Dokle više Georgina

Ne može se reći da je kod nas sve kao na Divljem zapadu. Jer ovde ništa nije kao na zapadu. Doduše jeste divlje. Divlja gradnja, divljanje po institucijama i ulicama, divlje meso u tkivu društva. Divljanje i divljenje velikom, jedinom mogućem šerifu koji divljanje omogućava a divljenje zahteva.

A šerif, kao Georgina. Odbija da porodi vladu dok se ne promene okolnosti. Dok se ne završi rat u Ukrajini, dok se Tramp ne vrati na vlast, dok se sve oružje ne pretopi u igračke. Zvuči kao misica, govori kao Mister univerzum. Malo-malo pa zagrmi, kako to vole da kažu njegovi idolopoklonici. Sada je, bar tako izveštava njegov omiljeni vlasnik štampanog medija – zagrmeo i zapretio ostavkom ne bi li neko drugi morao da potpiše konačnu dezintegraciju sa Kosovom i eventualnu integraciju sa EU makar samo u sankcijama Rusiji.

Da li je istina to što nam je rekao vlasnik medija da je rekao vlasnik Srbije – nije lako proceniti. Prvopomenuti (ali, bogami i drugopomenuti) je mnogo češće lagao nego što je govorio istinu. I to kažu zvanični podaci, i za jednog i za drugog. Nije Ukrajina napala Rusiju kao što je pisalo na naslovnoj strani niti je hrvatska predsednica (a ni crnogorska aktivistkinja) bila u porniću kako je takođe objavljeno. Ali, ko zna, prošli put je bio u pravu kada je rekao da će vlast zabraniti šetnju za Europride, pa nam možda i sada kazuje istinu?

Boris Tadić je takođe podneo ostavku iliti njegovim rečima koje su onda ponavljali svi mediji – „skratio mandat“ (iako Ustav ne poznaje tu formulaciju). I nije mu se posrećilo da tim činom ponovo obezbedi vlast sebi i svojoj stranci. Ne bi se posrećilo ni sadašnjem predsedniku Srbije, ali zbog sasvim suprotnog ishoda – on bi naime opet pobedio na izborima (na kojima, po Ustavu, nema prava da se kandiduje, ali, hej, Divlji zapad je to). Njegova izborna mašinerija je tako dobro razrađena i vazda podmazana, a mediji tako podatni (osim onih koji su gotovo pa zabranjeni) da su rezultati izvesni kao referendumi koje organizuje Putin.

Pa šta će onda biti, hoće li podneti ostavku i pobediti na izborima i opet biti glavni šerif koji mora da potpiše? Ili će odustati od ostavke jer ćiju-ći – podržavaoci vlasti će da zavape: mi smo mali al’ smo znali da nas neće niko hteti, niko smeti tako voleti kao ti – i opet biti glavni šerif koji mora da potpiše?

Ili će ostati srca kamenoga jer su njegove grudi ledenom zlobom razbijali ljudi pa se mesto srca uhvatio led (izvini, Đuro) i u ovom vakuumu vlasti poturiti da neko drugi potpiše, predsednik parlamenta, na primer, a da ga predsednik Srbije onda smeni? Jeste smena s vlasti toliko redak fenomen da se može uvrstiti u urbane legende (smenjen jednom jedan no je vraćen čim je „izdržao bez vlasti“ dve godine) ali bi smena potpisnika pokazala odlučno neslaganje sa uvođenjem sankcija Rusiji i sa odustajanjem od „povratka Kosova“. I vuk sit (a naročito crkva i desna opozicija) i glasačke ovce na broju.

Peščanik.net, 17.10.2022.