Urednički komentar
Bolje ikad nego nikad. Izgleda da su SAD i Evropa konačno primetile opasnost koja preti Bosni. Duboko ukorenjena kriza dramatično je eskalirala, a Visoki predstavnik za BiH Kristijan Šmit u svom izveštaju UN-u upozorava da je zemlja na ivici raspada. Šmit opisuje „vrlo realne“ izglede za obnovu sukoba, 26 godina nakon što je Dejtonski sporazum okončao rat u kome je izgubljeno 100.000 života uključujući pokolj muslimanskih muškaraca i dečaka u Srebrenici, najteži zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Od tada, Bosnu čine Republika Srpska i Federacija Bošnjaka i Hrvata, sa tročlanim predsedništvom kojim predsedavaju po jedan predstavnik svakog od tri naroda. Poricatelj genocida Milorad Dodik je lider bosanskih Srba koji godinama zagovara odvajanje Republike Srpske. Mlake reakcije međunarodne zajednice ga samo ohrabruju. Kao odgovor na zakon o zabrani poricanja genocida koji je doneo prethodni Visoki predstavnik, Dodik je zapretio napuštanjem državnih institucija – uključujući nacionalne oružane snage. To bi, kako Šmit primećuje u svom izveštaju, praktično značilo secesiju. Formiranjem armije bosanskih Srba bila bi obnovljena institucija odgovorna za genocid. Dodik preti proterivanjem trupa BiH iz Republike Srpske uz podršku svojih prijatelja.
Na početku dejtonskog aranžmana visoki predstavnici su koristili svoja široka ovlašćenja i kontrolisali lokalne političare, ali je tokom vremena ova institucija sistematski slabila. Šmitov autoritet je dodatno potkopan izostavljanjem pomena njegove pozicije u obnovljenom mandatu EUFOR-ovih mirovnih snaga u Bosni, kao posledica pretnji Rusije da će u suprotnom staviti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti.
Širi kontekst problema Bosne je kraj evropskog sna. Makronovo odbijanje proširenja Unije – uprkos upozorenjima na opasnosti od izneverenih obećanja zapadnom Balkanu – bio je razoran udarac, dok je odsustvo usklađenosti i stabilnosti u Evropi dovršilo posao. To je zaista slaba alternativa nacionalizmu koji cveta u regionu. Dodik ima podršku Viktora Orbana, uz pojačani uticaj Rusije, u manjoj meri Kine, ali čak i Turske. Zbog političke i ekonomske stagnacije mnogi građani Bosne naprosto napuštaju zemlju.
Šmitov izveštaj pogurao je bosansku krizu na vrh međunarodne agende. BiH je posetio Gabrijel Eskobar, američki izaslanik za zapadni Balkan. Obnova angažmana SAD u regionu je ključna, mada za sada deluje previše pomirljivo. EU se i dalje uglavnom ne oglašava, dok je nešto glasnija Britanija izgubila uticaj unutar BiH. SAD su 2017. kaznile Dodika zbog opstrukcije mirovnog sporazuma. Sada su potrebnije oštrije mere protiv njega i njegovih saveznika, u smislu zabrane pristupa evropskim tržištima i bankama. Makar i zakasnelo, međunarodna zajednica treba da pruži izričitu podršku Šmitu i Dodikovoj odgovornosti za bosansku krizu. Zapad treba jasno da stavi do znanja da bi svaki pokušaj nasilja doveo do pojačanog prisustva međunarodnih snaga, kroz NATO ako EU to nije u stanju, kao što je i utvrđeno Dejtonskim sporazumom. Takođe, EU treba da razmotri svoje opcije i pruži nadu Bosni.
Više se ne postavlja pitanje da li će lider bosanskih Srba spustiti loptu, što se već dešavalo, već koliko je spreman za buduće provokacije. Činjenica da je postepeno rastakanje zemlje trenutno najbolji scenario za Bosnu, mora biti podstrek da se učini više i drugačije od toga.
The Guardian, 14.11.2021.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 16.11.2021.
SREBRENICA