Dve Unije

Koje bi mogle biti posledice promene političke strategije, ako i kada do nje dođe?U javnosti se pominju ruske vojne baze i, uopšte, povećan uticaj u oblasti bezbednosti i u spoljnoj politici.

Tome se dodaje, uglavnom da bi sve to dobilo na težini, i saradnja sa Kinom, koja je sasvim drugog karaktera. No, svejedno, razmotrimo moguće posledice pristupanja zoni slobodne trgovine Evroazijske unije. Pregovori će početi uskoro, ako je verovati novinama, i završiće se, po najavi, za oko godinu dana. Očekivano povećanje izvoza u druge zemlje članice, osim Rusije, na koje su postojeći ugovor o slobodnoj trgovini proširuje, ne može biti veliko, ako ga uopšte bude (u smislu da je veće nego što bi bilo da sporazuma nema). Međutim, u času kada se bude pristupalo Evropskoj uniji taj ugovor prestaje da važi. I sada je tu sledeće pitanje: kako će do tog prekida doći i koliko će neophodnost da do toga dođe uticati na pregovore sa Evropskom unijom? Jednom kada se to pitanje postavi, sledi ne mali broj dodatnih pitanja o odnosima sa Rusijom i o očekivanjima u EU o tome kolika je spremnost da se ugovor o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom raskine i kako će to uticati na poslovanje Srbije sa EU.

Veoma je teško odgovoriti na ta pitanja jer nije jasno kako će se srpske vlasti prema njima odnositi. Potrebno je, međutim, biti načisto da nije moguće biti član Evropske unije i Evroazijske unije. Postoje, zapravo, tri mogućnosti. Prva i druga jesu članstvo u jednoj ili drugoj carinskoj uniji, ali ne u obe. Treća mogućnost su ugovori o slobodnoj trgovini sa obe unije, ali ne i članstvo.

Čemu tačno srpske vlasti teže? Ovde je potrebno podsetiti se da Rusija nije bila saglasna s tim da Ukrajina sklopi ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom jer ima takav sa Rusijom, sa obrazloženjem da bi se značajno povećalo ulaganje evropskih kompanija u Ukrajinu s ciljem izvoza u Rusiju. Pa bi ruski proizvođači bili suočeni s povećanom konkurencijom i trpeli bi štete.

(Zašto bi trpeli štete? Njima se takođe otvara mogućnost da ulažu u Ukrajinu i da izvoze u Evropsku uniju. Naravno, ako im je potrebna zaštita onda je pravo pitanje kako da povećaju efikasnost, za šta je potrebno vreme, što bi moglo da opravda politiku postepenog smanjenja ukrajinskih carina na uvoz iz EU, koje je i zaista deo tog ugovora Ukrajine sa EU.)

Ovoga je dobro prisetiti se jer se pristupanje Srbije Evroazijskoj zoni slobodne trgovine upravo opravdava time da će evropski investitori upravo iz Srbije gledati da izvoze u Rusiju. Naravno, zbog takozvanih pravila porekla morali bi da robu namenjenu izvozu u Rusiju i druge zemlje članice Evroazijske unije pretežno proizvode u Srbiji. Da li bi to bilo bolje nego neposredno uložiti u Rusiju, Belorusiju ili Kazahstan, to je naravno ono što će sračunati ti potencijalni investitori.

Kaže se da je posebno povoljno sada imati mogućnost slobodne trgovine i sa EU i sa Evroazijskom unijom jer su na snazi obostrani režimi sankcija. Pa Srbija može ono što je nekada činila Jugoslavija – da posreduje u trgovini između Istoka i Zapada. To je, međutim, zabluda jer ne može da trguje onom robom koja je predmet sankcija, a uz to, tu su pravila o poreklu. U vreme Sovjetskog Saveza obe strane prećutno su učestvovale u posrednoj trgovini, dok za to sada nikako nisu spremne. Tako da strategija da se kupi nešto na jednoj strani i proda na drugoj nije realistična; koliko je imala smisla i kada je bila ili koliko bi bila poželjna kada bi bila moguća, takođe nije nevažno pitanje.

Koje bi bile eventualne koristi pristupanju jednoj od Unija? Ili je možda bolje zadovoljiti se samo režimom slobodne trgovine sa obema? Poređenje alternativnog članstva nije, naravno, jednostavno, ali uzmimo pojednostavljenu formulu koja se koristi u računanju koristi od trgovine. Uzmimo da je veći udeo izvoza u bruto domaćem proizvodu koristan i da ta korisnost zavisi od toga koliko je izvoz zasnovan na komparativnim prednostima (ili je efikasniji, drukčije rečeno). Na osnovu toga kako se reklamiraju pogodnosti izvoza u Rusiju, eventualno povećanje tog izvoza, uz isti obim ukupnog izvoza, predstavlja gubitak u trgovini – manji je realni dohodak. Pod različitim pretpostavkama o stepenu gubitka efikasnosti, trajni gubitak jeste između jednog i tri odsto realnog dohotka. To nikako nije zanemarljivo. Isto važi i u slučaju da ukupni izvoz raste, ali više na jednom nego na drugom tržištu. Tako da eventualna preorijentacija na izvoz u Rusiju dovodi do gubitka realnog dohotka, utoliko većeg ukoliko je veća.

Uz to, kao što se može videti na primeru Ukrajine i teškoća s kojima se ona suočava, u meri u kojoj je efikasnost umanjena zavisnost od manje zahtevnog tržišta je veća. Jer, potreban je veći napor da se postigne konkurentnost na zahtevnijem tržištu. Tako da može doći do toga da odustajanje od slobodne trgovine sa Evroazijskom unijom bude privredno i politički dovoljno skupo da se od daljeg približavanja Evropskoj uniji odustane. Pa se sada donose odluke koje su možda samo pragmatične, ali mogu postati strateške kada dođe trenutak izbora.

Novi magazin, 27.06.2016.

Peščanik.net, 27.06.2016.