Cena obrazovanja

Da li bi država trebalo da subvencioniše najbolje ili obične studente? Pitanje nije retoričko i na njega nije tako lako odgovoriti kao što možda izgleda.

Uzmimo da svi plaćaju svoje obrazovanje. Hoće li to podstaći studente da više ulažu u svoje obrazovanje? To zavisi, između ostalog, i od toga kojoj se zaradi mogu nadati posle završenih studija. Recimo, studiranje medicine trebalo bi da je skuplje nego studiranje ekonomije. No, ako se plate koje se tim strukama mogu obezbediti ne razlikuju mnogo, biće više studenata ekonomije. I uopšte, način finansiranja obrazovanja veoma mnogo zavisi od toga da li od uspeha u studiranju zavisi buduće zaposlenje i zarada. Ukoliko ne zavisi, ima smisla stipendirati bolje studente.

Takođe, stipendiranje studenata, ili takozvano besplatno školovanje, ima smisla ukoliko ne postoji konkurencija među ustanovama koje nude obrazovanje. Ako je školstvo monopolisano, jedan način da se kontroliše cena obrazovanja jeste da se ne naplaćuje školarina. Onda država određuje i troškove obrazovanja i vrši selekciju đaka ili studenata. Ako postoji konkurencija, bolji studenti će biti spremni da plate bolje obrazovanje. Recimo, u Austriji se broj studenata iz bivše Jugoslavije broji na hiljade.

Razlog da se stipendiraju svi, a to znači pre svega prosečni đaci ili studenti, jeste da se kvantitetom dobije kvalitet. Često se to opravdava egalitarističkim argumentima – da svi imaju jednake šanse – ali to nije tačno ni kada je reč o troškovima, a ni o kasnijim zaradama. No, ako se veruje da će viši opšti nivo znanja doneti značajne opšte koristi, pa i korist onima koji su spremniji da stiču znanje, dakle i boljim studentima, onda ima smisla stipendirati obične studente.

 
Blic, 02.12.2009.

Peščanik.net, 02.12.2009.