Dejan Ilić

Okolnosti izvan kontrole ovoga puta se tiču slučaja nestalog novinara. Vučić, Stefanović, Gašić – svu trojicu smo u sličnim ulogama viđali i ranije, zajedno i u parovima. Tu je opet čak i poligraf.

Blokade puteva organizovane su širom Srbije. Za zaustavljanje saobraćaja režim je optužio opoziciju, koja nije u stanju ni da kontroliše izbore, a kamoli da organizuje proteste na teritoriji cele zemlje.

Četiri godine smo čekali da saznamo zašto nije doneta jedino ispravna odluka da je Siniša Mali ukrao tuđe radove i predstavio ih kao svoju doktorsku tezu. To nam je objasnila nova rektorka Univerziteta u Beogradu.

Objašnjenje za propadanje Srbije Gligorov daje u okvirima teorije o racionalnom izboru: ona propada upravo zato što se ključni akteri u njoj ponašaju krajnje razborito iz ugla svojih partikularnih interesa.

U proteklih par dana, ministarka Đukić-Dejanović je dva puta izašla u javnost i obznanila mere za povećanje broja rođenih u Srbiji. Šta iz toga možemo da zaključimo o populacionoj budućnosti Srbije?

Najvažnija vest sa upravo završenog skupa u Sofiji o Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu je to što je Vučić Špancima iz glavnog grada Bugarske poručio da je Putin prijatelj Srbije.

Šta to znači kada Vučić kaže da je jedina prava prepreka na putu Srbije ka EU – Kosovo? Da li to znači da je Srbija u svemu ostalom ispunila uslove za članstvo u EU, ali se to iz EU ne vidi zbog Kosova?

Šta Miloševićevi saradnici i četničke vojvode s političkim sinovima na vlasti imaju s antifašizmom? Kako se posle fašističkih orgijanja u parlamentu i u jednom selu može obeležiti pobeda nad fašizmom u Srbiji?

Tim rečima je jedna aktivistkinja prokomentarisala hapšenje dvojice aktivista koji su ministra rada, na čelu jučerašnje prvomajske protestne kolone, pitali zašto se u martu 2017. ubio jedan radnik Goše.

Dok se Fondacija za otvoreno društvo seli iz Budimpešte u Berlin, a Centralnoevropski univerzitet (CEU) se evakuiše iz Budimpešte u Beč, Sorosov sin se viđa s Orbánovim blizancem u Srbiji i nudi mu pomoć.

Nije bilo nijednog razloga da osuđeni ratni zločinac pomisli da ne treba da skače po hrvatskoj zastavi. Iživljavanje nad opozicionom poslanicom bilo je provera koliko daleko može da ide u svojoj obesti.

Juče su se jedan ratni zločinac i njegovi jataci u parlamentu nesmetano iživljavali nad jednom poslanicom opozicije. Sačekali su da žrtva ostane sama, a onda su je u čoporu okružili i kukavički napali.

Do Vučića se probila poruka da ne sme biti tajnih dogovora oko stvari u neposrednoj vezi s javnim interesom. Ali njemu je ta poruka ostala nejasna i sad smo izloženi njegovom shvatanju transparentnosti.

Nameće se pitanje kako je sa manje od pola osvojenih glasova, bez Budimpešte i mladih glasača Fidesz dobio dvotrećinsku većinu u parlamentu? Dva su bitna razloga za to: izborni sistem i podeljena opozicija.

Čiji je novac koji Vučić ne da Nišlijama? I čiji novac prebacuje preko granice, građanima susedne države, ovaj put Bosne i Hercegovine? Vučićevi odgovori na ova pitanja više nemaju nikakve veze s politikom.