„Ej, kakva je hrana bila juče? Wolt dostavljač 😂“
Ovo je poruka koju je jedna devojka nakon što je poručila hranu preko službe Wolt, dobila na svoj privatni broj telefona. Dva dana kasnije, sa istog broja, stigla je još jedna:
„Ej, samo da ti se zahvalim. Juče sam dobio otkaz na poslu zbog tebe. Ne mogu da verujem da si se žalila Woltu jer sam ti se javio na najnormalniji način i poslao jednu poruku, niti sam bio vulgaran niti bilo šta. Svaka čast, ne znam kakvu ti imaš korist od toga ali eto ja sad posao više nemam niti imam mesečne prihode.“
Screenshot ove prepiske (mada bi preciznije bilo reći da je reč o jednosmernoj komunikaciji, s obzirom na da to su za prepisku potrebne dve strane), pojavio se na Tviteru i, kako to po običaju biva kada govorimo o (seksualnom) uznemiravanju žena, još jednom dokazao da je za svest našeg društva žena – uvek kriva i uvek kurva.
Kriva je jer je ovaj „fini mladić“ koji krpi kraj sa krajem vozeći bicikl dobio otkaz zbog jedne („a ne 1.000“) poruka upućene „iskompleksiranoj“, „devojci debilu“ za scenu „koja da je deo nekog filma, svi bi bili oduševljeni, a kod nas prijavili čoveka i još dobio otkaz!“.
Kurva je jer „joj se on nije svideo, da joj se svideo druga bi priča bila“, „da vozi mečku, a ne biciklu, druga bi priča bila“, „da je on lepi, nabildani lik verovatno se ne bi ovako završilo“, „da je na položaju ne bi tako prošao, nego je u Woltu“…
Opšti komentari na čitavu situaciju, iznova, normalizuju nasilje, jer „normalno je da se momci udvaraju devojkama“, te „kad naručuješ hranu, nepoznatoj osobi daješ automatski informacije; ako imaš 2g mozga to bi odmah trebala da znaš; dečko je to iskoristio na fin način i skroz prijatno“. Istovremeno, ne nedostaju ni oni rasistički komentari teoretičara zavere koji ovo vide kao „najavu nečega što će se desiti“ jer „opasnost preti od zapošljavanja tkz migranata kao raznosača hrane“. I za kraj, tu su, naravno, i lažne informacije i mizogino kritikovanje sveta u kome se pravi razlika između udvaranja i seksualnog uznemiravanja – „Šta se čudite. Muvanje će uskoro biti zabranjeno prema agendi 2030. Dotična samo ranije sprovodi buduću korektnost. Ta je rešila sve probleme. To su one nedodirljive što nosom paraju oblake, a posle ih život dobro ismeje“.
Nema ovaj tekst poseban zaključak, sve je odavno već rečeno, pa čak i na Tviteru – o strahu žena, o (seksualnom) uznemiravanju, o muškom osećaju da imaju pravo, o prebacivanju odgovornosti i opravdavanju muškaraca, o činjenici da u ovoj situaciji žena nije imala izbor kome daje svoje ime, prezime, broj telefona i adresu, o nepažnji i zloupotrebi prilikom rukovanja ličnim podacima.
Suvišno je i pohvaliti Wolt za davanje otkaza ovom tipu – kada neko zloupotrebljava službeni pristup ličnim podacima, to je i za mnogo ozbiljnije institucionalne sankcije. Ipak, u društvu gde se na ovakve zloupotrebe gleda kroz prizmu šaljivog (i kada je reč o ličnim podacima i kada je reč o uznemiravanju žena), dobro je naglasiti da se ovakvim primerima šalje poruka i drugim zaposlenima da se lični podaci korisnika/korisnica usluge ne smeju zloupotrebljavati za ostvarivanje lične koristi.
Nužno je još samo naglasiti da ova žena nije jedina – u odgovorima na ovaj tvit javile su se one koje su isto ili slično doživele od strane muškaraca zaposlenih u Yettelu, Karibiku, taksi udruženjima, pa i policiji, od kojih mnoge nikad nisu prijavile iz osećaja izloženosti i nebezbednosti. Zato, ako je ovo ono što muškarci nazivaju „muvanjem“ – ja jedva čekam da u praksi zaživi „agenda 2030“.
Autonomni ženski centar
Peščanik.net, 11.08.2022.
FEMINIZAM