Dva saveta i tri saveza

Vlada Srbije počeće da razmatra izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, a broj članova Saveta povećaće se, sa sadašnjih šest, na 13. Sve to već u drugom kvartalu 2026. godine, ili baš nekako, o kako se to zgodno potrefilo, do Vidovdana.

Ova rečenica nekome može da zvuči kao zloslutna pretnja: Vlada će imenovati lojaliste u Savet, a u izveštajima će se od sada konstatovati uspesi i zlatno antikorupcijsko doba, Vlada će ih sa uživanjem razmatrati, a „analitičari“ obrazlagati po šarenim programima režimskih trovačnica.

Neko bi, pak, ovu rečenicu možda protumačio kao pozitivan znak na odlučnom putu ka EU.

A zapravo je reč o bajci iz zbirke koju je Vlada, u izdanju Službenog glasnika, predstavila 10. juna. Predstavila je možda prejak izraz, jer se čini da je dotični dokument, punog naziva „Akcioni plan za period od 2026. do 2028. godine za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2024-2028. godine“, Vlada pustila u opticaj želeći pri tome da ga niko ne zapazi. Nema tu šta da se promoviše, nema razloga da se drže konferencije za novinare ili objavljuju saopštenja. Za ciljnu publiku u Akcionom planu i Strategiji nema ničega zanimljivog – ni žutih tajkuna, ni Đilasovih 600 miliona evra, ni disciplinovanja odmetnutih tužilaca i sudija. A za one koji se iole razumeju u ovu materiju, to je prazan akt koji neće imati nikakvog efekta.

„Ambiciozni“ plan u vezi sa Savetom samo su dve aktivnosti koje ilustruju nezainteresovanost, srećno ukrštenu sa nesposobnošću ove vlasti da se bori protiv korupcije.

Naime, povećanje broja članova Saveta (uz obezbeđivanje „većeg stepena saradnje između Vlade i Saveta) bilo je predviđeno i Akcionim planom za 2024. i 2025. godinu, rok je bio 4. kvartal 2025.

Isti taj rok bio je postavljen i za ispunjavanje jedne od preporuka iz GRECO evaluacije – javno objavljivanje podataka o šefovima kabineta i savetnicima članova Vlade. Pa je u avgustu 2025. nacrtom ovog novog Akcionog plana rok pomeren za prvi kvartal 2026, a konačnim tekstom Akcionog plana, usvojenog kada je već i drugi kvartal 2026. bio gotovo na izmaku, konačno predviđen za drugi kvartal. Što će reći, i to ćemo do Vidovdana.

Koliko god bilo izvesno da planovi u vezi sa Savetom, kao i većina drugih aktivnosti i mera, neće biti ispunjeni, nameće se i pitanje šta je to što sprečava vlast da uradi sa Savetom isto kao i sa svim drugim institucijama – da instaliraju svoje ljude i obesmisle ga. Zar ih ne nerviraju njihovi izveštaji i kritike? Iako su racionalnost i logika reči koje treba izbegavati kada se tumače potezi vlasti, odnosno vladara, logično se nameće racionalan zaključak da bi „ubijanje“ Saveta izazvalo mnogo buke, a ne bi imalo nikakvog efekta. Izveštaji Saveta, naime, ne „dobacuju“ do ciljne publike, a Savet nema bilo kakve mehanizme koji bi mogli da nanesu štetu: ne pokreće postupke kažnjavanja, ne podnosi prekršajne ili krivične prijave. Istovetno kao i Fiskalni savet – analize, ocene i mišljenja ne prijaju uhu, ali Fiskalni savet, što bi rekao jedan drugi diktator, nema nijednu tenkovsku diviziju.

Pa kada Fiskalni savet uporno ponavlja da bi iznos tekuće budžetske rezerve trebalo da se postepeno smanji sa sadašnjih 4% na 2%, koliko je bila do 2015. godine, vlast to ignoriše, godinama, pa i sada u aktuelnom nacrtu izmena Zakona o budžetskom sistemu.

Na da ignoriše, već u praksi demonstrira kako se budžetska rezerva ne koristi za ono što je namenjena – za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Kako drugačije tumačiti da transferi počinju već u januaru.

Tako je u ovoj godini, od 12. januara do 6. juna, samo preko Generalnog sekretarijata Vlade, raspodeljeno je više od dve milijarde dinara Košarkaškom savezu Srbije, Fudbalskom savezu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Toliko o ignorisanju Fiskalnog saveta koje je 2024. godine upozorio da se finansiranje sporta i sportskih saveza prekomerno oslanja na tekuću budžetsku rezervu, „zbog čega je potrebno unaprediti budžetiranje sredstava u ovoj oblasti“.

Naime, „glavni način za redovno finansiranje sporta ide preko Ministarstva sporta, kroz program za razvoj sistema sporta, za šta se na godišnjem nivou prosečno izdvajalo tri do četiri milijardi dinara“, ali je u periodu od 2018. do 2023. dodatni kanal za finansiranje ove oblasti bila tekuća budžetska rezerva, iz koje se izdvajalo u proseku preko jedne milijarde dinara godišnje.

Od tog izveštaja Fiskalnog saveta Vlada je „unapredila“ finansiranje iz budžetske rezerve – Košarkaši savez je u prvih pet meseci 2026. godine dobio 1.026.100.000 „za redovan rad“. Što je više od budžeta KSS za 2026. godinu jer njihov plan predviđa ukupne prihode od 866 miliona dinara, od toga od Ministarstva sporta 180 miliona i od Vlade Srbije 100 miliona.

Fudbalski savez Srbije dobio je u 2026. godini iz budžetske rezerve „za redovan rad“ 734.150.000, što je oko 20% ukupnog budžeta FSS. Budžet FSS ne može se naći na sajtu, ali su mediji u januaru izvestili da je Izvršni odbor usvojio budžet od 32.234.253. evra (oko 3.770.000.000 dinara)

SPC je u pet navrata dobila novac iz budžetske rezerve preko Generalnog sekretarijata – ukupno 209.700.000, od toga 56.300.000 za obnovu ili izgradnju dva hrama i jednog patrijaršijskog dvora, a 153.400.000 kao finansijska pomoć za Eparhiju bihaćko-petrovačku (118 miliona) i Eparhiju budimsku (35,4 miliona).

Generalni sekretarijat je preko aproprijacije 481 (nevladine organizacije, gde spadaju i sportski savezi i crkve), pored KSS; FSS i SPC izdvojio sredstva i za još dve namene: Slovačka evangelička crkva augzburške veroispovesti dobila je finansijsku pomoć od 283.200.000, a Savez Srba iz Crne Gore u Beogradu 7.565.000.

Za Slovačku evangeličku crkvu a.v. šira javnost je čula krajem 2023. kada je odlikovala Aleksandra Vučića za „izuzetne zasluge i podršku slovačkoj crkvi i narodu“, a tabloidi, uvek spremni da huškaju protiv svih inoveraca i „sektaša“, morali su da uvere publiku da je ovo „regularna crkva“ pa su naglašavali u izveštajima o odlikovanju da je reč o protestantskoj crkvi „koja se po statusu ubraja među tradicionalne crkve u Srbiji“.

Tradicionalni su i Srbi iz Crne Gore, za razliku od Crnogoraca iz Crne Gore, a ako se pitate šta je Savez Srba iz Crne Gore u Beogradu, čiji bi izveštaj o raspolaganju sa ovih 65.000 evra bilo zanimljivo pročitati, na njihovom sajtu može se saznati da je predsednik Saveza profesor fizičkog, književnik, majstor karatea, narodni guslar, osnivač SNS-a i član GO i IO SNS. Pa vi razmislite šta je od navedenog najbolja preporuka za dobijanje finansijske pomoći iz budžetske rezerve „za redovan rad“ Saveza.

Peščanik.net, 17.06.2026.