Evropski budžet i fiskalni rizici

Ostaje, doduše, da se vidi da li će Evropski parlament da se složi sa budžetom o kojem se dogovorio Evropski savet, ali neke dramatične promene nisu verovatne.

Osnovni razlog jeste što Evropski parlament ne može da odluči da uvede neki porez iz kojeg bi se, eventualno, finansirali poželjni zajednički projekti. A doprinosi zemalja članica, od kojih zavisi, ne mogu značajno da se povećaju u vremenu kada svi stežu kaiševe.

Usled toga, budžet za sledeći sedmogodišnji period, 2014-2021, oko kojeg su se dogovorili šefovi izvršnih vlasti, manji je u nominalnom iznosu od onoga koji se završava sa ovom godinom za manje od četiri odsto. U tome će se najviše i dalje trošiti na pomoć poljoprivredi i za takozvane kohezione fondove kojima se finansiraju manje razvijeni regioni (i države).

Ipak, ukupna budžetska sredstva ne prelaze jedan odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije, a verovatno će na kraju biti i manja jer se, recimo, novac iz kohezionog fonda troši do dve godine posle isteka sedmogodišnjeg budžetskog perioda. Budžet je, dakle, izuzetno mali. Da li je, međutim, to ukupna fiskalna obaveza Evropske unije?

Ovde je potrebno uzeti u obzir fiskalne rizike, obaveze koje su se ili već pojavile ili bi mogle da se pojave u budućnosti, a nisu uključene u sam budžet. Tu spadaju sredstva koja su izdvojena da bi se kreditirale zemlje koje se suočavaju s teškoćama finansiranja sopstvenih budžeta.

Uz to, potrebna su i sredstva za podršku i restrukturiranje finansijskog sektora, drukčije rečeno za rešavanje problema bankrotiranih banaka. Ukoliko se zaista uspostavi bankarska unija, a to znači da će se centralizovati nadzor nad bankama bar u zemljama članicama monetarne unije, a uz to i preuzeti nadležnost nad propalim bankama, to će svakako zahtevati značajna sredstva, koja bi mogla da završe i kao neto trošak budžeta.

Samo za potrebe ova dva izvora fiskalnih obaveza – krediti državama koje se suočavaju sa fiskalnom krizom i novac potreban da se sačuva solventnost bankarskog sistema – moglo bi biti potrebno raspolaganje sredstvima koji premašuju ona u samom budžetu.

Naravno, sva ta sredstva ne bi trebalo da budu potrošena i neće predstavljati fiskalni trošak, ali jedan deo svakako hoće. Koliki je on zavisi od toga kako će nove ustanove, fondovi jedne ili druge vrste i Evropska centralna banka biti uspešni u identifikaciji rizika i izboru valjanih sredstava da se na njih reaguje.

U ovom času teško je sračunati s kojim se ukupnim obavezama može suočiti monetarna unija, tako da se obaveze po fiskalnim rizicima koje mogu da nastanu, pogotovo ukoliko se kriza produži, ne znaju sa bilo kakvom izvesnošću. To je jedan od razloga što se insistira na štednji zemalja članica, a posledično i same Evropske unije. No, ta štednja ne mora da smanjuje, već može i da poveća rizike ukoliko se oduži kriza, usled čega manji budžet može zapravo da znači povećanje fiskalnih rizika.

Ovome valja dodati i veoma značajno povećanje obaveza Evropske centralne banke. Sredinom prošle godine predsednik Banke Mario Dragi obećao je da će se učiniti sve što je potrebno kako bi se obezbedio opstanak zajedničkog novca, dakle monetarne unije.

To je dovelo do značajnog smanjenja troškova finansiranja u zemljama kojima je pre toga pretila opasnost da neće moći da se finansiraju na komercijalnom tržištu, ali do ovog časa nije jasno kolika su ta sva potrebna sredstva? Ukoliko bi do testiranja spremnosti centralne banke da brani evro došlo, kao što bi trebalo očekivati da će se dogoditi u nekom času, eventualni troškovi monetarnih vlasti postali bi fiskalne obaveze.

Ukoliko bi, u najgorem slučaju, došlo do raspada monetarne unije, ti bi troškovi bili izuzetno veliki, a eventualna odbrana evra mogla bi da košta približno isto toliko. Što bi nekoliko puta prevazilazilo budžet Evropske unije.

Konačno, u fiskalne rizike je potrebno uračunati i sve one troškove koji bi mogli nastati ukoliko bi došlo do značajnijih socijalnih sukoba. U dogovoru o budžetu predviđena su sredstva koja bi trebalo da imaju za cilj neku vrstu socijalne i brige za nezaposlene, posebno među mladima, ali tu je reč o veoma malim iznosima.

Takozvana država socijalnog staranja nastala je iz socijalnih sukoba, pa se tako i Evropska unija ili Evropska monetarna unija suočavaju sa značajnim fiskalnim rizicima koji bi mogli da se realizuju ukoliko bi socijalna stabilnost i sigurnost bili ugroženi.

Sve zajedno, evropski budžet je gotovo beznačajan u poređenju sa fiskalnim rizicima s kojima se suočava evropska politička unija. U nekim slučajevima to je dovodilo do raspada države ili političke unije, ili federacije, gde je Jugoslavija jedan primer, u nekim drugim slučajevima to je vodilo jačanju političke zajednice.

U ovom času nije moguće reći šta je verovatnije u slučaju Evropske unije, a svakako se ništa o tome ne može zaključiti studiranjem stavki u njenom sedmogodišnjem budžetu. Ipak, kada se vidi kolike se parafiskalne obaveze preuzimaju, eksplicitno ili implicitno, nesumnjivo je da se povećava razumevanje o veličini fiskalnih rizika s kojima se Unija suočava.

Novi magazin, 18.02.2013.

Peščanik.net, 18.02.2013.