Postoji još najmanje jedan Izraelac, ne uključujući Šaloma Hanoha, potpisnika citata iz naslova teksta (uzetog iz njegove pesme „Čekamo mesiju“) koji je došao do zaključka da je javno mnjenje u Izraelu glupo. Ovaj čovek je naš predsednik vlade, i on je u pravu.
Ako Benjamin Netanjahu pretpostavlja da godinama može da utuvljuje u glavu Izraelcima da je blokada Gaze nužna iz bezbedonosnih razloga, da je to izraelski interes, sredstvo da se sruši Hamas i provereni recept da se oslobodi Gilad Šalit, a da jednoga dana ustvrdi upravo suprotno – da je ukidanje blokade izraelski interes, sredstvo za slabljenje Hamasa i recept za Šalitovo oslobađanje – onda Netanjahu misli da je javnost glupa (čak i ako njegov kabinet sada tvrdi da je on uvek bio protiv blokade, mada nikada ništa nije učinio da je ukine).
Ako javnost u zastrašujućoj ravnodušnosti i slepoj poslušnosti prima njegove prve tvrdnje i žuri da automatski usvoji i njihove suprotnosti, onda je zaključak predsednika vlade tačan. Ako javnost nije uvređena ovim ponižavajućim odnosom punim prezira i arogancije, onda imamo „državnu nezgodu“ kao što je u pomenutoj pesmi nesrećni policajac rekao Arčieliju mlađem.
Pogledajte šta jedan rasklimatani turski brod može da izazove. Delimična obustava blokade Gaze – delimična, jer kapije su zatvorene, milion i po ljudi je i dalje zatvoreno – naterala nas je da izvedemo deprimirajući zaključak, teži od svih dosadašnjih: ne postoji javno mnjenje i ne postoji vlada u Izraelu. Država je na rasprodaji, njene odluke se donose negde drugde. Iz govora koji je održan na univerzitetu Bar Ilan povodom obustavljanja gradnje na teritorijama, pokretanje istrage povodom incidenta s plovilom i olakšavanje blokade – sve odluke su uvezene, one su američki proizvod, a ne plavo-beli. Čak je i sudbina „Kraljevske bašte“ u Šejih Džarahu određena u Odeljenju za zaštitu životne sredine Stejt departmenta.
Dakle, bilo bi dobro da „izdajnici“, koji pokušavaju da uz pomoć međunarodnih faktora prodrmaju Izrael, zapamte da i ne postoji druga adresa – Izrael je dokazao da se njegova sudbina određuje napolju.
Izrael je ove nedelje ponovo dokazao da razume samo jezik sile. Blokadu je trebalo ukinuti odavno, i onda ovo ukidanje predstaviti kao hrabru izraelsku inicijativu, kao humanitarni odgovor na potrebe stanovništva u Gazi, kao pozitivnu deklaraciju, i tada dobiti poene kod svetskog i palestinskog javnog mnjenja. Ali ne, blokadu nećemo ukinuti, sem ako nas na to ne nateraju. Kada nas je Amerika primorala, to opet nije moglo da se prihvati drugačije, već kao sramno izraelsko povlačenje. Opet ista poruka našim prijateljima i neprijateljima: samo sila. Pošaljite još jednu delimično neprijateljsku flotu i proširićemo olakšice. Koliko god da zvuči grozno, samo nekoliko raketa će nas podsetiti na postojanje Gaze. I više od toga: kada predsednik SAD bude odlučio da stavi tačku na izraelsku okupaciju, okupaciji će biti kraj.
Javnost takođe prihvata kao unapred razumljivo da ima predsednika vlade koji ne govori istinu. Do sada nismo imali tako tajanstvenog predsednika vlade. Šta on zaista misli o blokadi? Šta je juče rekao? Šta je rekao danas? Da li je blokada bila neophodna? Možda ne? Da li smo imali koristi od nje? Da li nam je nanela štetu? Niko od njega ne zahteva da išta kaže, osim njegovih američkih spin doktora. Javnost je glupa, izvinite na izrazu, jer prihvata sve. Blokada? Nek bude. Nema blokade? U redu. Do juče su nam govorili da nema blokade, danas nam kažu da je blokada ukinuta, sve prolazi. Sve prolazi u ovom društvu koje je utonulo u duboku ravnodušnost, kao u komu.
Može li biti još gore? Naravno. Ovde postoji generacija koja se seća drugačijih vremena, kada su postojali vođstvo, opozicija i jasna alternativa, ideološke debate i građanski protesti. Narednoj generaciji sve ovo je nepoznato. Zbog zasićenosti vestima iz novina i zaglupljujuće televizije, zahtev vođama da vladaju i političarima da govore istinu uskoro će zvučati kao izvađeni iz prašnjavih istorijskih udžbenika.
Možda u svakom zlu postoji i nešto dobro. Možda će se baš u ovo vreme, kada kamioni pretrpani izraelskom robom presecaju granične prelaze, otvoriti i mentalna blokada na koju smo sebe osudili. Očajni zbog Netanjahuovih trikova, možda ćemo se konačno zapitati kuda. I zašto?
Haaretz, 25.06.2010.
Prevela s hebrejskog Alma Ferhat
Peščanik.net, 27.06.2010.
IZRAEL / PALESTINA