Da se ne ljubimo

Ako znamo da ova vlast voli da izgovara i ispisuje očite konstatacije koje nit ko dovodi u pitanje nit ko uopšte pominje, kao što je bilo ovo Vojvodina je Srbija i ono ranije Srbi nisu genocidan narod (dobro, bilo je i Kosovo je Srbija ali je to sad izašlo iz mode) možemo li očekivati da će i u nedelju reći ono što bude očigledno: Studentska lista je pobedila?

Doskočica da svako ima vlast kakvu zaslužuje više kazuje o onome ko je zagovara nego o onima na koje se odnosi. Mislim, koliko samoljubivi morate biti pa da zaključite tako nešto, koliki mizantrop pa da previdite okolnosti i propagandu, koliko oholi pa da poverujete da to vama ne bi moglo da se dogodi? I kako se to uopšte „zasluži“? Kao što dete „zasluži“ batine? Ili žena da joj se pokaže gde joj je mesto?

Tiraniju ne zaslužuje niko, ni robijaši, nečovečno postupanje je strogo zabranjeno – u zatvorima, na slobodi baš i ne. Pa ipak se za zatvorenike kaže da su „na izdržavanju kazne“, a za nas koji smo na uslovnoj slobodi se ne kaže da izdržavamo vlast nego da smo je zaslužili? Onaj koji nema moć ili mu je moć oduzeta je zaslužio sudbinu kakvu mu moćnik nameni?!

Vlast koja onemogući da se obrazuješ, informišeš, udružuješ, organizuješ, koja te tlači, ucenjuje, zastrašuje, pljačka, ponižava – ne, to nije vlast koja se zasluži. To je vlast koja se represijom nametne. I sada joj se približio kraj.

Vojska spasa se pojavila u miroljubivoj misiji. Ma neće dugo izdržati, mladi su, nemaju iskustva, ne može bez lidera, ne razumeju oni političke procese, nije to za njih, nije to za nas… Moraju da se organizuju kao partija, kakvi, bre, plenumi, kakvi zborovi, kakvi bakrači… E, kad nisu podržali prelaznu vladu, kad nisu odmah tražili izbore, kad nisu lepo izginuli 15. marta…

A ako je ipak tačno da svako ima vlast kakvu zaslužuje, pa pogledajte nas samo ovih dana. I kakvi smo bili ove dve godine. Ja mislim da smo zaslužili vlast koja liči na nas. Naročito pošto smo izdržali ovoliko dugo sa onima koji ne liče ni na šta.

Mi smo ili bar volimo da sebe tako vidimo i da nas tako vide stranci, mi smo, bre, ni nalik ovima koji su nas predstavljali u zemlji i inostranstvu. Oni su bili natmureni, nadureni, zajedljivi, zavidljivi, iskompleksirani, neadekvatni, nekompetentni, sumasišavši, umišljeni, nedomišljati, bez ukusa, bez smisla i bez smisla za humor, nemoralni, neatraktivni, negostoljubivi do neprijatnosti, nedruželjubivi do ratničkih boja i, brate, dosadni do bola. Pa, da se ne ljubimo. Sa njima nikako.

Peščanik.net, 19.10.2026.