Brojno stanje svesti

Odbacujući ”nedobronamerne i neprimerene insinuacije” da se crkva meša u politiku, ili bar u politiku (ne)postizanja sporazuma sa Kosovom, vladika bački Irinej Bulović je rekao da, ako svaka nevladina organizacija sa kombi članstvom (za neupućene: kombi je posprdan izraz za političke stranke korišćen devedesetih u značenju ”toliko su malobrojni da celokupno članstvo staje u kombi”, slično kao kada biste danas vladike i ostale crkvene poslenike nazvali džip organizacijom jer staju, tačnije – sedaju samo u džipove), elem, ako svaka nevladina organizacija sa kombi članstvom smatra da ima prava da bude konsultovana, onda to pravo najviše ima SPC jer su njeni vernici apsolutna većina građana.

Dve su stvari zanimljive u ovoj izjavi. Prva, da je crkva poistovećena sa nevladinim organizacijama i druga – da je crkva privilegovana u odnosu na sve ostale nevladine organizacije jer je najmnogoljudnija.

Počnimo od ove druge. Na stranu to što je pozivanje na stav da onaj ko je brojniji ima veća prava od malobrojnijih direktno uskakanje sebi u usta kada je tema Kosovo, nego – da li stvarno brojnost obezbeđuje privilegije? Da je svet zaista tako uređen njime bi vladale muve, a izmet bi bio najtraženija namirnica. Ali svet nije tako uređen. Najmnogoljudnije države nemaju privilegovan položaj inače bi Kina ili Indija bile Eldorado. Ni kriterijum ko je prvi nastao takođe ne obezbeđuje privilegije jer, da ih obezbeđuje, starosedeoci severnoameričkog kontinenta sedeli bi u kongresu i senatu umesto u rezervatima. Kao što bi i države afričkog kontinenta imale pravo veta u Ujedinjenim nacijama jer na planeti nema starijih starosedelaca, bar ne dok neko naučno ne dokaže da su Srbi nastali direktno od ameba.

Dakle, ne, ovaj svet nije uređen tako da ti brojnost i starostavnost same po sebi obezbeđuju privilegovan položaj. A naročito ti ne daju pravo da radiš stvari mimo ili protiv zakona (osim ako si politička partija u Srbiji, ali crkva to valjda nije, bar ne da mi znamo). Što nas dovodi do drugog dela izjave vladike Irineja. Naime, desilo se po prvi put da je neko od pozvanih, a ovaj vladika to svakako jeste jer, ne samo što je portparol SPC nego je i bio jedan od kandidata na izborima za patrijarha, crkvu poistovetio sa nevladinom organizacijom, što ona fakat i jeste, ali se na to nikada nije ukazivalo. A naročito se nije u skladu sa tim delalo. Jer da jeste, crkva bi mogla da ima velikih problema.

Kao prvo, nevladine organizacije moraju da imaju transparentno poslovanje, što znači da na svom sajtu moraju da objavljuju finansijske izveštaje. Što crkva ne radi. Drugo, nevladine organizacije moraju da pišu plan aktivnosti na osnovu kojeg im donatori odobravaju ili ne odobravaju novčana sredstva. Što crkva takođe ne radi, a od države dobija i kapom i šakom. (Svadbe, sahrane i krštenja nisu plan aktivnosti tim pre što ih crkva već naplaćuje od korisnika usluga što jedna nevladina organizacija takođe ne sme da čini.) Treće, crkva ne samo da naplaćuje usluge korisnicima već ih naplaćuje u kešu, bez ikakvog traga o tim transakcijama, dok bi za takvo poslovanje svaka nevladina organizacija odavno bila ugašena (i uhapšena).

No, ako već nadležni neće uzeti u razmatranje i dalje postupanje činjenicu da je crkva nevladina organizacija koja se ne ponaša tako, nadajmo se da će je uzeti neke druge nevladine organizacije. Ako ne one koje se bave transparentnošću poslovanja, a ono barem organizacije koje se bave uređivanjem spiskova pa će možda kad sledeći put budu objavljivali koje nevladine organizacije posluju suprotno zakonu i ustavu tu ubrojati i crkvu?

Peščanik.net, 15.04.2013.