Ljudi su se izgleda uželeli fudbala. Čim je domaća liga počela pohitali su na tribine. Zvezda je kiksnula protiv Vojvodine, a Partizan do nogu dotukao Proleter. Bilo je na Partizanovoj utakmici i lepih poteza i atraktivnih golova, ali sve je ostalo u senci navijača. Ne, nisu navijači ovoga puta ulazili na teren, niti su palili stadion. Skandirali su protiv Vučića. Istina, vikali su Vučiću pederu u čemu nema ničeg pogrdnog (jer peder, kao ni heteroseksualac, nisu ružne reči), ali s obzirom da živimo u patrijarhalnom i homofobnom društvu jasno nam je šta su navijači Partizana poručili nelegitimnom predsedniku. Uprava tog kluba zato se brže bolje ogradila od tih povika i zahvalila Vučiću na svemu što radi za Srbiju i Partizan.
Ovaj ponižavajući nastup uprave režimu nije bio dovoljan. Iz ugla režima čelnici Partizana pokazali su kako se mora ophoditi prema nelegitimnom predsedniku i šta je neophodno osuditi kao nedopustivo ponašanje. Čist primer pozitivne prakse. Režim, međutim, ne želi ništa da prepusti slučaju i dobroj volji naroda. Pored pokazne vežbe šta se sme, a šta ne, režim je nagovestio šta čeka neposlušne. Tako smo ponovo došli do obezglavljenih tela na nacionalnoj frekvenciji.
Mediji su Vulinov nastup na Hit Tvitu protumačili kao otvorenu pretnju navijačima Partizana. Situacija je zapravo mnogo gora. Preko navijača preti se celoj Srbiji.
Vulinove fotografije nastavak su Vučićevog martovskog horora (ili preciznije slešera). Rečima Dejana Ilića slešeri „obično imaju jasnu poruku: da zacementiraju postojeće stanje insistiranjem na poštovanju (obično konzervativnog) poretka. Drugim rečima, njihova je socijalna uloga da disciplinuju publiku tako što joj ulivaju strah.“
Predsednica REM-a nakon prvog dela filma negirala je njegov očigledni žanr i konstatovala „da nije bilo nikakvog uznemiravanja javnosti“. Sada je, međutim, sve otvoreno priznala. Film (fotografije), kaže Zekić, jeste uznemirujući. Prepoznala je i da kao takav film (fotografije) ima edukativni karakter. Njegov cilj je „da uznemir[i] i opomen[e]“.
I, da li je uvidevši cilj režimske kinematografije podnela prijavu protiv Pinka? Naravno da nije. Ona je otvorena saučesnica režima. Kada režim preti i opominje Zekić smatra da je to u javnom interesu. Kada kaže javni, predsednica REM-a, poput ostalih saučesnika, misli na interes režima.1 Ako je u interesu režima da žitelje Srbije pretnjama drži u konstantnom strahu, onda je uloga Olivere Zekić da osigura da te pretnje neometano stignu do svakog od nas.
Autor je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Peščanik.net, 21.07.2021.
NOGOMET / FUDBAL