kosovu. I ta su tela dovožena u Mačkaticu hladnjačama. U poređenju sa tim, sahranjivanje tela, takođe dovezenih hladnjačom, u masovnoj grobnici u Batajnici deluje u jednom naopakom smislu čak i kao human odnos prema žrtvama. Sve nam to govori da se bolesni umovi u Srbiji oslanjaju na već viđeno. I baš zato je osuda koju je izrekao premijer važna, ali zakasnela i otužno nepotpuna.

Peščanik.net, 31.05.2014.