Dejan Ilić

Treba reći odmah na početku: pobedili su nas. Na njihovom protestu je bilo više ljudi nego na našem. Pobedili su u disciplini „koliko nas ima“. Sada samo treba da to ponove svakog petka sledećih pet meseci.

Da je manje govornika na protestima, šetnju bi dočekalo daleko više demonstranata. Ali umesto da o tome brine političko krilo protesta, nad tim se zamislio ambasador Norveške u Srbiji.

Za sutra je nebitno kakva nam je opozicija, da li je na čelu protesta ili ne – važno je reći vučićima, vesićima i vulinima da ne pristajemo na njih. Režim insistira da se prebrojimo. Hajde onda da se sutra prebrojimo.

Ministar prosvete Šarčević je na Prvom programu Radio Beograda zapretio da će oduzeti decu od roditelja koji odbijaju da ih vakcinišu. U ovoj izjavi se sreću dva složena problema, oba u vezi sa obrazovanjem.

Kao živi štit iskorišćenje su žene koje su, jednako kao u oružanom sukobu, pod egzistencijalnom pretnjom da izvrše naredbu. Od svih učesnika u tom besmislenom igrokazu samo su one igrale na život i smrt.

Dobro, nisu bili baš tenkovi, kako se pevalo u popularnoj pesmi iz osamdesetih, nego samo ministar policije. Ali, pitanje stoji – zašto ministar policije i u kom svojstvu pregovara sa radnicima Pošte u štrajku?

A u saopštenju stoji da se Pošta ograđuje od demonstranata koji na proteste izlaze u svojim radnim uniformama. Sve u svemu, u Pošti je sve u redu, a kome je do politike neka izađe na ulicu, ali bez uniforme.

Otkuda motiv „smrti“ u Vučićevoj priči o izborima? I kada kaže „izbori“ na šta on tačno misli? Jer od njega se upravo traže – izbori, i ništa više. Ali on odgovara, birajte – ili izbori ili moja glava. Pa – izbori, čoveče.

„O tome ćemo da pričamo kad se oslobodimo Vučića i njegovog diktatorskog režima“, kaže Boško Obradović. Ostaje nam samo da spekulišemo kako ćemo da pričamo o Radovanu Karadžiću „kad se oslobodimo“.

Kolektivni ulazak u zgradu javnog servisa i sađenje drveća na Ušću – to su otelovljenja programa opozicionih političkih protagonista u Srbiji. Između njih zjapi praznina. U tu prazninu upao je veliki broj žitelja Srbije.

Zanimljivo je kako opozicioni akteri dogovarajući se hoće zapravo da pregaze jedni druge. To liči na ona pesničenja u kojima je borcima slobodna samo jedna ruka, dok im je druga vezana za ruku protivnika.

Okačiti nekome kecelju oko vrata – živog ili spomeničkog – znači napraviti ga ženom. Intervencija aktivistkinja na spomenicima muškim istorijskim figurama nije ništa drugo nego poziv – zamislite da su oni bili žene.

Milan Radoičić, osumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića, novi je predsednik Fudbalskog saveza Kosova i Metohije sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Na Kosovu naravno postoji i Fudbalski savez Kosova.

Sve što je Jeremić izgovorio pred put u Vašington je pogrešno. On putuje u SAD da spreči da ta zemlja zaustavi promene u Srbiji. Ispada: Jeremić i američka administracija odlučuju ko će ovde biti na vlasti.

Ona se slaže sa mnom kada rasuđuje racionalno. Ali odmah podiže i ogradu: u uslovima u kojima žive lezbejke u Srbiji i razborito razmišljanje je privilegija…

Pravno govoreći, Brnabić ne može biti roditeljka. Kod nas nisu dozvoljeni brakovi između osoba istog pola, a nisu priznate ni te vanbračne zajednice. U tom smislu, Brnabić je cimerka osobe koja je dobila dete.

DSS i SRS su na Trgu Nikole Pašića još jednom rekli „Kosovo je Srbija“. I Dveri i Naši su vikali to isto predsednici vlade u Orašcu. Da je Kosovo Srbija ponovio je i Vučić u Minhenu (da ne kažemo u „minhenskoj pivnici“).

Za danas je najavljeno da će žiteljima Srbije, to jest demonstrantima u Beogradu biti ponuđeno da ga potpišu. Hajde da još jednom pogledamo šta nam se nudi na potpis.

Autori dokumenta su umesto kosovske ponudili jednu drugu viziju – kako treba da izgleda država na teritoriji na kojoj deluju njene ustanove. Na prvom mestu sada nisu granice nego pristojna država.

Ako se svi iz opozicije slažu oko dve tačke – borba za fer i slobodne izbore i bojkot izbora i rada u političkim ustanovama ako se ovaj uslov ne ispuni – zašto se agenda širi na tačke oko kojih nema slaganja?

To što su se vešala pojavila u isto vreme sa novoradikalskim predizbornim spotom protiv opozicije, navodi na zaključak da se procenilo da obim i trajanje protesta zadobijaju razmere opasne po opstanak režima.

Pretnja Venecueli intervencijom Sjedinjenih Američkih Država bolno podseća na vojnu intervenciju NATO-a protiv Srbije. Istorija koja je dovela do bombardovanja od 24. marta 1999. godine ovde bi rado da se zaboravi.

Pored nastojanja da ideološki dominira, SzS želi da dominira i u odlučivanju. To je glavni problem sa protestima i organizovanjem otpora režimu. SzS sužava prostor za dogovor držeći se svojih 30 tačaka.

U subotu je Branislav Trifunović u ime demonstranata od opozicije zahtevao jasan plan. Rekao je i da bi većina opozicionih lidera bila izviždana pre nego što počne da govori.

Poseta ruskog predsednika je najzanimljivija iz perspektive novih izbora. Bila je to pokazna vežba uzurpiranja apsolutno svih državnih resursa za uskogrudu demonstraciju političke/stranačke sile.

Rasim Ljajić je prijavio samog sebe Tužilaštvu za organizovani kriminal. To je neobično, jer je pre godinu dana povodom ubistva Olivera Ivanovića Ljajić otvoreno posumnjao u uspešnost ovdašnje policije i pravosuđa.

Ovih dana Vučićev režim je, uz podršku ovdašnjih rodoljubivih snaga, rešio da po svaku cenu od ruskog predsednika napravi domaću verziju Genschera ili Clintona, kad to već nije moglo da se uradi od Trumpa.