Fantomski ud

Da kabadahije u Savamali nisu nosile fantomke, ne bismo dobili reč koja tako dobro opisuje ovu vlast. Reč koja, kako reče Brana Petrović¹ ”nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči!”

Imamo fantomsku vlast za koju ne znamo čemu tačno služi, ni u redovnom ni u tehničkom mandatu. Osim da bude vlada u senci. U senci jednog čoveka. A sada se formiranje čak i takve vlade odlaže – iz potpuno fantomskih razloga. Niti ih znamo, niti nam ih iko saopštava, samo nam se na svakih desetak dana obećava novi termin.

I ta vlast postiže fantomske uspehe – niko ih ne vidi, samo ih čuje na konferencijama za medije. Na poslednjoj je mandatar izrekao čak i da smo među najbogatijim državama Evrope?! (Opa, propade Evropa dok reče: Brexit! Tako joj i treba kad iz nekih fantomskih razloga neće da nam otvori poglavlja o pravosuđu, pravima, slobodama, bezbednosti… u kojima je kod nas prava idila.)

I ne samo da ih niko ne vidi, nego ih niko i ne slavi osim fanatičnih fantomskih komentatora po internetu koji frenetično podržavaju fantastične uspehe ove vlasti. A uspesi su fantastični, uprkos fantomskim državnim udarima koje takođe niko ne vidi osim malobrojnih medijskih i sličnih vidovnjaka, zato što vlast ima fantomske investitore (osim kad je investitor država) i fantomske menadžere koje vlast zaposli da u državnom gubitašu naprave neviđeni uspeh. I oni i naprave – neviđeni. Niko ga ne vidi, ali samo zato što su svi obnevideli od patološke mržnje prema vlastima pa umesto uspeha, golim okom vide samo gubitak.

Doduše, ti mržnjom zaslepljeni su ukazivali i na fantomske potpise na izbornim listama i fantomske glasače, ali njima se priviđa i reka demonstranata koja teče Brankovim mostom (a mandatar je lepo prebrojao samo tri i po hiljade) tako da im nije verovati ni kad se sad zgražavaju nad odlukom tužilaštva da je helikopter pao zbog nekog fantomskog uzroka. Čime je, doduše, preinačena medijska ”presuda” da je pilot bio pijan, ali nije preinačena presuda da je sedam života ugašeno tim padom. Niti je preinačeno verovanje da do tragedije ne bi ni došlo da se vlast nije nekompetentno petljala, pa će javnost i dalje tu nesreću doživljavati kao ono što se u psihologiji zove ”fantomski ud” – kad vas amputirani deo tela i dalje svrbi i boli.

Zbog fantomskog petljanja vlasti ugašeno je još nekoliko života ove nedelje. Životi onih pobijenih u kafiću – zato što policija nije reagovala kad je trebalo; onaj, prodavca lubenica – jer je policija komunalna reagovala, ali, kako nije trebalo (ne samo da su ga maltretirali i na njegove vapaje da je već imao dva infarkta odgovorali sa ”sad ćeš i treći”, nego mu nisu ukazali prvu pomoć niti su pozvali hitnu pomoć). Na prvi slučaj ubistava reagovao je ministar policije (”zovite, policija ne može da vam čita misli”, mada su iz Savamale zvali, ali džabe), dok je na drugi slučaj reagovao gradonačelnik (”odgovaraće ako su prekoračili ovlašćenja”, mada su ovlašćenja komunalnih policajaca već nezakonito neograničena).

Reagovala je, ali u sasvim trećem povodu i jedna fantomska organizacija. I to ne neka od onih ad hoc registrovanih za izbore ili za kontramitinge, već – kraljevska. Kraljevska akademija nauka i umetnosti (koja se, za razliku od vojvođanske, očito ne smatra protivustavnom?) predložiće Aleksandra Vučića za Nobelovu nagradu za mir.

Ukoliko ovo nije patka (ne, ne ona žuta), biće to drugi vođa Srbije koji je predložen za ovo priznanje. Samo što je Slobodana Miloševića, koji je takođe dobijao podršku fantomskih organizacija (ali su tada, u eri pre interneta, slati telegrami podrške, a ne komentari) nominovala fantomska organizacija ideološki suprotstavljena ovoj kraljevskoj. Organizacija – veterani Drugog svetskog rata iz Loznice. Eto, a vi mislili da je sve isto.

Peščanik.net, 04.07.2016.

1. …Traži se, na primer, reč, koja može vodu da pije,
   samu sebe da izgovara,
   da gori,
   da leti,
   i da spava.
   Neka
   reč
   koja nije kao ostale reči:
   reč koja ume da rešava ukrštene reči!…

   Brana Petrović, Kad Ana rešava ukrštene reči