Apokalipsa po Vučiću
Ako te bager udari po desnom obrazu, okreni mu i drugi. Umesto da privedu bageristu koji je na mostu hteo da mašinom pregazi demonstrante, priveden je Šapčanin koji nije hteo pod točkove.
Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016), „Dva lica patriotizma“ (2016), „Fantastična škola“ (2020) i „Srbija u kontinuitetu“ (2020).
Pogled iz ponora
Predgovor za knjigu Ljubodraga Stojadinovića: Srbija je zakoračila u ponor bar dva puta u protekle tri decenije: 1991. i 2012. Kako izgleda Srbija dok pada u ambis – o tome piše Stojadinović.
Crveni alarm
Bila jednom jedna zemlja i u njoj zaraza… Otprilike se ovako Srbija danas odnosi prema kovidu 19. Kao da su desetine umrlih i gotovo deset hiljada zaraženih dnevno najdavnija prošlost.
Zgubidan
Verujem da se čitalac, moj vršnjak, seća Kičmanovića i Gruntovčana. Kada je juče Vučić izgovorio reč – zgubidani, to mu je zazvučalo poznato, ali istovremeno i jugoslovenski arhaično.
S idiotima na čelu
Samo dualno obrazovani žitelji Srbije mogu progutati vladine idiotizme o Rio Tintu i Linglongu. Dakle, sve znamo, a slušamo i gledamo Vučićeve idiote kako iz dana u dan gruvaju budalaštine.
I-de-mo-u-Ka-tar, i-de-mo-u-Ka-tar
Vučić je zagorčao pobedu obećanjem milion evra, koji su već isplaćeni. Ispada tako da Aleksandar Mitrović, Dušan Tadić i drugovi nisu igrali za proverbijalni narod, nego za Vučićev milion.
Tranziciona nepravda
Zašto se ovde skače na zadnje noge kada se s one strane Dunava Alojzije Stepinac hoće proglasiti za sveca, dok se prede od zadovoljstva kada se prema Ratku Mladiću ponaša kao da je svetac?
Zgražanje
Nepošteni nalazač ovde je porodica. Ne porodica u smislu mafije, nego prava porodica: otac, majka i dvoje dece. Kamera u jednoj kafani uhvatila ih je kako krišom uzimaju torbicu punu novca…
Opcije
Evo svetogrdnog ili – ako hoćete – skarednog pitanja: zašto Mačva može da se dâ Rio Tintu, a Kosovo ne može Albancima? Molim čitaoca da obuzda gnev. Tražim samo malo strpljenja…
Vučić u Glazgov, Vučić iz Glazgova
Jeste, mogli su svi da se sretnu i na zoomu. Nije se desilo. Pa se i Vučić zaputio u Glazgov. I odande nam šalje sličice za spomenar. On sa Macronom. On sa Janšom. On sa Ramom. On sa…
MetaSrbija
Ono što je Zuckerbergu Facebook, to je Vučiću Srbija. I jedan i drugi svoje mreže nelegitimno koriste za sebično sticanje moći i bogatstva. I jedna i druga mreža rade na štetu svojih korisnika.
Streljački soj
Kako Brnabić danas brani Vučića, tako ga je nekada branio Stefanović. On bi ga branio i danas, ali Vučić ima Brnabić. Sutra će imati nekog drugog, a Brnabić će postati ono što je Stefanović danas.
Odrastanje na pesku Arakisa
Film „Dina“ Denisa Villeneuvea promoviše se kao velika ekološka priča: zla priroda krupnog kapitala, gramzivo izrabljivanje resursa… Dakle, aktuelna tema koja tišti današnji svet. To nije tačno.
Lignje u sosu
Ista vlast koja ne sme da uvede obaveznu vakcinaciju za državne službenike, jer šta ako oni radije daju otkaz, bez straha deli otkaze državnim službenicima koji na izborima ne glasaju za nju.
What is the Serbian world to us
DwP – Although the Serbian world really is a copy – or, a ripoff, if you will – of the Russian world, the role of those two worlds in their political contexts is completely different…
Vučićeva večera
Obično imamo sever Kosova, Mitrovicu, granične prelaze, Prištinu i Beograd. Juče je otvorena i privremena scena u Raškoj. A na sceni klasična postavka po uzoru na Poslednju večeru.
Šta je nama srpski svet?
DwP – Ako bismo stvari predstavili krajnje slikovito, Rusi su goloruki stajali dok je nestajao SSSR, dok su Srbi vitlali oružjem širom jugoslovenskih teritorija dok je država nestajala u plamenu.
Ministar Kluzo
Stefanović je uvek bio čovek zadatka, a zadaci su bili najgluplji mogući, jer mu je takav bio i nalogodavac. Vučić ga je, nesvestan sličnosti, gradio po modelu čuvenog inspektora Kluzoa.
Individualna odgovornost
Brnabić je kinjila žitelje Srbije bezrazložno oštrim merama, a sada im ugrožava živote tako što ukida sve mere jer u njih ne veruje – izuzev vakcina. A već smo videli – vakcina nije dovoljna.
Ona ne veruje
Pokažete Brnabić da se u 2021. umire više nego u 2020. i pitate je zašto nema prikladnih mera i zašto se mere na snazi ne poštuju. A ona kaže – ja ne verujem u mere, verujem u vakcine.
Kome zvone pisma?
Da biste zajednički kontrolisali izbore, morate verovati jedni drugima. To međusobno poverenje mora stajati na čvrstom obećanju da se neće ulaziti u koaliciju sa strankama tekućeg režima.
Čovek vest
A onda ja njemu kažem – je l si ti normalan bre. A šta on kaže? Ma pusti to nego je l možeš da zamisliš u kakvom sam stanju bio kad sam to rekao ambasadoru jedne od najmoćnijih zemalja sveta?
Stid
Kako bi se deca u školama u Srbiji igrala izbora, kao što se trenutno igraju deca u Nemačkoj? Lako je zamisliti kako se naša deca posle ovakve političke obuke vraćaju kući razbijenih glava.
Bata Gašić i 50 konobara
Taman je spasao ćirilicu, kad odoše tablice dođavola. Nema odmora za „srpskog“ spasitelja. A da će se dogoditi 2021. znalo se još 2016, kada je produžen na 5 godina dogovor o tablicama.
Razlomci
Da li se početnih troje obolele dece, zbog kojih je odeljenje i bilo podeljeno računa u obolele u polovinama? Ako da, kako se to troje deli između dve grupe? Ako ne, šta biva sa procentima?
Dan srpske sramote
U drugoj polovini 20. veka dan proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. počeo je da figurira ne više kao velika pobeda nego kao tragični poraz tzv. srpske ili, ako hoćete, velikosrpske ideje.
Žitki žuti režim
Predviđeni zeleni, žuti i crveni režim slili su se u žutu žitku masu. I tamo gde škole tobože rade normalno – u zelenom režimu dakle – sve više dece i odeljenja prelaze u žuti ili crveni režim.
Haos je naša normalnost
Nagli porast broja zaraženih u septembru bio je očekivan. Kao što je bilo očekivano da režim u vezi s tim ništa ozbiljno ne preduzima. Primer za to je, naravno, polazak u školu.
Pod zastavom i himnom
Prvo smo dobili himnu u školi, a onda na ulici povorku srednjoškolaca pod obeležjima stranke na vlasti. Tako režim s Vučićem na čelu vidi slogu i sklad – ne pod zastavom države nego pod zastavom stranke.
Samo nam je himna falila
Svoju „normalnost“ ministar prosvete požurio je da gurne pod tepih patriotizma: 1. septembar u svim školama širom Srbije počeće „intoniranjem ili izvođenjem“ državne himne Bože pravde.
Širom zatvorenih očiju
Nije se još slegla prašina oko odluke da škole od septembra krenu u punom kapacitetu, a već je stigla nova odluka: veliki broj škola vraća se na režim rada iz septembra prošle godine, u takozvanu žutu zonu.
Crveno svetlo za škole
Ministarstvo prosvete je propustilo da uradi najbitniju stvar za svoje rešenje – da kaže kako će se raditi u školama u sva tri režima: zelenom, žutom i crvenom. Jer, program bi za sve morao biti isti.
