Opština u kojoj živim već tri godine ne dodeljuje priznanje „Zaslužni građanin“. Ne znam šta je razlog, možda su istrošili sve zaslužne ministre i gradske funkcionere.
Poslednji put kada je to priznanje dodeljeno, dobili su ga generalni sekretar Vlade Novak Nedić, ministri Darija Kisić Tepavčević, Husein Memić, Mihailo Jovanović, Tomislav Momirović, gradski menadžer Miroslav Čučković i još dvadesetak gradskih sekretara, direktora JKP, gradskih ustanova, pojedinaca. Specijalno priznanje dobio je Siniša Mali. Nije vreme da se analizira ceo spisak, zadržimo se na njegovom vrhu, na najvišim funkcionerima.
Obrazloženje je isto za sve – to su ljudi koji su doprineli da Zvezdara bude mesto dobrog života i oni „zbog čijih se dela ponosimo i čijim se uspesima radujemo“.
Ovaj drugi kriterijum, nemojte pomisliti da sam uskogrudi lokalpatriota, valjda podrazumeva da taj čijim se delima ponosimo i čijim se uspesima radujemo, ipak ima neke veze sa našom opštinom. Da je tu rođen, da tu živi, jer ponosimo se delima mnogih umetnika i naučnika, ali nema smisla da im svima sve opštine u Srbiji dodele priznanja za zasluge.
Mene, međutim, više zanima prvi kriterijum. Pa se pitam čime su, na primer, generalni sekretar vlade ili ministar finansija doprineli mojoj opštini?
Da li je ministar finansija transferisao opštini više nego što je zakonom predviđeno? Da li je bez pitanja isplaćivao novac iz budžetske rezerve, i kad je trebalo i kad nije? U tom slučaju zaslužio je krivičnu prijavu, a ne priznanje za zasluge.
Naravno, ova moja zapitanost je retorička, jasno je da su u ovom sistemu devalviranih i degradiranih vrednosti priznanja, kao i proglašavanje pojedinaca za „počasne građane“, samo iskaz političke ljubavi. Ili poltronizma, da budem precizniji.
Shodno tome, bilo bi dobro kada bi u obrazloženju stajalo da se priznanje dodeljuje jer predsednik opštine želi da se umili ministru. Umesto navoda koji svakom iole moralnom bude sumnju u korupciju i trgovinu uticajem. Kako drugačije tumačiti kad ministar dobije priznanje jer je njegovo ministarstvo finansiralo projekte u opštini ili gradu?
Najbolje vreme da se političarima dele priznanja je pred izbore, ali podela ne može da čeka, ona traje bez prekida duže od decenije. Dešavalo se, istina, da se nekom dodeli priznanje u „mirnodopskom periodu“, pa da se uruči baš tokom kampanje.
Evo nekoliko primera kako se i zašto dodeljuju priznanja:
Ministarki državne uprave i lokalne samouprave Snežani Paunović uručena je Povelja rođenja presvete Bogorodice, priznanje opštine Topola „za izuzetne rezultate i doprinos razvoju zajednice“. Ministarka je, u zahvalnom govoru, pojasnila zbog čega je „odlikovana“: ministarstvo, koje vodi ove i prošle godine podržalo je rekonstrukciju vodovodne mreže, za šta je izdvojeno više od 13,5 miliona dinara, kao i rekonstrukciju i sanaciju krova Kulturnog centra, sa 23 miliona dinara. Opštinsko priznanje Tople dobio je i Nikola Selaković, ali mu nije uručeno, pa samo ostali uskraćeni za obrazloženje. Inače, priznanjem ministarki zaokružen je ciklus. Za Dan opštine 2025. priznanje je dobio i državni sekretar Zoran Kasalović.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov dobila je u Malom Zvorniku Povelju za doprinos i podršku razvoju opštine. I u Žagubici je Pavkov dobila priznanje za uspešnu saradnju i doprinos razvoju opštine. Sama je pojasnila šta je to uradila: „U Ministarstvu zaštite životne sredine dobro znamo koliko je prirodno bogatstvo Žagubice dragoceno i zato smo nastojali da budemo pouzdan partner ovoj opštini, od ulaganja u projekte za unapređenje kvaliteta vazduha, do podrške očuvanju Vrela Mlave, Krupajskog vrela i Homoljskih Potajnica“. I znala je koga treba da pomene: „Danas, vođeni politikom predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, nastavljamo da čuvamo stabilnost i sigurnost naše zemlje.“
Kad znaš koga da pomeneš, priznanja samo liju: povodom Dana opštine Vlasotince uručeno joj je priznanje „Diploma 10. oktobar“ za izuzetan doprinos razvoju opštine i realizaciji važnih projekata zaštite životne sredine. Njoj je, pojasnila je, priznanje podstrek da nastavi još posvećenije sa radom za Vlasotince i čitav jug zemlje, „kako je najavio i Aleksandar Vučić, dok je posvećeno obavljao dužnost predsednika Republike“. Da ne ostane dužna domaćinima, i ona je nagradila njih – nakon ceremonije u opštini, ministarka je JKP „Komunalac“ predala ključeve kamiona smećara.
Pustimo smećare i Vučića na stranu, on se naprimao priznanja i počasnih građanstava, ali šta su zapravo ministri uradili što im inače ne spada u opis posla? Da li je Pavkov podržala projekte u Malom Zvorniku i Žagubici na uštrb nekih drugih opština? Da li se o njihovim projektima odlučivalo brže, mimo reda? Da li bi Vlasotince dobilo kamion da nisu nagradili ministarku? Šta su ministarka i državni sekretar u Ministarstvu državne uprave uradili za Toplu, a nisu za 169 ostalih opština, gradova i gradskih opština?
Šta je Bratislav Gašić uradio za Vojnu akademiju da bi dobio „plaketu u znak zahvalnosti za kontinuiranu podršku i unapređenje uslova života i rada na Vojnoj akademiji“? Valjda je zadatak ministarstva da unapređuje uslove života i rada i na akademiji i u kasarnama. Unapređivao je, zapravo i kasarne, pa je dobio najviše priznanje „Ključ grada“ i Povelju počasnog građanina Ćuprije za izuzetno zalaganje i doprinos u projektu obnove kasarne „Miodrag Novaković Džudža“. Da li je Gašić lično zidao nove objekte? Zlobnik bi primetio da je mogao bar kupatila da uradi.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević brinula je o deci u Merošini pa je dobila Dvanaestooktobarsku nagradu za izuzetan doprinos i uspešnu saradnju sa lokalnom samoupravom. Rečima ministarke, nagrađena je za opremanje kuhinje i vešernice u novom vrtiću „Poletarac“, realizaciju projekta „Put ka zdravom materinstvu“, i nabavku računarske opreme, interaktivnih tabli, nameštaja i vozila za prevoz dece.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nosilac je Oktobarske nagrade – Medalje Grada Leskovca. On je bio galantan i širokogrud pa je nagradu posvetio „svim zdravstvenim radnicima Leskovca“. A da ne bismo pitali zbog čega je odlikovan, ministar je podsetio da je Ministarstvo zdravlja do sada u leskovačko zdravstvo uložilo skoro 15 miliona evra, kao i da je planirana dodatna oprema u iznosu od oko 13 miliona evra.
Priznanja ne samo da su degradirana i devalvirana, već ne postoji ni fiksni kurs. Neko ga dobije za kamion, neko za nekvantifikovani doprinos razvoju, a neko za 15 miliona evra. Na Peščaniku sam se već bavio srednjim kursom opštinskih priznanja. Obrazloženja su u najvećem broju slučajeva ostala ista – za odličnu saradnju i za projekte, vredne XXX miliona.
Ova praksa kap je u moru devastiranih institucija, ustanova, postupaka, procedura, običaja, morala. Obnavljaće se gotovo sve, od temelja. Ali ne treba propustiti da se i ovakve prakse regulišu, odnosno zabrane. Javni funkcioner čiji organ vlasti ima odnos sa opštinom ili institucijom ne može da primi priznanje te opštine ili institucije dok je na funkciji.
Peščanik.net, 19.10.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Zlatko Minić (see all)
- Zaslužni i počasni - 19/10/2026
- Kampanja ne mora da ostane samo kampanja - 12/10/2026
- After je u Banjaluci - 08/10/2026
