Dejan Ilić

Samo bi se divljaci dosetili da u vezi sa prebijanjem dvojice Albanaca u Novom Sadu upozore da Albance ne treba prebijati u Srbiji jer bi onda Albanci na Kosovu mogli da s dobrim razlogom tako prebijaju Srbe.

O kom to narodu priča Vučić kada pozdravlja rezultate referenduma za promenu imena Makedonije? Ima jedan narod na Kosovu koga Vučić odbija da čuje. Ali nećemo o njima. Ovde ćemo o narodu u Makedoniji.

Pobedila je dakle „Srbija plakanja, a ne Srbija koja pobeđuje“ – zaključiće Vučić. A onda će i poimence pobrojati rasplakanu Srbiju: „Sonja Biserko, Sava Janjić i Rada Trajković i oni koji su tobože najveći nacionalisti“.

Kao krpom, Vukosavljevićem su obrisali pod jedan mogul (ili pre – golem) rijalitija, predsednica vlade, te jedna članica REM-a. Na šta je Vukosavljević smerno odgovorio da je – sve to u redu i normalno.

Iz ministarstva kulture u Danas je stigao predlog da Danas i ministarstvo organizuju okrugli sto o upotrebi ćirilice na kojem bi se čuli argumenti obe strane u vezi sa zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma.

Vučić je potegao hiperbolu, reći će dobronamerni čitalac. Nesreće se događaju (u Sjedinjenim Državama rekli bi – shit happens, naročito kad se peru prozori). Ali, zašto treba da pogine tri miliona perača prozora?

Kada sledeći put poseti Kosovo, Vučić će objasniti šta je rekao ovaj put. A onda će u novoj poseti objasniti svoje objašnjenje. A njega će objasniti – kada bude ponovo došao na Kosovo… I tako u nedogled.

Kako je samo napeto. Evo nam subote pred vratima, a mi ne znamo hoće li Vučić na put ili neće. Prvo je bilo da hoće, a sad je kao da – neće. Pale su i naredbe: bez komunikacije sa kosovskom policijom…

U autorskom tekstu u Politici povodom početka nove školske godine Brnabić se jada kako se „stalno suočava s izazovom kako da na najbolji način približi našem društvu kolike su promene i izazovi pred nama.“

U 2018. stiglo se konačno do – kako kaže Dačić – „istorijskog uspeha“ da se pregovara o otkidanju dela Kosova. „Uspehu“ je, iz ugla istoričara-amatera Dačića i Vučića, očito, dakle, prethodio epohalni neuspeh.

U međuvremenu, srušio se ponovo potporni zid duž odavno nezavršenog autoputa kroz Grdeličku klisuru. A Beograd će pored „nove“ sklepane železničke stanice dobiti i isto tako „novu“ sklepanu autobusku stanicu.

Prikaz knjige Dejana Jovića „Rat i mit“: Možda bi se moglo pokazati da Srbija nije nikakva tranziciona zemlja. Da je nedavna istorija ove zemlje uspeo pokušaj da se demokratske promene izbegnu…

Sudija je utvrdila da su Vesna Pešić i Peščanik povredili ministra Stefanovića pošto je Pešić napisala a Peščanik objavio da je on „glup“ i „najgluplji“ te stoga moraju da mu nadoknade štetu od 200 hiljada dinara.

Mogu li se od ćirilice napraviti Srbi? Šarčević i Vukosavljević veruju da mogu. Šarčević taj identitetski inženjering zove još i „nacionalnom naukom“. Umesto nauke, u sintagmi bi bolje stajala reč – alhemija.

Kad se pogleda tih 30 tačaka, bolje bi bilo da se nisu dogovorili. U poređenju sa savezom na vlasti, ovaj drugi nudi samo još istog. Desnica na vlasti, desnica u opoziciji, a ishod je Srbija bez politike i opozicije.

Da li su Srbi na Kosovu ugroženiji od Srba u Crnoj Gori? Ili su Srbi u Hrvatskoj ugroženiji i od prvih i od drugih Srba. Patrijarh Irinej se dvoumi. Možda zato što nije, kako sam kaže, „baš mnogo upoznat“.