- Peščanik - https://pescanik.net -

Dva lažova

Foto: Predrag Trokicić

U radnoj rezidenciji Predsedničkog dvorca finskog predsednika u Helsinkiju, 16. jula 2018. sastala su se dva najveća lažova na planeti. Prvo su preko dva sata lagali jedan drugog, a potom su na zajedničkoj konferenciji za novinare još toliko vremena u duetu lagali i čitav svet.

Vladimir Putin je profesionalni lažov. Tamo gde je nekada obučavan on je s uspehom stekao znanja o primeni bezbrojnih laži i zauvek usvojio sledeći princip: laž ili krađa se nipošto ne smeju okončati tvojim priznanjem. Ako te zateknu s rukom u tuđem džepu, reci da si slučajno pomešao džepove; kraće, mislio si da je džep tvoj. U brdu laži koje je na ovoj pres konferenciji Putin s profesionalnom ležernošću izgovorio, bilo je i mnogo onih koje se lako daju proveriti. Na primer, njegova tvrdnja da je kompanija Vilijama Braudera donirala Demokratskoj partiji SAD 400 miliona dolara. Brauder je odmah opovrgao Putinove tvrdnje rekavši da se on nikada u životu nije bavio doniranjem političkih stranaka i bilo kakvih političkih organizacija ili akcija. Osim Braudera, Putinovu laž je uslovno rečeno osporilo i Generalno tužilaštvo Ruske Federacije. Njen predstavnik Aleksandar Kurenoj 17. jula je izvestio javnost da je Putin Brauderov donorski iznos preuveličao hiljadu puta. „Predsednik nas je zamolio da ispravimo njegovu slučajnu omašku: ne 400 miliona, već 400 hiljada dolara“, obavestio je našu i svetsku javnost predstavnik ruskog tužilaštva. Onda je dopunio: „Ali to je u svakom slučaju ogromna svota novca“.

A za Putina su 400 miliona ili 400 hiljada bilo čega u svakom slučaju samo kopejke. Tim pre ako se radi o tako važnoj stvari kao što je lična osveta. Vilijam Brauder se uz Njemcova, Litvinjenka i Berezovskog (bog da im dušu prosti) nalazi na samom vrhu spiska Putinovih ličnih neprijatelja. Jer nije li baš Sergej Magnitski, pravni zastupnik fonda Brauder, dokazao krađu od 230 miliona dolara koji su u opštem toku slično stečenog novca bili usmereni u Putinov novčanik, tada uobličen u formu Ralduginovog violončela? I nisu li baš posle ubistva Magnitskog, podmuklo organizovanog od strane Putinovih pomoćnika ukrašenih pravosudnim epoletama, protiv svih njih poimence uvedene oštre sankcije po takozvanom „zakonu Magnitskog“?

U Rusiji su za putinsku laž stvoreni maksimalno podesni i komforni uslovi. On bez bilo kakvih posledica može javno da izjavi kako su Bil Gejts i Džordž Soroš udvoje organizovali uplitanje u američku izbornu kampanju, pa čak i to da je baš taj simpatični par naručio ubistvo Kenedija. U Rusiji nema nijedne političke sile, nijednog jedinog deputata ili bilo kog političara sa statusom, niti ijedne značajnije medijske kuće, dakle nema apsolutno nikoga ko bi se usudio da ospori bilo koju, makar i najidiotskiju Putinovu laž. Isto važi i za ovaj poslednji slučaj. Generalno tužilaštvo Ruske Federacije nas je obavestilo o sledećem: „Predsednik nas je zamolio da ispravimo njegovu slučajnu omašku…“ Da ih nije zamolio i dalje bi mirno sedeli tamo gde im je mesto, u „kućici“ smeštenoj u dvorištu vlasti i ćutali. A ako bi ih na primer on sada zamolio da poprave njegov pogrešno naveden iznos naviše, oni bi i ne trepnuvši izjavili da se radi o sumi od 400 milijardi dolara.

Donald Tramp nije ništa manji lažov od Putina. Ali u Americi su uslovi za laganje neuporedivo lošiji. U društvu s Putinom, Tramp je faktički poništio nalaze svoje sopstvene obaveštajne službe koja mu je par dana pre samita podnela podroban i obiman izveštaj s dokazima o umešanosti ruskih službi u američke izbore. U prisustvu Putina, njegove reči o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore zvučale su ovako: „Neki moji službenici, na čelu sa svojim šefom Denom Koutsom, rekli su mi da je po njihovom mišljenju to bila Rusija. Predsednik Putin je malopre rekao da to nije bila Rusija. Povodom toga ću vam reći da ne vidim nijedan ozbiljan razlog koji bi mogao da mi potvrdi da je to zaista bila Rusija“.

Nepunih 24 sata posle ove izjave, Tramp se oprezno osvrnuo oko sebe i utvrdio da u blizini više nema Putina. Shvatio je da se nalazi u SAD, zemlji u kojoj su njegove reči izgovorene u Helsinkiju dobile razne kritičke ocene, među kojima je ona s rečju „izdaja“ najmekša, pa je odlučio da sve objasni. Pokazalo se da mu je u prisustvu Putina iz pomoćnog glagola „nije“ ispao onaj važan odrečan delić „ni“. On je o umešanosti Rusije u američke izbore hteo da kaže „ja ne vidim nijedan ozbiljan razlog koji bi mogao da mi potvrdi da to zaista nije bila Rusija“. „U ključnoj rečenici mog obraćanja, ja sam izgovorio „je“ umesto „nije“ – objasnio je građanima Amerike Tramp.

Tramp je danas najuticajniji čovek na planeti i to samo zato što je predsednik SAD, danas najmoćnije zemlje na svetu. I svaka njegova reč ima ogroman značaj. A sada smo saznali i to da kada on nešto govori, svi mi treba da imamo u vidu i okolnosti u kojima on to govori, kao i da obraćamo pažnju na mesto i vreme njegovog izlaganja. Jer ako se kraj njega slučajno nalazi Putin, kod Trampa će se pojaviti problemi s upotrebom reči „je“ i „nije“. U prisustvu predsednika Ruske Federacije ove reči samostalno menjaju svoj oblik, pojavljuju se na nekim sasvim neočekivanim mestima ili potpuno nestaju.

I dok je Putin lažov profesionalac, Tramp je u lažovluku talentovani amater. On jednostavno laže kao što diše. Tramp u paru s Putinom veoma uspešno ruši ceo sistem međunarodnih odnosa. Njih dvojica zajedno vrlo efikasno uništavaju osnovu tog sistema zasnovanog na reči poverenje.

Ежедневный журнал, 18.07.2018.

Prevod s ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 23.07.2018.

Srodni link: Masha Gessen – Laganje u Helsinkiju

TEMA – TRAMPOZOIK