Brboć!

Znamo da je vlast nedorasla svojim funkcijama. Znamo i da je nedorasla činjenici da je na vlasti već skoro celu deceniju. Ali je uvek smešno videti da je nedorasla čak i svojoj starosnoj grupi. Ne samo da bogobojažljivo gleda u učitelja nego se zajedno sa njim ponaša ko deca kad glume da imaju pištolj pa samouvereno viču: beng, beng! Evo vam ga metro: vruum! Evo su vam brzi vozovi: phiu! phiu! Evo vam je kanalizacija: brboć, brboć, brboć!

Jer, kao što takođe znamo, čega nema u radnji – ima u izlogu. U izlogu smo najveći, najjači, svakoga nadgovorimo i svakome zapretimo, svi nas najviše vole ali nas i najviše napadaju, ovoga smo ponizili, onome se podsmevali, niko nam nije ni do kolena, što njima bilo do koljena nama se po zemlji vuče i tako to i tome slično, kao pred svake izbore, a i inače.

Kao i pred prethodne predsedničke izbore, predsednika vlasti na kandidaturu primorava tadašnji ministar vojske a današnji ministar policije. Ne samo da ga primorava, nego mu i preti isto kao i prošli put. Ako se predsednik vlasti ne kandiduje, kandidovaće se on, ministar policije, tada ministar vojske! Pretnja lucidna koliko i ozbiljna. Jer ako se on kandiduje… Ne, stvarno, šta će biti ako se on kandiduje? I zašto time preti? Kao, ako se ja kandidujem pa odmah izgubim ima da vidite kakvog ste predsednika mogli da imate samo da se ja nisam kandidovao umesto njega?!

Ova pretnja, kletva takoreći, ne važi i za beogradske izbore. Tu se kandidati sami nameću. Tačnije – jedan kandidat. Gradonačelnik umesto gradonačelnika. Kojem bi to mogao baš da bude i predizborni slogan. Znali ste me kao gradonačelnika umesto gradonačelnika, čekajte samo da me vidite kao gradonačelnika. Pa kocka na kocki neće ostati od Beograda, čak ni razrovana kaldrma, a i ovaj „Sadiša“ kako sam ga duhovito nazvao ima da vam počupa i ono malo drveća koje mi je promaklo. Više vam neće biti gorući problem kako da ugasim goreće deponije nego kako mene da ugasite kad dam pun gas.

Pa, dobro, izgleda da i u ovoj kandidaturi ima malo pretnje.

Milom (ne, ne misle na Mila mada računaju na njega kao i do sada) ili silom (koja im je milija) ova vlast namerava da ostane na vlasti. Što je više nezadovoljnih Beograđana to će više novih građana doseliti na glasanje. Jer će, za razliku od sadašnjih, ti novi Beograđani biti zadovoljni. Kako i ne bi bili kad u Beogradu treba samo da glasaju, ne i da žive. Mogu oni da budu nezadovoljni do mile volje posle, kod svoje kuće. Tamo nek’ budu nezadovoljni potrošačkom korpom, opštom otimačinom i pljačkom, nemanjem para za lečenje dece, udisanjem otrovnog vazduha… Jer ko ih šiša. Dobro, šiša ih vlast ko ovce, i ja postavljam glupa pitanja.

Peščanik.net, 06.09.2021.