Kosmopolitizam je rešenje
Novi magazin – Poslednji razgovor sa Mijatom Lakićevićem: Rusija će se transformisati u liberalnu i demokratsku državu i saradnja sa njom će biti od velike koristi za Evropu, Balkan i Srbiju.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija
Oproštaj od Vladimira Gligorova
Sa Vladimirom Gligorovim sam, radeći u istoj redakciji, na jedan ili drugi način sarađivao gotovo pola veka. Za to vreme, što kao novinar što kao urednik, pročitao sam dve hiljade njegovih kolumni.
Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana
Novi magazin – Kada umre značajan intelektualac, onda se u javnom prostoru civilizovanih država povodom njegove smrti oglase i njegovi istomišljenici i protivnici.
In Memoriam Vladimir Gligorov (1945 – 2022)
wiiw – Nije imao vremena za profane stvari kao što su rođendani, praznici ili vikendi. Bio je pravi naučnik. Radio je svakog dana, čitao i pisao…
In Memoriam Vladimir Gligorov (1945 – 2022)
wiiw – He worked every day… Being a cinephile and loving his family was the closest he came to the everyday life of an average person.
Zašto se zemlje raspadaju – Slučaj Jugoslavija
Vladimir Gligorov je ovu knjigu napisao 1994. Ratovi devedesetih su bili u punom jeku. Bila je to jedna od prvih studija o raspadu Jugoslavije.
Talog: ogledi o prednostima slobode
Knjiga izabranih tekstova koje je Vladimir Gligorov napisao za Peščanik, Blic, NIN, Helsinšku povelju, Ekonomist, Politiku, Danas… Tekstovi su nastali između dva septembra, 2006. i 2010.
Saradnja
Poslednji tekst Vladimira Gligorova za Peščanik: Matija Bećković je spreman da razgovara sa kosovskim Albancima. To je napredak. Stavimo to u kontekst francusko-nemačkog plana.
Forinta
Novi magazin – U Mađarskoj je reč o hibridnom režimu gde se kurs forinte depresira gotovo predvidljivo iz godine u godinu, dok je inflacija opet istovremeno nešto brža nego recimo u evro zoni.
50 godina od pada srpskih liberala
Olivera Milosavljević, Vladimir Gligorov, Mirko Tepavac, Ivan Vejvoda, Olga Popović Obradović, Dimitrije Boarov, Latinka Perović… delovi izlaganja o srpskim liberalima sa skupa od pre 20 godina.
Kontrabanda
Novi magazin – Nema razloga da se Srbiji uvode sankcije, i to se neće desiti. Takve pretnje dolaze od srpskih vlasti. Koji su im propagandni i politički ciljevi može samo da se nagađa.
Novi monetarni režim
Novi magazin – Režim u kojem je kamatna stopa bila realno negativna menja se u drugi u kojem bi realne kamatne stope bile pozitivne. Pritom se ne misli na tekuću već na očekivanu inflaciju.
Blef
Ako kažete da ćete upotrebiti nuklearno oružje i dodate da ne blefirate, šta mislite da će uraditi druga strana? Pokušaće da vas pretekne i prva napadne nuklearnim oružjem.
Održivost javnog duga
Novi magazin – Balkanske zemlje izvan zone evra moraće da računaju sa značajno višim kamatnim stopama. I otežanim uslovima za ubrzani privredni rast jer će dugovi morati da se vraćaju.
Kratkoročnost
Novi magazin – U ne malom broju zemalja demokratija ne može da se ustali, između ostalog, i zato što se političke stranke ne rukovode prema dugoročnim izbornim ciljevima.
Prava i dužnosti
Sva pozivanja na tradiciju, veru, navike, ne samo da ne poništavaju prava, već nikoga ne oslobađaju dužnosti da poštuju prava drugih, koliko god da ih je, danas ili sutra.
Pokret za Srbiju
Rast spoljnih rizika pogoduje autokratama. Javnost je ubeđena da je Srbija u opasnosti, a opozicione stranke ne znaju kako da se tome suprotstave ni retorički niti politički.
Jeftine pozajmice
Novi magazin – Srpska privredna politika je između ostalog zasnovana na niskim kamatnim stopama i državnom preduzetništvu, gde je predsednik države glavni preduzetnik.
Rat nije bolji od mira
U jednom su, mislim, Habermas i Kisindžer u pravu. Agresija na Ukrajinu može da postane rat za Rusiju. I onda je ulog znatno veći. To je naravno upozorenje, nije nikakvo predviđanje.
Zima dolazi
Novi magazin – U čemu se razlikuje epidemijska od ratne privrede? Ili, bolje rečeno, od uticaja rata u susedstvu? Sa stanovišta privredne politike razlika nije velika i svakako nije sistemska.
Kosovo
Novi magazin – Problem s kosovskom politikom srpskih vlasti je da interesi koje građani Srbije imaju na Kosovu nisu precizno određeni, a uz to se veruje da postoji samo jedno sredstvo – vlast.
Ćup
Novi magazin – Zašto manje razvijene zemlje zapadaju u budžetske probleme? A ne bi trebalo. Zašto ne bi trebalo? Zato što bi prinos na kapital tu trebalo da je veći nego u razvijenoj zemlji.
Neizvesnost
Novi magazin – Ukoliko, recimo, dođe do dodatne i trajne napetosti na granici sa Kosovom, o eventualnim sukobima da i ne govorimo, to će imati predvidljive političke i privredne posledice.
Sedamdesete
Novi magazin – Kako svi podsećaju na krizu iz 70-ih, koje su sličnosti sa inflacijom i usporavanjem privrednog rasta danas? Najpre je tu sličnost sa rastom cena nafte i energenata uopšte.
Novo vreme
Novi magazin – To je rat u kojem Rusi ubijaju Ukrajince, a Ukrajinci se brane ubijajući Ruse. A ako verujete, kao gospodin Putin, da su Ukrajinci Rusi, to znači da njegova, ruska armija ubija Ruse.
Jaka rublja
Novi magazin – To što spoljnotrgovinski višak nije od velike koristi Rusiji razlog je što je ona spremna da smanji prodaju gasa, pre svega, evropskim kupcima. Verovatno je bolje ne vaditi ga iz zemlje.
Od kune do evra
Novi magazin – Zemlje koje, kao Hrvatska praktično od 1994, imaju režim fiksnog kursa zapravo nemaju centralnu banku, isto kao i zemlje koje jednostrano pređu na evro kao domaći novac.
Uzročnost
Ruske vlasti bi da osvoje i anektiraju Ukrajinu ili, u prvi mah, bar jedan njen ne mali deo. Kako se to politički nije moglo, onda se mora vojno. To je uzrok i to su posledice.
Dve o sankcijama
Novi magazin – Sankcije navodno ne pogađaju one na vlasti već narod. Pa se navodi slučaj sa srpskim sankcijama. Ovaj je primer zapravo rđav. Zaista, sankcije veoma često nisu efikasne…
Ravnoteža moći
Kisindžer savetuje da se radi na uspostavljanju ravnoteže sila u Evropi i u svetu kojoj bi Rusija mogla da doprinese. Ali problem je u tome što to Evropi više nije potrebno.
Treća generacija
Novi magazin – Vučić kaže da bismo živeli 10 puta bolje ako bismo uveli sankcije Rusiji. Preterano je reći i 10 odsto bolje. A 10 puta bolje bi značilo da se u Srbiji živi tri puta bolje nego u EU.
What Putin said
The President of Russia explained to the Secretary General of the United Nations why he believes that the Russian military intervention in Ukraine is in accordance with international law.
