Budi dobar drug – udomi

Da li biste tražili savet od prijatelja od poverenja? Na primer: da li da uzmete kredit, šta ćete sa detetom koje neće da uči, možda čak – da li da se odselite u inostranstvo. Ili u vezi sa poslom – o međuljudskim odnosima, da li da promenite posao, da tražite (i kako) veću platu.

A da li biste tražili savet u vezi sa nekim konkretnim problemom koji imate na poslu – koju terapiju da propišete pacijentu, kako da napišete izveštaj, kako da ugradite krovni prozor, sašijete haljinu po egzotičnom prohtevu kakve maturantkinje? Ovo bi podrazumevalo se vaš prijatelj-savetnik bavi istim ili sličnim poslom kao i vi, naravno.

A da li biste mu platili za savete? Pitanje zvuči gotovo uvredljivo, zar ne. Ima ljudi, međutim, koji plaćaju prijateljima za savete i niko se ne ljuti. Jedini je problem što im plaćaju na tuđi račun. Ili što im, zapravo, oni daju novac, a plaćamo svi mi. Reč je, sad je već jasnije, o savetnicima, odnosno posebnim savetnicima najviših državnih zvaničnika. Pisao sam već o njima i istraživanju koje je TS uradila. Pokušali smo, pored ostalog, da utvrdimo da li je ispunjena preporuka GRECO da se objave imena savetnika predsednika Srbije, premijera, potpredsednika vlade i ministara i oblasti za koje su angažovani. Zanimalo nas je i kakve su ih kvalifikacije preporučila za dužnosti koje obavljaju.

Podaci koje smo prikupili – nešto iz objavljenih biografija, nešto iz biografija i drugih dokumenata koje su nam ministarstva slala, nešto iz medija, pokazala su da su posebni savetnici neretko osobe u čijem se radnom iskustvu i formalnom obrazovanju teško može pronaći bilo kakva veza sa resorom ministra koga savetuju. S druge strane, čest je slučaj da savetnici prate „univerzalne ministre“ koji opstaju u vladi, ali menjaju resore. Zaključak se nameće – reč je o osobama od poverenja, onima sa početka teksta.

Tako je, na primer, ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević, koja je u prethodnoj vladi bila ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sa sobom na novu funkciju dovela i svo troje posebnih savetnika.

Pravnik Vladan Antić, rođen 1978. godine, otkako je 2008. godine diplomirao radio je kao advokat, većnik u Gradskoj opštini Crveni Krst, predsednik Opštinske izborne komisije u toj niškoj opštini i potom kao savetnik ministarke, koja je takođe iz Niša.

Ni Milenko Krajcar, pre nego što je postao savetnik, sudeći po biografiji, nije imao bilo kakva iskustva sa državnom upravom, lokalnom samoupravom niti brigom o porodici (bar ne profesionalna iskustva). Završio je višu hotelijersku, potom je na Megatrendu postao diplomirani ekonomista i magistar ekonomskih nauka, radi u JP Srbijagas od 2013. kao komercijalni saradnik za prodaju kapaciteta, a pre toga se bavio marketingom, prodajom i bio asistent glavnog menadžera servisne mreže pirotske kompanije „Tigar trgovina“.

Treća posebna savetnica, Studenka Stojanović, diplomirala je 2012. u Boru menadžment na Tehničkom fakultetu, a prvi posao koji je naveden u radnoj biografiji je direktorka JP Borski turistički centar 2014, dve godine posle diplomiranja, potom je četiri godine (2016-2020) bila narodna poslanica, a od 2021. u JP Pošta je „vodeći saradnik“.

I Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, ima savetnika koga je doveo sa prethodne funkcije – iz ministarstva za rad i zapošljavanje. Srđan Barac je pravnik, a pasioniranim gledaocima propagandnih TV glasila poznat je kao analitičar sa širokim dijapazonom tema – osuđuje studente, blokade, govori o Kosovu.

Starović ima još jednog savetnika pravnika, koji je ujedno i aktivista Centra za društvenu stabilnost. I Marko Miškeljin se često viđa u provladinim medijima kao analitičar koji se bavi blokadama i „blokaderima“, dvoličnošću opozicije, Kosovom, NIS-om.

Postoje i nasleđeni savetnici. Tako je, na primer, posebni savetnik ministarke zaštite životne sredine Irene Vujović, ostao da savetuje novu ministarku Saru Pavkov. Ona ima tri savetnika, jedan je ekolog, drugi pravnik koji se bavio stambenim pravom, finansijskim pravom i pravom osiguranja, a treći pravnik Aleksa Tojčić, u čijoj biografiji nema ni pomena životne sredine, pa čak ni angažmana u oblasti prava, ali se pominje da je član Centra za društvenu stabilnost. To je, ako ne pamtite nazive, organizacija koja se deklariše kao organizator skupova protiv blokada i koja potpisuje spotove usmerene protiv studentskih protesta i opozicije.

I ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša takođe ima jednog savetnika koji je aktivan u Centru za društvenu stabilnost. To je istoričar Dušan Mišković, rođen 1994. godine, koji je od 2022. do 2025. godine radio u privatnom sektoru u oblasti rada agencija za zapošljavanje. Od 2023. godine angažovan je kao stručni saradnik u Fondu za izbegla i raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, gde se može naći tanka veza sa resorom u kome je angažovan. Zanimljiv je podatak da je punu deceniju, od 2014. do 2024. bio aktivan u Savezu studenata.

Za drugog savetnika Dema Beriše, Dragana Delibašića, u biografiji na sajtu se navodi da je fakultetsko obrazovanje stekao u Zagrebu i da je u Beogradu završio specijalističke studije. Iz podataka dostavljenih TS vidi se da je zapravo završio Vojnotehničku akademiju kopnene vojske JNA (diplomirani inženjer saobraćaja), a potom i specijalističke studije na Vojnotehničkoj akademiji VJ i da je od 1989. do 2022. bio profesionalno vojno lice. Od 2023. do 2024 u JP Pošta Srbije bio je službenik unutrašnje kontrole – rad na prevenciji i otkrivanju korupcije, a od novembra 2024. u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine radio je na sačinjavanju analiza različitih oblika nelegalne trgovine. Biografija na sajtu je jezgrovitija, pa samo stoji da je radio u Ministarstvu odbrane, JP „Pošta Srbije“ i Ministarstvu za unutrašnju i spoljnu trgovinu i da se tokom radnog veka bavio analizom i upravljanjem rizika u okvirima različitih operativnih okvira u pružanju obaveštenja i analitičkih izveštaja. Da podsetim – on je savetnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Jedan od savetnika ministarke za rad Milice Đurđević Stamenkovski je bivši profesionalni fudbaler Srđan Stanić, koji je završio menadžment u sportu na BK univerzitetu, a bio je i član opštinskog veća u Vrbasu, zadužen za sport i omladinu.

Inženjer organizacionih nauka David Ivanović, koji je savetnik ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, ima bogato iskustvo u oblasti savetovanja. Naime, savetovanje je, pored „prvih profesionalnih koraka u privatnom sektoru“, kako stoji u njegovoj biografiji, jedino čime se bavio otkako je 2022. godine diplomirao. Nakon „prvih koraka“, navodi se, „angažovan“ je u Kabinetu predsednika Vlade kao savetnik za omladinu i obrazovanje. „Radni angažman“ nastavlja u Kabinetu predsednika Skupštine Srbije kao savetnik za obrazovanje i omladinske politike, sa fokusom na razvoj i praćenje javnih politika u prosveti, pripremu tematskih analiza i izveštaja, organizaciju međusektorskih sastanaka i radnih grupa i koordinaciju sa nadležnim ministarstvima i relevantnim parlamentarnim odborima, od kojih su najvažniji Odbor za prava deteta i Odbor za obrazovanje. Od aprila 2025. je posebni savetnik ministra prosvete.

Iako nema radno iskustvo u oblasti za koju je prema rešenju o imenovanju angažovan – oblast učeničkog i studentskog standarda, ima je kao učenik i student. U njegovoj biografiji stoji da je osnovnu i srednju školu završio kao nosilac Vukove diplome, „a bio je i nosilac mnogobrojnih odlikovanja“. „Tokom osnovnih studija, kao član brojnih studentskih organizacija i sekretar Studentskog parlamenta, stekao je znanja i kompetencije u oblasti obrazovanja studenata, razvoja i organizovanja akademskih i vannastavnih programa.“ Stoga, kako stoji u biografiji, „na temelju tih kompetencija, profesionalnu karijeru nastavlja u institucijama Vlade Republike Srbije“. Da budemo precizni – započinje je.

Savetnik Nikole Selakovića, ministra kulture, jeste Miroslav Knežević, njegov zemljak, nekadašnji državni sekretar za turizam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, vanredni profesor na Fakultetu za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum.

Druga savetnica ministra kulture Nermina Ahmetović dokaz je da se pored stručnjaka, prijatelja i GONGO aktivista, za savetnike angažuju i ljudi po stranačkim kvotama. Naime, na sajtu Stranke pravde i pomirenja nalazi se informacija o njenom imenovanju za posebnu savetnicu i podatak da je diplomirala engleski na Univerzitetu u Prištini, te da je na novoj dužnosti zadužena za kulturu nacionalnih manjina. Na sajtu se navodi da je „njenim imenovanjem oslobođena uzurpirana pozicija od strane disidenata koja je pripadala stranci (Stranci pravde i pomirenja, prim. aut.) u koalicionim dogovorima“. Nakon imenovanja, Ahmetović je zahvalila predsedniku stranke što je postala posebna savetnica ministra kulture: „Molim Gospodara Svemogućeg da nam olakša i održi nas na putu istine i pravde. Zahvaljujem predsjedniku i rukovodstvu stranke na ukazanom povjerenju. Samo zajedno možemo stvarati bolju budućnosti za sve!“

Ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Bela Balint ima savetnika zaduženog za koordinaciju između Ministarstva i Fonda za nauku i za naučnu delatnost u sferi bezbednosti i odbrane. Njegova biografija pokazuje otkud ova neobično formulisana oblast angažovanja.Naime, savetnikSava Stambolić završio je Pravni fakultet u Novom Sadu, bavi se retorikom, javnim nastupima, aktivan je u Svetosavskoj omladini, u Kulturnom centru Novi Sad (2012-2013) kao asistent direktora radio je na uvođenju ćirilice u vizuelni identitet ustanove, bavio se programima usmerenim na identitetske teme. Potom je četiri godine (2015-2019) radio u javnobeležničkoj kancelariji, od 2019. u gradskoj upravi Subotice, bio je šef kabineta gradonačelnika, a u ambasadi Srbije u Moskvi radio je sa srpskom zajednicom, bavio se dopunskom školom srpskog jezika, a od juna 2024. do maja 2025. bio je savetnik predsednika Vlade Miloša Vučevića, „baveći se širokim spektrom pitanja, od međunarodnih odnosa, preko negovanja odnosa Kabineta premijera sa lokalnim samoupravama i nacionalnim manjinama, do omladinske politike, kao član vladinog Saveta za mlade“. Baveći se nacionalnim manjinama, Stambolić nije zanemario ni nacionalnu većinu, pa se u subotičkom udruženju „Arsenije Čarnojević“ bavi „afirmacijom srpske zavičajne istorije kroz organizovanje svečanosti, predavanja, književnih večeri“.

Zavidna biografija, mada iz nje nije jasno postoje li dodirne tačke sa resorom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Kada je reč o konkretnoj oblasti savetovanja (naučna delatnost u sferi bezbednosti i odbrane), navodi se da se Stambolić „tokom 2025. godine“, usavršavao na Visokim studijama bezbednosti i odbrane, u okviru Škole nacionalne odbrane „Vojvoda Radomir Putnik“. Ove studije „uspešno je završio“ u julu 2025. godine, mesec dana nakon što je postao savetnik za naučnu delatnost u sferi bezbednosti i odbrane. Njegov završni rad naslovljen je „Važnost znamenja za moral vojske i vojni etos u konceptu totalne odbrane“.

Konačno, u prikupljenim podacima ima niz javnosti poznatih imena, za neke se može utvrditi ko su (bivši direktor policije Milorad Veljović, bivša direktorka Tanjuga Branka Đukić, bivši upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić, bivša ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović ili politikolog Uroš Šuvaković, koji savetuje ministra informisanja o evropskim integracijama), dok za neke, poput Saše Radulovića, savetnika ministra unutrašnjih poslova, nema podataka na osnovu kojih bi se zaključilo da li je reč o savetniku koji je samo imenjak poznatijem Saši.

Na kraju, važno je napomenuti da su ovo primeri probrani iz biografija i podataka koji su dostupni javnosti. Šta se tek može naći među onima čija imena, pa čak ni broj, vlada i ministarstva nisu hteli da otkriju?

Peščanik.net, 22.12.2025.